Стража

Страат, ?

С Т Р А Нч А

Бдој 188

пвнп

Преговори са Грчком

— У Аткни св воде на две стране преговори, — Спецнјалнн нзвештај СОЛУН, 11 јула Из Атине јављају, да је фравиуски послзник на грчкои двору х(иво отпочео да води преговоре са председник'и грчке впаде г. Гунарнсем, иошто је Француска примила на Себе, да придобије Грчку уз Четворни Споразум. Мо како се слути да је могућан политички преокрет у Грчкој, т.ј. ла дође на владу г. В.нвцелос, то у исто вр'.ме са фрзнцуским посланнком води преговоре са Вени целосом енглески посланик на грчком двору. У успеж једне од ових двеју страна сигурно се верује. I САНТЈАГО ' !

Еаро зашто а за нас Евтлезе ј чува у вајвећвј та|кшсти ОаиМарсељеза више значиодва ти чин,ечи у амео 1 чким «аше талнјанске народне химне, ринг.ким кругс »гм 1 дали су јер Марсељеза је хнмна це необично задсаољавајупе реиог Споразума “ зултате,

вине на којој ће се зретресати ово питање

Добра је то стг.*р, сз*о хд ве буде ово једиа реклама.

НпјН) I №исо Еш в №

Из Румуније — Марголоман неће у владу —

БУКУРЕШТ, 11. јула. Дописник »Фравкфуртер Цајтунга" имао је разговбр са Марголоман, којп му је изјавио, да су сви гласови о његовом ступању у данашњи кабинет посве измишљенв и не одговарају истини. Његови погледи на дгнашњу како поли тичку тако и војну еитуацију познати су у Румунији и према томе он не би могзо да ради са људ^ма који су за трашу неутралност.

„}Ш|рселеза“ Химна Савезнша

Тслеграфишу из ^Лондона: У Савету грофавства Лан дова, г. Жилберт, председник просветке комисије, изјгвио је, да у сагласности идеја са Францусаом, послате су инсгрукцпје свима школама гро фовства Л јндонског ради су герирања школсхој деци,Тда кад изађу из школе, певају марсељезу. Доктор Скот Лиђет је одговорио у име Саветл, да је ова одлука добродошла. Ми одобравамо, рекао је он, све напоре, који се чине у циљу, да целокупно становништво Ловдона, а поглавито деца, упознају велике и јединствене услуге нашег ве лнког сааезннка. Ја се надам да Не јаке везе, које нас спа јају с њом. не само помоћи да пребродимо ову кризу, него ће шга више бити драгоцена и плодна залога за напредак будућих генерација Француске и Енглеске. Пишу пак из Рима: Један трговачаи путнск, Не-

мап, ту недавно, није хтеоустати, кад је оркестар једног позоришта свирао „Марсеље зу * Апи огорчени Талијани су га нзгнчли да С-м, усред улице, отиева ту Талијанима тако драгу песму. Овај догађај је карактерчстичан и по казује колико је та Францу ска народна песма популарна у Италији. У свима јавнии ма нифестацијама чује сеМзрсељеза иоред Краљевског Мар ша, Гарибалднјеве химне и химне Мамели-у, а завршује се редовно узввцима: „Живела Франпусна!* Тако је, са озим ратом, Мар сељеза иосгала ззјгдничко добрО свију савезника, прави Симбол. Један Енглез изјавио је једном приликом у Риму: .Сасвим је природно, да кад талијаиска народ, од како је са нама, хоће да манифе-ј стује своје осећаје, он певајућв или слушајући Марсељезу усгаје. То не треба никог да изненади. Исто тгко. кад ; он узвикује „Живела Француска!* ми знамо врло добро, да он ту подразумева а Све ; њене пријатеље и савезнике.

— Покушаји економскогзближења Нов бугареки послааик на италијанском двору г. Станчоа отпочео је жнву акцвју аа економском зближењу оугарске и Италије. Поводом тога римски дневни лист „Ме сађеро“ доноси уводни чла аак, у коме третвра поступак г. Стзнчова као врло могућан а корастан по обе државе, али нзглгшава, дч до усче*« у овом прзвау никако неће доћи, догод се Бугарска не буде освестила заблуде у коју ее Је бацилецентралне европске сале, и не буде поистала уз Четворни Саоразум.

I - Санитетска цеитрала на острву Криту —

СОЛУН, 11 :ула. „Мгкедонија* доноси извештај из Атп?е, да је грчка влада поастала на предлсг адмирала Хомилтона, да се о добрн сзвезничким т: улама ко : е оаеркшу у Дардаиелима да оснују на острву Криту санитет-ку централу. која је до Сапа бида у јужној Италији у Бриндиза.

Л|НММН Л ф(]К|М Г. Ада.м Младеновкћ дитом ц Вилненског всјног учили! 1 ша, пр^мљен је и проазве 1 »а за пешад. потпоручника у нг|ш ј војсцн. Г. Младенсваћ је згслужио свај при;?м, јер е ! он у руСкој штампн П.,ТП\НЈ јзаступао српске интересе

ОЗолва Џ Шрсга Резервни војно-сан,ггет;«и мгјор Др. Драгузин Шрага :с'збиљно је оболео од реума|та8м». Прекјуче је одржан лекарска конзилијум о његсзој болести.

. 1091111011

- Последље својеручно нисмо немачког Кајзера —

Букурешт, 11. јула Посланицн Иемзчке и Ау стрије били су примљени код Краља Фердинанда. Том приликом иемачви је посланкк предао краљу Ф.рдинанду својеручно писмо немлчког Кајзгра. Изко се садржина ■исма држа у највећој тајно сти, ипак се сазнај., да Кајзер тражи од свога рођзка да се изјасни: хоћелидаступи у акцију уз Двојни Савез или не; ако не мисли да ступн у акцкју онда да нареди демобилизацију и да прекине сваки рад на војним лрипремамз, и да изјавн мисли ли да пропусти муницију за Турску или не!

Према најновијим наредбама војних власти и Управе града Београда, — сви мушки српски поданици сгарији од 18 година, који желе, да путују ван Београда. морају узети претходио одобрење за пуговање од 7. пуковске окружне Команде. На основи тога одобрења Управа в. Београдв даваће им објав?. Жене и деиа имају се за Објаве обраћати непосредно Управи. Сви, без обзира на пол и гсдинг старости, морају објаве за путовзње, које доби ју од Упразе, подноситк Ко мандздту Дунавске Цивнзијске Области иа огерење.

Седиица Месуог ЗдЈјји Јуче ио годие Месни Одбор одржао је св ју седницу на којој је решавано о томе како ће и по којој цени да се продзје роба која (е смештена у мацанима Месног Одбора.

9ПШШШ СЈфОТНМ | Како је Месчи Одбор нј | основу наређења Госпозиаа Минастра Унугр шњих Дела Јодлучио дг државну : у.:ћ добијају гамо оне псроднце : чијн су хравиоци војнн оба1 аезници или као такви погинули или умрли, то ће телича број породица папи на |терет општиви беогпадс-ој. Услед тога општина ће б^та прмморана да сиротињу издржава по скали ранијој или још мзњој, а некима издавати само храну из народекх кујнн.

НрВДИТ 38 Н09И СРД8Н Парламентзрни Одбор није могао примити тражени кредит за орден Белог Орла са мачевима, јер зато нема законске подлоге.

— Срадетао пратн« подирремах врароаа -

ЛОНДОН, 10 јула. Из Њујорка јављају, да су Едисон н Уронд пронашли над додморске бродове — сред ство за унвштдвање подморских бродова. Проналас се

Шртш шнје Напослетку је и наша влада увидела да се мсра нешто учинити за спуштање ажије. Министар прквреце г. В. Маринковић, сазвао је једау конфгренцију наших финансијера и представника трго-

Зшђе Беогрш . Параски лист „Пти Жур. нал*, пише у Једном уводнсм ! чланку између осталога и ово: I „Зар неби требало да Румунн ! мало од своје стране попусте ; и да не буду непомирљива у пОгледу питањз о велихом за!леђу Беогрзда? Заштититл у будуће од топова ту престоницу, која се брани већ десет месеца, то питање постало је за Савезнике једно питзње части. Уогталом ПЈ>аво је, и на основу самога принцапа националности. да једа ч део Баната припадне Србима, јер.

ФЕХБТОИ

— Мемоари Хајнриха фон Роса —

( 20 )

Било их је толико, ла смо само могли взбројати 3 сфи цнра и 20 војника. У колико се више прибли жавало сунце своме заходу, у толако се мање борацави ђало на бојишту где је било Сутра дан наше десно крило центрум обе војске; јер Руса су сконцентрисали сзоје борбене снаге на десаом кралу где су противу талијанске армн]е бранили очајначки свој трећа ров. Напади и против вапади и ва једној и на пругој страни изврлнвали су се с великом

пушака и топова рикала (м одјецима, страшнпје "иего што је то бнло код

првих два рова случај! Ми, моје колеге и ја, напустисмо наш ров; нашлн см.о наше пуксве који су балн проређени, чујемо да се жале на огромне губитке, ми смо их запиткивали за рањене другове који су доношени. Ту где смо стајали сад. бит ка је бала завршена, ни један куршуи није зврјао поред и и&над нгс. Ађутант ]е напи С*о рапорт о нашам губитци ма ца леђима једног војника. У близини села Горкн талијанске трупе дејствовале су оуном паром; љихова тешка

озбиљношћу, пуцшава машин- артиљерија давала је силну

ватру иа коју су Руси одговаралн редовно. Канонада Је трајааа до раног јутра н јед-

ва једаред престадоше. Сад су се тек Руси хренули кроз шуму. Ми, лекара чгмали смо пуне руке посла а и кад не бисмо били без овога правали су нам друштво поједини официри. Тако ме је одвео један официр у једну велику рупу, коју је направила граната тешког оруђа, у тој рупи лежао је један руски подофицар, коме је граната обадве ноге одсекла и мускуле нт њнма разрила. Тај млади .човек, по његовом изгледу, из добре је породице, остављао је утисак образованог човека. Говорао је добро немачки и француски. Официр ме је колио, да Овог несрећника превијем; а он сам, рањеннк, био је при том веома хладнокрван, али јаког духа и издржљивоста, јер је своје муке и болове, прикривао. Када сам му, после прегледа азјавио, да пра сваком покрету ноге, нова кр<

волиптања проистичу, и да ће му нови и добри завоја про ј| нзвести врло јаке болове и т. п. остао је сасвим ладнокрван. ј Покрисмо га са њ°гсвим о- | гртачем, и рекосмо му збогом! Обећавајући му, сузра опет да га посетимо. У том стиже већ и ноћ. На бојном пољу свуда је владао мир. Пукови су се сместили у логор; одвкле су се сутра вратилн. Ја сам нашао моје рањенвке лежући око ватре којв су прилично добро сносили бовове. И ако је маса њих ту била, ипзк су сс постарали да им се извесно цло справи. Овог целог дана нисам ништа окусио, осим оног парчега хлеба, које сам добио Од нашег примариуса Бархета из краљевог пука, коме сам узајмио внструменте за ампутацају, а уз то парче хлеба пио сам само воде из потока. У логору се нашло н за мене мало хране адц не тако

много да би се засити могао Тако исто и коњи су бнлн гладаи, због тога су билв она* ко немирни. Ноћ је прошла, ја сам је иреспгвао поред ватре нашвх рањеника и сутра дан био сам већ чио и весео. Сједнестране тишина а с друге лепо а ведро јутро. подстицало меје да одем преко на бојно поље где је логоровала пешалија. Ишао сам лево и чим је сунце изгрејало бацајући своје прве зраке' на жвве и мртве на бојном пољу, већ сам бно на висини шанца који су Италијани увече заузели на јуриш. Ту сам нат^о вииекраља са неколико ађу ганата офнути мантилима грејући се крај ватре. Горео је лафет једвог руског топа. — Насгазнће се —