Стража

Т Р А Ж А'

Брс( 239

СГОЖЕЖ »I

Доедедње веети Руско бојишге — Цар н*\ фронту Петроград, 25. авг. — Цар је напустио Царскоје Село и отишао на фронт. У Главном Стану ће се одр* жатв ратни савет под Царевим преаседвиштвои. Француско бојиште ПАРИЗ, 25 авг. — Артиљериске борбе на целом фронту. На сектору северно од Араса наше су батервје јако оштетиле немачке ровове. Нарочито се води артиљериска борба у области Ро-а у Шампањи, на фронту Порт Босежур в северно од Пиреја. У Вогезима и Хартманскопфу води се борба са великим бомбама. Као што смо јавилп 19 авг. непријатељ је са 4 аеро* плана бомбардовао отворену варош Линевил Ради од» мазде 40 аероплана француских бомбардовали су војне објекте и заводе и жел станицу у Фарблику. 40 км. од Цариграда — Успех Савезника СОЛУН. 25. августа. — Јецан енглески сумарен успео је да се провуче «роз Дарданеле и да уђе у Мраморно Море, где је на малоазијској страни искрцао известан број мрнара ко!и су разорили утврђење Дам' бет. Ово се утврђење налази удаљено непуних 40 км. од Цариграда и његово разорење као и појава сумарена у Мраморном Мору изазвали су панику у Цариграду. Сумарен се вратио иатраг неоштећен. Чапрашиков — Код краља Фердинанда СОФИЈ \, 25. августа. — Г. В. Чапрашиков, бугарски посланик на српском двору приспео је овамо и одмах је по свом доласку посетио др. Радославова и код н>ега се веома дуго задржао. Сутра пре подае г. Чапрашиксв ће бвги примљен код краља у аудијевцију. Аустријска војска — Према Србији и Румунији Атина, 25. авгусга. — „Патрис" има депешу ове садржине: На српској граници Аустро-Немци концен трисала до 150 000 људи Сем тога и на румунској граници концентрисано је до 150.000 људи. још један — Нотоиљен немачки подморски брод СОЛУН, 25. авгусга — Са Митилене јављају, да је један немачка сумарен потопљен баш при изласку из Дарданела. Цела посета је заробљена.

ШЕЗ I 11 тш ВРЛО ДОБРОГ КВАЛИТЕТА продајем иа више и на мање са сасвим јефтином иеном. Нримам у комисион коже и све друге ово земаљске производе. Набављам на нишкој пијаци и експедујем колонијалне и друге робе иајјефтиније. Калман Б Лебл

253,7

иоинсиоиер Ниш, преко иута општнне 15

Изашле су из штампе кљиге: I., ћ(П< РгеуеЈ! МДЦОН ДЕСКО РОМАН с француског превео Дамњан Ковачевић Цсна 2 - .5 0 дчн.

ВОЈБИ КРИ5ИЧНИ ЗБОРНИК у који су ушли: Закон о устројЧтву војних судова; Војни Казненн Законнк; Законик о поступку војннх судова у криничним делима; Закон о всјном дисциплинском суду п дисциплинска уредба. Уредио Гојко Никетић Цена 3’ — дин. Књижарима 30 од сто рабата. Препродавцима 20 од сто. Поруџбвне прима Ивдавачка Кн.ижарница ГЕЦЕ КОНА 275 Београд. 5-5

ШПКДИТЕР

БЕОГРАД

САВА

Јавља својим муштеријама и осталом трговачком свету да врши експедиције како увоз тако и провоз за унутрашњост Србије. 259 10-10

Имам на продају 600 буради пекмезарских добрих; коме је потребно нека се обрати

потписатоме

27110-20

Љубомир Ристић хотелијер „Каснне“ у Крушевиу.

Згкупац сам Ломничке Киселе Воде. На стоваришт ј имам воде у флашама од 1 а , 3 \ и 1 литар. Ко потребује нека се изволи обратити потписаном закупцу. Ко жели, може послати кога са флашама на извпр или потписаном, где ће добити потребно одобрење за воду. За ближа обавештен.а може се свако обрагитн закупцу Љуб. Ристићу 193—36— гоствоничару жотел „Квсина“^Крушенш.

Т Р Г О В И П А

Цветка Ђорђевића

У МЛАДЕНОВЦУ

!ма на своие стоваришту и увек у неллкој количини /\афе I и II врста Плавог камена Пгрезина

Парафина Есени,ије Коњака

Сапуна за веш и чистоа Ратлука Бисквита Чоколаде све величине Суве, свилене и филоеане бонбоне

Риде у сандуцима од 5, 10 и 25 клгр., као и СЕеостале сорте кслонијалне робе ЗЕЈТИНА МАШИНСК01, БЕЛОГ, ЦИЛИНДЕРА , ВАЗЕЛИНА^к осталих потреба за вршалице Продгјз мгро, а ценв нгјповољвнјв 235 11

Своме драгом сину

!+ Милвраду (јЦцдсму) Сшефакобићу судском пвсару, п.поручннку VIII п. I пов. | који славно погибе 21 авгхста пр. год. прн прелазу у Срему на Бољевцима, даваћу годишњи помен 26 ов. м. у 10 ч. пре подне у цркви Св. Николе на новом гробљу. ОЖАЛОШЋЕНИ: | Мати Јел(на, сестра Перка, браћа. Владимир и Часлав, баба Персида и остала многобројна псродица. 1283 1_2

мо... Но зато је стидљиво обучено горње одело Сваки од њих занат и своје послове ради јавно, пред целии светом, па се мораш често давита с колико мирноће и с колико умешно сти изрвђују нвјтеже стварИ ГОТОВО беЗ КК8КВИХ помоћвих средстава. Упрбво^ очаравате начин на који они излажу своје производе по улицама и базарима, Коња ни на који начан не можеш угледати у граду, па ни теретних колз; цео свет иде пешице вли се вози у смешним џиновским колицама. Гдегде угледаш оо кога Европљанина, који је овамо дошао с брода. И веколико Јапанаца — на срећу врло ретко — можеш Евдети у европским жаке* тима. Осталв се задовољавају својим народннм оде лом, изузимајућв само ше-

шире у облику диња, испод којих се спуштају дуге и глатке плетенице. И свугда ужурбаност запосленост, трговање и смех. Наше „мусме" свако вече купују у пазарима којекакве ситвице. Као мала размажена деца, хтеле би да имају гвега: играчака, игала, појаса и цвећа. К онда једиа другој дају дарове смешећи се умвлато. На пример. гсспсђа Руша, изабере за Хрвзантему врло духовиго сдожен ламписн у коме невидљиви механизам баца на пламен кине ске сцене. Хразантема‘опет реваншвра лепезом, на којој су насликани лептври, који облећу око цвећа. 4 — Наставиће се: —

РОМАН вв београдског живота Али је једним дубоко продирућим погледом погледао девојку и натерао јој руменило у већ румене образе. Она је сва горела и изгледало је, да ће јој Једри образа сваког часа пући и из њих крв шикнути. Настала је мала али веома мучна пауза. Стеван је још увек обећавао да јој от крије ту тајну. Међутим, она је врло добро разумела смисао његових речи а још боље осегила онај ње> гов поглед, к Он је говорио боље но све друго. Осећајући све то, девојка да би избегла и себе извела аз забуне усмде и пригушеним гласом, који је одавао њезнну збуњеност н страх

од њега у исго времерече: пардон, да видим да ли иде мама! Као звер, коме хоће плен да се извије из шааа, Стеван скочи са места на коме је седео, ухвати девојку за руку и дрхћући од узбу« ђења рече јој: — Оствните, ниеам вам рекао још све. Кад вам будем открио тајну, за коју сам тек овде V Београду сазнао. Отићаћу, те нећете мсрати да изгледате да лн г-ђа мајка вде или не. Опег је настала кратка, али мЈчна пауза. Најгад Стеван »1астави: — Да, госпоћице. Ја сам ! уживао, веселио сам се, Ра;сипао сам и новац и здрав* ље, путовао сам, дисао сам свеж псљски ваздух и верао сам се ло глечерима, ! Гледао божанствену пано раму, када се сунце рађа, днвио сам се сунчевом за

ласву, слушао сам хуку мо ра, посматрао сам буру, всзио сам се по мирном и тихом Језеру, волео сам, па ипак нисам био срећан. Све лепоте, све дражи онога што ме је окружавало стварало је, будило је у мени неки нарочита осећај, али је све то тако далеко било од среће. Ја сам био несрећан. Ја сам то осећао, тај ме је бол мучио, и че» сто сам се сам питао: што сам несрећан, или да ли ја не умем да разумем овај свет, да ла га довољно не познајем? Дани су хујали али ја никада не окусих тај забрањен плод што га љубављу називају. Ах колико сам ноћа преседео и ; размишљао о срећи, која се другоме тако смешила а у део падала а од мене бежала„ — Наставмће се —

МласввкдДраг. Грегорак, КовмаЈска ул. *р. 22, шшц д^цг. грегорнћа — К*сиајсм бр. 22. Одговорвн уредивк-Драг. Грегорнћ, Косвајска ул. 22.