Стража

БЕОГРАД. НЕД5Љ \ 12 ЈУЛА 1915

Гоз»иа V.

г СЛОБОДОУМНИ ОРГАН ЈАВНОГ МИШЉЕЊА = ТЕЛЕФОН УРЕДНИШТВА 1092 Излази сваки аан V ђ ч. нос по. 1 . .

'Стан Редакције в Админ.: Космајска ул. бр 22.

Огласи се дају у Аднвн. Цена утврђеиа. НеплаКена се пнсма не првмају. — Рукописи се кв вракају. иПлма, рунопвсе, ноаац в сие остало што се одиосв ка лвст, слати власни 1 итву лнста.

ТЕЛЕФОН ШТАМПАРИЈЕ 1092

раног за конфликт је дикта |торско понашаље немачких (Официра, који се падазе у саСтаву немачких и мађарских јтрупа. К*ко је последњих дана иађарСка влада гдлучно дбила да даје храну оним Кад булу данашњи дога- |СЈ Србија је оорввдала наде^рупама монархије које се нађа;и изведени пред неприко 'које су у њу полагане, али / азе ва Западу несугласаце сновени суд историје, и кад'она се није зауставила, онајсе прегвориле у отвореи сусе тек спрема да изненади ијкоб, који није изр?вкатнива своје пријатеље и своје не јзаједничкој министарској седпри|ател.е. Она је оогурада јници у Бечу опстанак кенкавим балкансквм лога малог српског народа државама, и ми не треба да шима дошло је до суксбаиз наградити заслуженом оценом. Бројио најмања, фивансијжава (. но, што Срвезницима! | није пошло за руком за целу ! годиву дана даплсматског ратовања. Србпја ће повесги за 1 собом неутралне балканске државе, она ће својим новим успесима раЈдерати вео заблуде и личнвх интереса, којн

буду свежи, необуздани утисин замењени хладнокрвнсшћу здоавог и непристрасног разума, верујемо, да ће се у-

скк всирпљена

У већим мађарским варо-

се чудимо, ако њени успеси међу грађ^на и сфицира, који буду извојевали код тих др -1 се весма грубо понашају.

какве успехе осигуравају ра ! тови за кационална права. И ја верујем да ће царВиљем тада узвикнути. да смо већц од његз, као што је ре као после аустриског слома у Србији, да смт равни њему. | Само, на срећу, то ће сазнање бити исувнше касно.

са замсренсм мишн шисом п крвавим Оајонетом из скоро манулих ратова Србнја је са пуним достојан ством своје неокаљане части и пуном вером у своје право, прва ступилм у борбу за слободу подјармљених нзрода, прва се усуднла да се одупре крвничким прохтевима европ ске аждзје. Она није прссила ааштиту, она је то оставила одлуци часно^ карактера сво јих данашњих Великих Савез ника. А кад су је ови једно гласно узели у одбрану, ма леиа и сиромагана Србија није се премишљала, да ли треба свим средствима потпомоћи заједничку ашију, она се жртвчвата: да би отровним убодом ранила свбга вековног непријатеља, в да би се највишим доказом благодарности . одужила племенитом о криљу својих моћннх прија-, теља. И она је, за днвно чудо, 1 успела и у једнсм и у другом.! Ла ли може бити већс у техе ојађеним мајкама и супругама и остављеној сг рочади. да ли може биги веће | славе и виш? надежде оче-| внма и синовима на бранику опцбине, и да ли мсже бвти узвишенкје награде за добра која су нам учинили наши Савечници, кад се узвикне узвиком поноса и среће: ма лена Србија је једина ратујућа држава од чије земље нн једна стопа није у неори- ј јатељским рукама. А њу су требали да прегазе још пре ггдину дана крвожеднв ма ђарски хусари српском народу, какав болни удар Двојној Импервји! И када се наши игпријатељи буду оитали, шта је то што је омо гућило наш грандиозан успех, нека се не чуде, када им ис-1 _ < л х _ — Гермаин, Аустријанци и ЈИађари тина буде одговорила: то су

1!Ш I! 1рв Преговори о пропусту ратнсг материјала’ СОФИЈА, 11 |ула. Спеиијални дописник л Руобавија данас националне же- ски Вједомоста" телегргфлсао ље балканских неутралаца. је своме лисгу, да се и поред Србија ће у скорој будућно- свих демантија са бугарске сти изненадита и своје при-; звгничне сгране, ипак воде јатеље и своје непријатеље | преговорп са Турском о усло својом нов тм, још непозна- вима под којима би Бугарска том, латентн. м -'нагом. Тада ј реко своје теритсрије ароНе тек це;.ои свету битн јасно, ■ пуштала ратни материјал на-

мењен за Турску.

Епиграм И четвргог пута Кренув свагу јачу, Албанију целу Узесмо на мачу; За живот и песму Нови српсхи мотив Па са а: нзволте? Имате л шта против. Не, то нису лриче... Ил зар не чујетег’ Аустрија виче: „Збого* за на свагда Туго наших дана...* А Срби додају: „Са нашег — Јадраиа!" Рабош У Нншу је прнреЈјен у парку кермес у корист подвзања „Дома Милосрђа*. Кермес је бво одлнчно оосећен, на Каква ДИКЗ ј каси Ј е пал0 доста пралога. Али до даиас још нисам чуо ни чнтао шта ј« са тим иовцем урађено?! Аргус Међу собом

национални крвави идеали, који су се рађали у скривеном куту наших покрајина под су

— Спеи. нзвештај Букурешт, 11. јула Незадсвољство између Ма-

ровим удариима ћесарског ђара с једне в Аустро Немакорбача; то је уврсђени на-|ца с друге стране расте из пвовални повос кога вв нвсте ; дана у дан. Премз вестнма

усоели Д8 взнграте.

из сасвим поузданих извора,

Ивјава шведског министра председника. Амстердам, 10 јула Листови шведскн доносе, да је пред'.еднак шведске владе Хамерскилд изјавио вред некОлипином делеггта конгреса; 38 мир, да је погрешно миш љење да Шведска избегавај рат, зато што није довољно оаремљена. Напротив шведСк?. је војска снабдевена са свнма потребама да би могла да ступи у акцију са повољним нзгледима на успех. Шго до сада није ушла у акцију то је због тога шго интереси швгдског народа нису угр>жени ни од једне ратујуће стране. Онс га тренутка, када интереси и аспирације шоедског нароаз булу довсденп у опасност Шведска ће сружаном СПлои стлти на браник свбјих прав’. Нтшј! I Ми — Пропуштеи аомснат РИМ. 11 јула. Рнмски листови се веома пескмистички изражавају одржању Румуније, која је пропустила већ неколиео веома погодних момената да уђе у акцвју. Опште је мишљење да Румунија неће ии ступати у ак* цију већ да ће остати неутрзлна до краја рата.

! Бугарека без пара — Не.мачка одбила последњу рату бугарског зајма — Специјални извештај СОФИЈА, 11 јула. Пошто је немачка влада одбила исплату шоследње рате бугарског зајма, то је у Со'фији одржЈн Крунски Савет, на коме је решавано о мерама које се нмају предузети поаодом тог неочекивансг случаја. Решено је да начелник државног рачуноводства г. Стојилов оде Још ових дана у Берлин и да покуша да приволе немачку владу, на испуњење датих |обавеза, У бугарским политичким круговима сматра се овај трик Немачке, као једна репрес« лија на Бугарску да пропусти рат и материјал за Турску. Борко.

! № 1101 М „Ехи д< Парн* саопштавг-, да је немачка влада објавила званичан извеоЈтај о шгети и жртвама у Источној Пруској. По том иззештају у Источној Пруској је уништено 24 ва роши и 72 села, а несгало је око 180.000 душа и велнки број стоке. Целокуна штета цени се на 150.С00 000 ма^ака.

№№ 1 №1 — Лред крахов .Биржевв|а В^едомости' од 1 27 јуна пишу: „Хабсбуршка монархпја. ио свима нзгледимз, прежчвљава последње дане свл - економског опстанка Предмети од нерпходне потрсбе сваким су даном све б?ижи крајњој исцрпљености. Управна власт се старч на све могуће начине дз избегне неизбежни крах, али јој то врло неловољно полази за руком. „Мађарска је одбилз да допусти ма к најмањи извоз но вога жита у Аустрију, пошто ОСећа недо татак и за саму себе. Немачка је и поред све воље немоћна да Својој болесној савезници пружи мало хране. Аустрија је пред не избежном економском катаарофом. ж Са Турском стоји исто та ко, само она не осећа толики недостатак у животним на мираицама, код ње је опасност краха због не^ања довољне количане муннције. Сви напори, да се муниција из Немачке пропусти кроз Румуни

ју ннсу успеЈЈИ Турс<сј јејош једлни трекутни <пас у сепар.тном ииру“.

Женски свет Кад је жена најпријатнија Емил Шабре, кога смо јуче поменули, налази да је жена најнријатнија у овим тренутцима: ,У месецу јуту око 3 часа по поане, кад покушава да заспи на хллдном кожном канабету у полумрачном салоку. „После зимске преставе у позоришту или опери, кад је пратите до к\Не у затвореном, граорастом или бордо плишом постављеиом аугу. „Кад станује у улиии која опомиње на усамљен парк, и у летњим ноћима крај отвореног прозора у осветљеној соби око 12 часова одлази у п .члељу. „У несолидно саграђеној хабини морског купатила. „У парку на ејб а-уљ клупи кад на колену прелистава илусгроване журнале. „Кад пази дл не укнаси крајеве од узане сукње дјк кнша пада на углзђен асвалт. „Кад у деколте-блузи игра са вама шаха. „Кад је нратиге раскошним улицама док нде са супругом под руку. „И увек кадсе игра са вама као са најннтересантнијом играчком.“ Зор

Ото Вајс: Овакви омо (АФОРИЗМИ) ћелнер: „У оиом с»ету, за дивно .чудо, свако би хтео први да једе.*| Гловн: .Видиш тн молим те, како је то свима смешно кад мени пукне шамар.

Шада (Продавцу мртвачких сандука) — Молим вас један сандук, само од јачих који не могу да се лако отворе, јер знате... то је... за моју — пуницу. —. м