Стража
С1Р4Н* )
ВјХ) 239
Г и Ж А*
\
На грчкој граници На грчко-бугарској граници дошло до сукоба СОЛУН, 25 августа Оадашњи листови доносе телсграме, да је на бугарско-грчкој гранаци дошло до СЈ ? коба. Борба се још води. Послат је један батаљон жандармерије као потпора пограничним стражама. Према једној депеши, једна бугарска комитска чета, у јачини 150 људи упала је на грчку територију и почела да пљачка погранина села. Такође се јавља за борбе са комитским четама бугарским око Сереза. V борби код Фустенда убијено је 10 четника и 13 их је заро5љено. По исказу за робљених четника бугарска комитска организација спрема веће чете које ће се групвсати на тромеђа, а нарочито око Дојрана.
Пред Вилном ~ Вилна је још у рука*ма руским ВУКУРЕШТ, 25. августа Последњи телеграм из Петрограда, који је пра мила Овдашња телеграфска агенцчја саопштава, да Внлна још није пала и да се испред ње на кратком растојању воде врло огорчене борбе, у којима су Немца д0 сада имали преко 40 хиљзда губитака Руса се држе ванредно упорно. Ако би Немцима пошзо за руком да заузму Вилну, то ба било по врло скупу цену.
НВ9 № 1 П — Чланак француског мннистра Крипи-ја Приликом ономадашњег свог доласка у Русију, бав ша француски министар спољ. послова, Крипи, обја вио је у „Руском Слову* чланак са горњим насловом. Ево неколико одломака из тог озбиљног и пажње вредног члавка: Мене непријатно дирају брбљивци, која претенцио зно распростиру разне вести, којвма&се осуђују то божња одуговлачења и извлачења од операција за* паднпх савезничких армија. Ти људи не знају о тај ним плановима главног штаба дросто ништа, т. ј. исто толико колико и ви, и ја. Међутим они би бар то тре бала да знзду, да главни команданти савезничких ар мија имају пред собом и изводе зајгднички цаљ, на-
лазећи се у свакодневном најтешњем олштењу и до водећи у сагласност све своје кораке. На на једном ни на другом фронту не догађа се апсолутно нишга, пре но што главни команданш савезначких армија не доведу у сагласност своје мисли и сва кретања вој* сака. Па кад је тако, онда нашто измишљавати чланке, који стварају неповерење према савезнацима? Публика те чланке чига, и мсже ли се тада сумњаги ца ће се Немци послужити таквнм чланцима ради своје пропаганде у неутраиним државама. Зар није довољан само здрави смасао па дз се увиди, да би безумно несгрпљење могло и Руса* ју и Француску довести до пропасги? Зар има кога, јкоме није јасно да се у јоввм судбоноснам часови I ма одлучна битка може от почети само после огромае, :исцрпне, свестране припре*
ме, која једина може обез* бедити успех. Франц/ска је дала за ту припрему све своје тело и сву своју душу Напори, што ах је она аа том пољу учанила добили су свеопшге признање, и ја никада нећу заборавита шта су ми иоводом тога са осећаљем каз*ли људи, који држе у својим јаким и часним рукама судбу РуСије. Француска са станов ништао не већим од40 милвона, послала је на свој фронт армије, исто толико многсбројао као и Русаја. Нгша армвја је цвет наше младежи и интелигенције Уметници, студенти итд. за* једно са сељацима и радницима проливају своју крв у белгијским и француским рововима. Сви ти напори а жртве били су потребни зз то. да задрже и прикују за једно месго дивљег и звер:ког непријатеља, који је желео да у кратком времену за узме Париз и Кале. Недостатак у муницији то је наша и ваша заједначка погрешка, ко[у ми сад брижљчво исправљамо.Поверење и вера Париза п Француске нису се поколебала ни на један тренутак. На нашем фронту су се бале па се и сад бију непрестане битке, час са намером да одбвјемо непрајатедске нападе, час опет да прикујемо за нас многе непријатељске корпусе, ча ји је тачан број добро поззат вашем главном штабу. Ми смо и нгнели непријатељу, и претрпели смо и Сами огромне губитке, али зато је сада свима познато и сва су убеђгни, да се прнближује час, мада ћемо отерати непријатеља са француске територије. Час, кад ће отпочети од* лучне операцнје није већ далет. Говорећи о спремању муницаје за руску војску, министар Крипи вели: Будите сгрпљвви, муницаја ће стаћи, а шта је кадар учинити Немацпротив доброна-
оружаног руског војники. У счом моменту непрајате* чани последње безграначне напоре, починућн од Лиљз до Варшаве, трошећи последње изворе своје гнусне организацаје. Тај звер, — ваш будући плен, — још је страшан, али је већ близак издисању. Тај звер неће триумфовати. Али да насгави борбу, непријатељће се потрудита и знаће се користити свим нашим по* грешкама, а главаа би наша погрешка сада била, кад бвсмо преаебрегли дужносг да оч/вамо слогу и узајамно поверење. које треба да је јако код народа Чегворчог Спораз/ма На завршетку чланка француски министар вели: Песимисти нека се облаче у свој костим жалости, али Немци неће видети ни Па риз, ни Кале, ни Петрогра^! Бившн министар иностр. дела Крипи.
Крајња мера — јарменн одбили да плаћају порезу. Чг-Ш Букурешт, 25 авг. Како је корак јермеаског патријарха код Шевк-улИслама у корист заштите Јермена пропао, то су Јер менски прваци дочели ре шење да не плаћају порез, нити ма какве друге пра* резе.
— Поводош бугарсиог нокитоког упада ч Букурешт, 25 авг. Румунска влада је посла* ла данас у Софају свога нарочвтог изасланака, који ће посетити председннка бугзрске владе др. Ралосла вова и предата му пвсмену одлуку румунске владе. У политачким круговима, који су блискн влади, уверава]у да је садржина од луке следећз: Румунска влана ће одмах објавита рат Бугарској, ако
би њене комитске чете још једном напзле Србију или Грчку.
№№ в т _ Пооредииштво бившег «■■ивотра Букурешт, 25 авг. Бив ши минастар унутраш* њах дела у Сједињеним Америчхви Државама бао је умољен од гтране „Франкфуртсках Новиза* да покуша с посредништвом за мир, 35о' тча се г Брајан кре* нуо у Еврзпу. Он ће посетити кабинеге зараћених држзва и покушаће да их при* воле на преговоре за мир. У свдашњим кругОвима верује се, да Брајан неће имати успеха.
— Јодка зиачајиа стотра —
Солун, 25 авг. „Елас" паше, да |е краљ Фердинанд после јецне министарске седиице изненада у пратњи генерзлд Жекова напустио Софију и одвезао се у Неврокоп. На грчкобугарској гразица, краљје одржао смотру над 13, 14, 18 и 23 пуком, којиусвој области врше маневхр.
Над Ганом — Еомбардоаањо аигара Париз, 24 авг. Једна јака ескадрила фравцуских аероплана летећи према геверу доспела је да изнад Гана, и бомбардовала велики ангар цеаелина, наневши му знатне штете. Сви француски аероплани из дотЕчне ескадрале вратили су се потпуно неоштећени и поред страшае пуцњаве, која је била са више тачака уперена на њих. Авнјатичари су одлвкОвани. После трагедпје. Престала је борба, ноћ се спушта тиха, Изумиру пјцњи далеких предстража; А гором се лишће тајанствено њиха, Док сан вечне ноћи са гора се спушт?. И трепере звезде у бездану мрака, А месец се тромо уз небеса еаре, Лишћем струји вечност душа див-јунака, Опева животе, ствара нове ере. Дух човечји ближе идеалу греде, И губе животе милионн људи. Траже нову срећу у сред ратне беде, Понос човечански у њима се буди.. . И пали су храбро. Гробови се нижу, Лешеви.ча пол>а испуњена леже, Брегови телеса очајно се дишу, Самртнике храбре смртни роиац етеже. Усирена крв се шири на све стране; Тече из још свежнх и дубоких рана Јунака што крвљу отаџбину бране Док последња снага не буде скрхана.... * Иочивају мирно долине и горе После бојне хуке. Звуци даљне трубе Далеко за брда потмуло се оре У мрачним шумама јецају и губе....
ФЕЉТОН
Ђ- м. Д-: ЈАКАТА КОЈО... Наредник Коста вла како су га војнаци вз милоште ззала „Која/ бао је и он из оне класе ђачке чете, која је распоређена по тру* пама онда, кад је наша Отацбина била у вајкритичнијем положају. Као и сви ђаци што су, био је и он: увек весео и насмејан, увек спреман на сваку шалу и на игру. И због овакве његове приступачности војвици су га убрзо заволели. Која је био најомиљенија лвчност Од в ђника, у целоме његовом пуку. Они су га аз милоште звали „цомнул Која.* У његовој су четм била махом Власи и као што их је Бог дао да су лопова,
они су се старали да свога „домнула* задовоље, а често, врло често и почасте. Колако Је се пута он из> ненадио кад бв му донели испечену кокошку. — Шга је то. Где сте дагла то, упитао би он? — Жив нам ти домнуле нисмо дигли нагде, ама ввдесмо га где лута само ко сароче,9 па ко велимо да се не мучи, боље ти да га изеш домнуле, него онај наредник Трајко, Ш 10 се по цео дан коцка. И тако нвје скоро било дана а да га његови војнаци не почасте а изненаде. У борби пак, заклањали су га где год су могли а опомињала га да се не излаже опасности. — Шга ћемо мв без тебе домнуле ако нам погинеш? А ов их је тешио и уверавао, како њега зрно не бијс.
Оаа би на ове речи рекаао чудно одманули гла* вом и пСменули би њиховог командира, који је тако асто говорво, али једног дапа уједе и њега зоља и није ни зенуо. — То се је десило командиру, шалио је се он, али мени неће. Видећете да ће се а рат свршити а ја нећу бити ни рањен. И он је продужавао да се са њима шали, као да ам је друг и ако је он био наредник, а они редови и ако су она били људи у другоме позиву а он у годинама у којима се тек регрутЈ је. Такав је био и у сред најжешће борбе. Никад се није помутила његова првсебност. У највећем окршају а најстрашнијој грмљавини, он је умео сачувати првсебност. С револвером у
** 4 .—*-