Стража

БЕОГРЛД, СРЕДА 26 АВГУСТ 1915 ГОД.

СЛОБФДОУМНИ ОРГАН ЈАВНОГ МИШЉЕЊА

ГОДИНА V БРОЈ 239

БРОЈ 5 ПАРА

С-»н Рсдатије и Адкнкисдрације Кос«*]с»» ул. бр. Л. О1 л»«и се д»ју у Ад»еиистрац''1у Цена ут ер|)«иа. КеплаКен* се писн» не >1 рмааају. — Руиописк се ие нракају. Писна, рукопнсе, иокац в ске остало што I« ОДИОСИ »» ЛИСТ, сл»1и нласкику тиста

ИЗДАЗП СВАКИ ДАН У 6 М. ПРЕ ПОДНЕ | УРКЂУЈВ ОДБОР | ТГЛЕФОН УРЕДНИШТВА 1092.

У Бесарабији ЦИЉ РУСКЕ КОНЦЕНТРАЦИЈЕ ВУКУРЕШТ, 25 августа Знатни делови руске војске концентришу се у Бесарабији. Циљ овога концентрисања је да се Немцима спречи евентуалан напац у правцу Одесе.

Целокупаи рад наше бугарске браће од неколико деценија аио, потсећа нас на прошлн рад истога пе< рајода наше браће Хрвата. Он је савршено исти, а мора да је таки, јер |е то бала а јесте једна и иста — бечка школа. Па као што се данас јасно про зрева будућност хрвацкога народа, тако се аналогно може аакључнти и будућност бугарског народз. После Аустро-Мађарског поравнања године 1867. и Хрвацка са Славонвјом добиле су неку лажну ауто номвју, коју није поштовала ни Угарскв, ни Аустрија. Поравиањем Мађарима је дато право најљућег прогонства немађарсках народа у Угарској, а Хрватима право иајљућег прогонства Срба у Хрвацкој и Славонији, што се доцније пренело у Далмацију, па Босну и Херпеговану. То је пригонство свестрано било и званично и привагно, лачно, корпоративно, па чак и^школско. Постојање Срба негирало се одлучно. Њих за Хрва те није било, а пуњење та ввица са чесгвтим и -невиним Србима било је на дневноме реду. У српској Босии И Херцеговини народ срдски није од никога веће муке претрпио, до ли од браће Хрвата. Тако их је Беч васпитао. Да те неприродности изведе, Беч је утурио у њвхову душу ме галоманију о величиаи хр вацке државе. Њихови историчари отворено су пи сали: ,Од Балкана (плани на Хемус) до Трнглава (код Љубљане велако брцо, под којнм извире река Сава)

Хрвацка ће бит’ држава н . Карзџићеве српске народне песме и приповетке званично су похрваћиване биле, — једном речи, српски народ је био бедна и прогоњена раја горе него под Турчином. Беч је Хрвате тако учио. Алл се доцније код интелигентнијих Хрвата здерао мрак са очију, увидеше, да су средство и оруђе у туђим рукама и цоче ше причати љубав братства, и онај истивити пут, са кога су Хрвати сашли били. Семе те љубава већ је никло, а цвет ће му добити историско аме: из крви тога српског народа, про гоњеног од самих Хрвата, хрвацкп ке нарох добитн слободу. Сравнимо ту малу астсрију хрвацкога народа са бугарском истога периода, па ћемо видета, да је на длаку иста, а така и мора бити, јер је то једна и иста — бечка шксла. Сувишно је, да ређамо тачку по тачку, јер ми сви знамо то. Као што су у Хрвацкој прогонили те учитеље брацке љубави, називајући вх државним велеиздајницнма и изцајицама свога народа, тако и у Бугзрској убајају оне, која би се појавили као учитељи брацке љубави. Хрвати су даље иа западу и могли су се пре о свестити, а Бугари, у дну балканског истока. Али по свима првродним законима та ће свест и код њих доћи. Ми пак аналогно повлачимо закључак: да ке Бугари тек из крви српскога народа добити своју нраву бугарску слободу, Живи били па виделв!

јрабош Један нријатељ из Ниша, пише између осталога и ово: ....„Ипак сте ви тамо срећни. Ако и погинете погинули сте јуначки од непријатељских граната; а ми сињи кукавди, ма да смо дзлеко од аустријских граната, ипак нисмо од жандармских цокула и писарских песница!“ Аргус

— Немцн све жртвују да еаузму Рнгу. —

Лондон, 24 авг. „Тајмс* дознаје из Петрограда, да Немцк чине неописане напоре да заузму железничку линију Митау—Крајсбург, што би натерало Русе да евакуишу Ригу. Руси им се издржљиво одупиру, и има изгледа да ће усг.ети да немачку очајнпчку офанзиву на томе секгору претворе у нагло повлачење.

пшшлдз швдидј) После чиновничког сталежа, или у опште оних људи, чији је живот упућен на системизовану плату, а живе у Беогрзду — долази трговачки сталеж, који живи и ради у Београду. Њихов живот не осећа терет овога рата. Има много њих, из чијих се уста може чути: ,кад би Бог дао, да рат потраје још две године*. Велики број београдских бакала на војној је дужности, али их у радњама заступају њихове жене или нзјближа својта. У томе раду жене су, као трговкиње, положиле не одличан, него превасходан испит, и живог њихових породица не осећа р*т, н» против осећа напредак. Женске, као бакали, понекада превазилазе и саме бакале у погледу подизања велике цене, једина њихова зловоља противу рата је та, што нсмају своје мужеве код куће; међутим се добро хране и добро су нег оване, што би рекао кнез Милош жировне су. Та погодност по жнвог тога сталежа лежи у необузда

ној вољи њихове трговине. Свет мора да живи и мора да купује а они онда уцењују по својој вољи. Нарочито они бакали ио периферији Београда, који су удаљени од центрума, врше нечовечна кајишарсгва, а ту живи понајвише сиротиња, која јеупућена да купује „на мало“. Ти бакали, продавајући „на мало“ стављају баснословне цене појединим артиклима. За један грош гаса добијете количину, која одговара осам гроша по литру. Један бака; ин на смедеревском ђерму продајеобичних ексера од дрога. које код гр>систе кошта три гроша фунта, (пола килограиа) 40 грами за грош, а то је 2.50 дин. фунта. Само они београдски бакали, којима су рздње у опустелим деловкма Београда, осетиће овај рат, а осталима овај ће рат бити њихов брат. Има бакалина, који и сами не знају шта их је снашло. Иарочито они, што су на Крагујевачком и смедеревском ђерму. Они у овоме нередовноме стању теку новац, али не треба никад да .-абораве, да је на томе новцу крв и суза многих невољника. И ти бакали корпоративно траже још од власти, да нм се отпише пореза, што Месни Одбор има своје продавнице, што им је забрањена продаја шећера. те |се тиме крше њихови приходи Баш бакалски!

Женски свет Шта све може жена да учини, да задовољи своје љубопитстзоУ Маршал Мак Махон, путујући по Француској у циљу војне инспекције, оболе у једној лшлој варошици, и лежаше у једноме хогелу. Бејаше одмах позван лечник, који прегледа болесника и сумњиво машући евојом научничком главо^, забрани пацијенту даље путотање. Сво особље и сви путници тога хогела дознали су о томе и жалилн су свога великога војсковођу. У истоме хотелу отсела је н једна госпођа, која се на телеграфски позив свога мужа баш спремала да отпутује, али кад је чула о Мак Махоиовој . болести, она је свој сандук распаковала н остала и даље у хотелу. Идућег дана добије та госпођа опет телеграм од сввга мужа, да одмах полази кућк, али како је Мак Махонов леч-

ник изјављивао, да је пацијентова болест врло озбиљна, госпођа оста и даље. Петога дана госпођа доби брзојав од свога мужа: „наша мала Жанета лежи у врућиии, дођи одмах' 1 . Она одлетг МакМахоноком лечнику, заграх и упутство против врућице и о упутство достави брзојавно св)ме супругу, а онаоста и дал е у хотелу. — Мак Махоног лечинк је још непрестанс сумњивз климао наученичком главом, а цело особље са путници.ча гледалн су у томе опасност I о живот љубљеног маршала. Цзла је варош пролазкла пог :д хогела. у коме је Мак Махон боловао и расг.итивала о сгању здравља. Лечник је увек забрииуто климао главом. Брзојавна питања о стању здравља долазила' су из целе Француске; једна соба у хотелу претворена је у брзојавну канцеларију, из које су разашиљани брзојавни одговори. Десето! дана доби оца госпођа брзојав од свога мужа: „наша мала Жанета лежи у највећој агонији, дођи одмах, ако мислиш да наше анђелче још у животу чађеш". Госпођа отрча Мак Махоновом лечнику, затражи од њега упутство против агони ; и то саопшти брзојавно своА 1 е супругу. Сутра дан дођоше из Париза два лечника професора, који прегледаш( Мак Махона. Они пзјавнше, г а је свака опасност прошла и да ће Мак Махон за неколико дана моћи свој пут наставити. Сви се обрадоваше, само је она госпођи била љутита до крајностн. Позва хотелијера, плати му рачун и јетко му рече: ,,Ја сам до сада остала овде, да видим један свечан војни погреб, али се осујети“. -• Кад је улазилау кола. тслеграфист доиесе јој брзојав од њезиног мужа: „Наше мило анђелче, Жанета, није внше међу живима, дођи бар на сахрану". Госпођа цикну, а кочнјаш фијукку бичем.

Шала — Шта, опет женс <о? — Да, Ваше Ве жчанство, мораћете се још је/номпотруднти, — Но, Перо, хоћемо ли имати ове године богату бербу шЉива. — Тхе, то све зависи од Бога, јер 'мљ нве нису цветале.