Стража

број 88

С Т Р А Ж А

Страр* 3

ИСПРАВКА Госа. уредниче, У бројубОлиста „Стража* за 21, 22 и 23 март ове године изашао је под рубриком „Кроз шибу« писмо Тодора Ђорђевића, каплара, рањеника при овој болници,уперено противу г. Борисава Николајевића медипннара ове бол-. нице. Како у поменутом писму нема ни трунке исгине, то се молите, да < дштампате сле деће објашњење: Није истина, да је пок. То дора лечио медицинар г. Николајевић, јер рањенике ове болнице лече лекари хирурза, а медицинари им само асастирају — што је и код То-

вати по 105 динара сто килограма; Месни Одбор је решао да одреди другу цену шећеру. За се фетара Месног Од бора на место г. Богдана Богдановића изабран је г: Павле Павловић одборник београдске општине. Познавајући г. Павловићеву предусретљивост и велику ^нергију за рад, ма се можемо обрадовати овом избору и рад ће у том одбору ићи много брже и лакше него што је до сад то било са оним излишнем формалностима. Позив етенографв Председништво Народне Скупштине позвало је теле графски све стенографе, да би за прву наредну седницу били на дужности.

дора био саучај. Т»дор је упућен у овуболнвиу од команданта шукад 0|ЈЛОбОђЗЊ8 ОПШТННСШ НИКОВ

диваз. области 2 јануаоа ове године кТБр. 17677 са зараслом раном, да иу се згрчена нога спружи и утврди, да ли не симулира те му преиа тс ме г. Николзјевић није ни могао рану погоршати. „Незнање и немилосрђе* 4 г. Николајевића пр.ма Тодору било је у томе: што се г. Николајевић, у споразуму и ирисуству харурга г. д р Пе љоча, на разне начине трудио, да му ногу ооружи; што је

Београдска општина је већ наредила да се исто одмах превуче у Београд у циљу продаје. Помен Коста Ј. Поповић, директор Народне Банке даваће, своме непрежаљеном јединцу сину, Ђзрђу, четрдесетодневни по* мен, у четвртак 2 априла о г. у 10Уа часова пре подне, у цркви на Савинцу. Моли пријатеље и познанике, да изволе присусгвовати овоме тужном помену. Взгон швћгра Јуче је стигао на последњу станицу један вагон шећера за Управ/ Монопола. Штћер ће се данасили су тра пренети у Београд и сдмах раздати малопродавцима ради ; родаје.

ФРАЧЦУОКА ОФАНЗНВА

ника Прелседвик београдске оп« штине молио је минксгра војног, да се сви они општински чиновници који су последњом наредбом узети на војну дужност ослобсде исте и упуте на своју дужност у општину. Ако се дотични чиновници не ослободе војне дужности, оаштина неће бкти у могућности да иззаје помоћ сиротињи јер иема чиновништва.

најзад 15 фебруара тек. год., \\\Љцт шм скренув Тодор/ пажњу раз т7 шЈИаИИ 11вПбЈ) ним запиткивањем на другу У Шапцу дакле у целој стрлну и успео — учннив ти- вароши, отправља лекарску мс крај његовом даљем симу« дужност др г. Б. Тадић. Ка лирању. к0 1 е оаде бил° наЈвише људЗаузимљивим радом г. Ни- ских лешева то су се а бо-

колајевића, Тодор не самода -богаљ, в:ћ је данас потпунс способан војник Из канц<ларије Управе II рез. вој. брлнице Бр. 3783. Крагујевао, 27 л<арта

Вр1Љ у Тополи Данас ће отпутовати из Врањске Бзње у Тополу Њ В Крзљ, где ће се дуже вре* ме бавити. Нз сИесног Одбора Пошто ће Управз Монопола шећер који је добила прода

лештине у највећем степену развиле. Стога је потребно да се аоред овог једног лекара, ко ји дано ноћи бди над становнацима, одреди још који ле каритиме олакша г. Тадићу а уједно и да користи општој ствзри. ф Взшнир Михајловнћ У Алексинцу јеју^е реми нуо В?линир Михајловић порески чин., ђтк поднаредник, Бог да га прости! Брашно за Беогргд И јуче је стигла в?ћа колачина брашна за Беогрзд.

Параетое Породица поч. Д-р Николе Раденковића лекара општине свилајначке и резервног санитетског капетана, даваће четрдесето дневна помен 4, априла у пркви сзилајначкој. Старзш ша пзродкцз Који су поднели молбе за помоћ код Меснога Одбора до 10 марта, позивају се да дођу одмах ради аријема исплатвих листа, јер ће се ис плата вршити до 1 априла. Коануре за нњтођ

Због оставке досадањег књиговође Месноме Одбору за помагање невољнима у рату потребан је један спреман књи I гозођа Ко од заинтересованах жели да конкурише нека се обрати писмечо а века и лично дође у канцеларију београдског месног одбора, у згради општинској. Плага је до 100, — динара месечно.

Хзмеђу ЈЛезе а јНозела ПАРИЗ, 28. марта. — Службени коминике од 28. марта 3 часа по подне: Ноћу азмеђу 25 и 26 марта енглеске трупе су одбиле немачки напад између Камела и Вилвергема Напредовали смо поново азмеђу Мезг и Мозела. Задобили смо терена на Еаарху и при крикрзју дана одбили смо два непријатељска против-нааада. Запленили смобмитраљеза и две справе за бацање бомба у Дзјен, где нег.ра* јатељ још јуче од подне не врша више против-наааде. У шуми Мортмар одржавамо нзше нааредовање и поред же^ стоких против напада извршених јуче у 7 сати по псдне. ПАРИЗ, 29 марта. — Службена коминикеод28 мзрта 11 часова у вече гласи: Одржасмо цео задобивеви терен између Мезе и Мззела. Напредовали смо поново између Орне и Мезе. Није било никаквог сукоба код Епаржз. Непријатељ није реагирао ни пешадијом ни артаљерајом. Дан је прошао на миру. Све позације остале су у нашим рукама. По исказу ззробљеника наш је усаех био огроман. Немца су од краја месеца фебруара (ао нов. кал.) на овај део фронта целу своју 33. резервну дизизију, па су затим крајем месеца марта (оает вов. кал). када је та дивизаја била исцраљена, згмгнили је са 10. активном дивизијом из 5 кортуса, кој'а је састављгна из нзјбољих трупа немачке војске и та је дивизгја изгубила ово право утврђење у Епаржу. Немачке трупе су у више маха добилена. ређење, да се држе пошто пото и наглашено им је, да њи хова позиција од нзјвеће је взжности. Њахов генерал им је рекао, да ће, да би очувао ту позиаију, жртвовати иелу дивизију па ако буде требало и цео корпус од 100 000 људи. Губитци, које су Немци имали код Еааржа зз време последњих месеца, достижу број од 30.000 људи. У шуми Мортмар ззузеки смо нов ред ровова. Одбили смо нем-.чки против-напад северно од Рењивила и учврстили смо и проширала тзмошњу нашу позипију. У Лорену је једна получета која је ноћу између 27 и 28 марта наступала до села Безанжелграда. која лежи између. ших и немачких борбенах ланија, била опкољена и заробљена. ПАРИЗ, 28 иарта. Службени коминаке. — Нема ничега да се дода сиаоћњем коминикеу. Накнадни извештај^ који су нам стигли са севера. понављају, да је у оба н/ аада, који су нас начанзли јуче госаодарем и последљ* немачких позиција у Еааржу, дошло и до огорчене бо° е на бзјонет.

ШтаипаријиДраг. Грегорића и Друга, потребна еу четири човека за иашану.

Од четвртка почеће у „Стражи" да излази Ј1ЕЈ1А ПЕРИЋЕВА Роман из Београдског живота Роман је веомз иптересантан, а излазиће најдуже месец дана. С А Д Р Ж А Ј: 1. ) У спаваћој сбби Павла Перића. 2. ) Јелка Јовгновићева, певачица код „Опере.' 1 3. ) У .Опери«. 4. ) Љубав побеђује.

те преко ливаде и удари на мртву стражу. То беше чича Марко, погурен, изнурен, ввди се да га нека велака невоља гони. Рукама беше подигао беле панталоне, да би боље јурио, да му не би смстале по раној јутарњој роси. Мада Сеше превалио 60 год. ипак чича трчаше кео неки млгдвћ, као зверка кзда је преву ловци па журч да^нађе заклона. Сав задисан, разбарушене косе, затурене капе, са набреклим -слепим очама, а груди му се само дазаху и спуштаху јураше он. Сз собом ништа није носио и ако је имао пуну кућу као сат м да, пуни ам бари, кошеви, вајати, торови, млекарв, али сада свега тога неста, и он се обрте на чистој росној ливади јурећи некуд.. Види се да га је велики терет обузео. Чело му беше пуно бора и изгледаше као небо пуно сурих облака пу«

них квше. Некада први газда у селу а сада изашао празан без игде ичега на росну ли ваду, иа бар да се може ту задржати пола би му муке било, него морајурити и бе гати даље .. дгље.. даље... Са терегом у души пун ту ге и очајања старац присгупи официру. Скиде своју доста похабаву капу, а глава му се забеле као грудва снега у сред зимских дана. неколико грашки звоЈ'а скотрљаше се низ набрано и мутно чело и уздахну. Уздах тежак, уздах пун туге и бола! Официр ви девши старчеву тугу и бол, ослови га, рукова е са њим и ступи у разговор, да би што дознао 0 непријатељу од старца. Старац беше заплашен, његов поглед луташе час на једну час на другу страну, као да некога чека, као да неког траже. Пред очима му излажаху страшне слике, поклана људи, жене и деца,

силоване девојке, опљачкане и опустошене куће, поломљени прозора, врата погорена, стресе се зажмури в пође и несвесно некуд нгпред,— по ђе а и сзм не знзђаше гце ће! — Куда стари? — Запита га сфацир Старац убриса зној Са чела пркбра се па рече: „Госаодине, рззвијај вол у стрелце, ево друхоијуре Швабе, мене гађаше и у мало ме не уби ше. Него одмах на посао и одјури не осврћући се. Војници хладни, прибрани, нико се не мрдну с места, само сваки завири у пушку и стави је поред себе. Чисто им беше чудо што се чича беше толико узнемирао. и јгдан ће од војника рећи: ,,Еу чичо, да смо се ми толико Шваба бојали досада би изгубили и дивне градове наше отаџбине, има тек Шваба да види ко су Срби, каква је њихова мишаца и како се ла-

ко и слатко гине за слободу. Не, стари, не! Ми одавде неиамо где, твоје су ноге С/:абачке, да јуриш непријатеља, таоје су руке изнемогле да пушку држе, твоја су леђа погрбљена, а очч и не виде довгљно противника. Зато се ти старино наша, склони испред силе, а ми ћемо деца твоја остати овде да дочекамо нашег старог душманина и да га поздравимо из наа;их брзометких. Већ беше и свануло а сунце одскочило високо, а дође наредба да се мења правац и чета напусти то место. Свакоме беше жао шго не оста ту да дочека непријатељг, свакоме беше жао сиро тог старца. Докле ли је сиромах старац сад дошао у бегању, и да ли је жив то нека читаоци реше?

?88Ш пошшз Мој брат Милорад Филиповић, редов 1 чете, 2. бат. 15 пука 2. позива ступио је у болницу, п.р 1 два меееца и још мн се није јавио. Молим све другове и све болничаре, који би ма шта знали о њему да ми јаве, на адресу: Милентије Филиповић, поднарф^ник 10 хауб. батерије. Полохај. Молим управе балница или сико оно лице које ма шга зн/ о Карлу Шнајдеру медицинару, гН. пук 1 поз. да јави на адресууЈован Шнајдер Ћуприја. /

ћевни посао. Обратити се админис!раЦ' овог листа. / 1

ШТАМПАРИЈИ .стрджн." » □отребан је један уче