Стража

&Р0| 252

.С 1 Р А Ж А

Стрип 3

дем нарочвтвм писиои цосгавити, т« да се види, коЈЈике су и какве аоиузет1 гвпе наше орвјзтељице из народа. толико намод»ног, лпо ће и чвтаоце уверен сан доста интересовати.

Из равхе »орЈаце оа6«лешкс једног иареднвк^ Плав као зора, несташан као зезерица, неустрашими ИЈумадинац каплар Реља, — услед сво;ег кесташлука; опалнше му пет шгапова по туру. Он да би у себи скрио, бот и нераспсложеЈке услед немилог догађаја који му се десио. — како дође код својих другова'симулирајуНи расположеље — запева: .Знаш ли дико, како срце боле? ..Срце боле, оНе да изгоре.* Увек комични поднзредник Аца, иронично додаде му: ,Шта теби је срце у гуру!?“ Прсну општи смех, у коме је морао узети удела и сам каплар Реља;

НЗ ЛУБЛИНЕ Г. Мнн, Унутрашњих Дела |Срез жупс«и, и његсва ОКОЛВН8, остали Су без лекара већ више од године дака, пуних 14 месеци, и за то )е народ цстога среза принуђен да се злопети. Бвло је дирљивих прамера, где људи одводе своју децу у Брус и Крушевац, на тако "ветикој даљвни, да деца чесго умиру*на путу; па и кад се деца однесу, онда вли лекар кије тамо, па се чека, илн депа готово на путу обамнру и умару. Такав случај се је десао и код мене, јер кад сам своје дете донео у Крушевгц, а вратио га натраг, оно је у луту умрло. ја пигам: Ко ће накнадити губитке, које пзсведневно због немања лекара имамо? Крајње је време, Господине Мизистре, да свај срез добије лекара, како се не би народ и даље упропашћавао и губво оно шп је нама поједин ц«ма као и држави нгјсветије. У аме грађана среза жуа стг поаажем свој глас, и молим Вас, да што пре, по могућству, још одмаж, по ставиге једног лекара. Че кам, и уверен сам Госп јдине Минвстре, да ћете ово учинити одмзж јер за оввм вапи]у жене и децз ратника, који аанас пропадају, док се њих~!ви очеви боре на бојном пољу зг опстанак и будућност ове земље. С аоштован.с.ч Борисав Ј. Петровић председвик оаштнне трнавачке

Виблиографија Добили смо на приказ ново кзашлу књигу: Скерлике^а годишњица — свечана седница југословенског одбора, одзвв штампе. Издаше Државнс Штампарије — Наш. — Цена 1 дин,

Разно Једна скица руско< темпераментл Из ове мале скице темперажента, једнога .Руса, може се огледати и темпераменат целе Руснје у садањем рату. Воронин, т'говац са крзном у ГЈетрограду. који је од простога сељака постао милионер, дође једне вечери у кафану, коју је обично посећивао и некако непажњом превали са бифеа једну малу винску чашу, која паде на под и разбије се. Нови келнер, који не познаваше Воронина дотрча н викну, да је скоро цела кафана чула „та чаша кошта четрдесет копејака, који се морају одмах платнтн!“ Воронин љутито рече: „младцћу, ти ме н» познајеш?“ Па узе једну скупоцену кристалну карафу и баци је пред келнерове ноге, пит јућн са осмехом: „шта кошта то?“ За тим пршташе о поду сво стакло, што. је било на бифеу. Са својкм рукама је полупао велике хинеске послужавнике, на којнма бејаше јужно воће; све флаше са финим ликерима и разним шпиритуозама, стакла и тан.ири са паштетама и колачима одлегеше на под. а Воронин је при томе увек ласонски питаг: .шта кошта то?“ После те силне лупњаве и ломњаве дође н газда од кафане сав задуван и преплашен, па видевши Воронииа дубоко му се поклони.

.Ваш келнер ме ие познаје — рече Воронин мирно и упн та: шта кош а т0?“ Кафеција рачунаше и најпосле рече: „осам стотина рубаља.* Милијонер извади хиљадарку и њоме лупм келнера по глави, па напусти кафану, да се доц није никад у њу не наврати. Има нешто сличчога у карактеристнци целе Русије.

Из дечијег сбеша Хоке промену Мама (шестогодишњој Лепши): Ја чорам опет да совем берберина да те шиша, онда ће боље да ти расте кос.чца. | Лепша: Добро, али му р»ци ј да израсге плава коса. Ђокици умрла мајка, а он украо пуну шаку жнта и изнсо на улицу међу друговкма и једе. | Стевица жељно гледај] ћи у жато: „Молим те, Ђокнце, дај ми мало жита!“ Ђокица: „Е, недам ти; једв* сам и ја ово украо, само дт мама јутрос није умрла, ја би ј сад добио багине . Стевица: „Добро, добро л ј моја ће мама да учре, па ћу ја, да украдем много жита а теби нећу, да дам,

— Прикупнла г-ђа Драга Стојановнћ. болннчарка у Мнннстарстау Финаисија. По 10. дин. Г. Г Живојин Блазнавац, пепсионер; Светозар Иванковић, инжт.њер Алекса Саасић, мин. у пенснји. По 5. дин. Г. Коста Јовановић По 3. дин. I'. Ђокић, иајор у ! пенсији. По 2. дин. Г. Г. Димитрије Младеновић; Влад. Тителбак; Н. Н; Милан Павловић, пенс.; ‘ Н, Н, поручник у пенс. Александар Шандор Љубуровић, баштован. По 1. 25 дин Н. Н. По 1. дин. Г. Г. Коста Богдансвић; пенсион.; Г ца Зорка Јаблановић чинов. Г. Н.; X. Н.; Н. Н.; Илија Члрапић, пенсион.; Таса Николајевић, члан Касације у пенс.; Н. Н.; Младен Сокић ; хапел. инспектор желез. у пенс,; Лаза Протић; Н. Н. поруч, у пенс. Деспина Лазићка и Дана Стојановић чинов. ј По 0. 50 дин, Г. Г. Драгутин Петровић; Н. Н.; Димитрије С. Тодоровић; Јелдна Живановић; Пегар Лечековић; Зорка Кошутић, Н. Н. По 0. 40 дин. Н. Н. По 0. 10 дин. Н. Н.

В>|0: 0»анви омо (АФОИИЗМИ) ЈБудско срце је својом садржином спично кобасипи; нико не зна шта се све у њему крије. Живот је уметничка слика, у толако лепша у колико се мање лосиатра:

Поеледње веети Прекид односа СОФИЈА, 6 септ. Прест-внацн сила Чгтворног Стразума у Софија известила су бугарску владу, да ће иапустити Бугарску без икакввх даљих прегора. ако само бугар ска да негативан одговор на корак сала из Споразума. Око Тарнопоља — Руси пробили аустронемачки фропт БУКУРЕШТ. 6. септ. Румунска Телеграфска Агенција има депешу нл Петрограда, да су руске трупе пробиле ауаропемачк« фронт југозападно од Тарнопоља, ■

Шада Упрамик иазненог ваводв (ослобођеном осуђеиику). Ви сге се за време бављења на робији врло добро понашал« Ја вам желим среће у будућем животу. — А колико деце имате— Е, то вам не могу тачио рећи, господине управниче, аошто сам седам година био у затвору.

— Тромесечна вежба АТИНА, 6. септ. Краљевим указом свн младићи аз иових област« рсђени 1888—91 године, позвани су на тромесечн/ ве.кбу. Г. Чолак Антић — Јсдна значајна дииломатска посега СОФИЈА, 6. Септ. Г. Чолск Антић, сраски аосланик посетио је д-р Радославова и са њиме је вмао дужи разговор. Сазнаје се да се рззговор између њих водао око аепо« средних преговора између српеке и бугарске владе у поглелу ксмаензација. Бугарска и Споразум — Неиовољан одговор. — Прекид односа СОФИЈА, 6. сецт. Саецијални кореспондент ж Вииторула" који се већ три дана бави у Софији, интервујисао је представнвка једне Силе из Споразума. Упитан какво ће држање узети Споразум према Бугарској у случају да ова да незадовољавајући одговор на предату јој ноту, дипломата је изјавио, да ће представницн Сила Споразума

најпре зевне као мачкнца. протегне се, протрља своје -Трвциозне оуке, онда се подиже, уздане неколако пу та н гек онда напуни лулу а уауче неколико димова, — Наставиће се -

РОМАН «а 6еогр«ас.'ог жавота

.....Једне ноћи, а то смо видели у почетку ове првче Стеван је седео са младом девојком код .Дарданела* под изговором да је води у повориште, он је добио одобрење од удовице да мрже азића са својом ве* реницом. Међутим, он је нашао азговора да своју веренацу прев«ри, како наје било места, а а само им је време итло на рук/. Каша

р све јаге н јзче пздала. И на свако њезино трзже ње да иду кући он је од гов&рао; има времена. Нека престаке мало, па ћемо онда ићи. Али кеша је падала сзе (аче и није било изгледа дг ће престати. Позориште се већ дазно пуствчо а они су још сецели. Млада девојка га је у неколико махова молила да се крену. Алк је Стеван увек умео да нађе згодан изговор и да је у вери, да је боље да још који мвнут причекају да не иду по киша Један је сат давно про шао, а они су јооп седела на своме месту. Кафана се проредила. Беху остала само још боеми, за које је ноћ била живот. Најзад у 1 а цо час по поноћи. када су се боеми повукли у свој салон, а када су келнери почели да

дижу столице, Стеван уста де и оде до улице. Но брзо се вратио. Имао је да саоашти веома рђзву вест: фијакера ни|е могао да добије. Девојка је била као ^утучена. Но, апак, је тражала да иде својој кући. — — Перић је нервозно ходао по соби. Али је ипак пажљаво слушао своју ћерку. Штгајући се горе доле по соби, он је покушавао да представи човека, којн са пажњом прати читање. Међутим, ово му није по лазило за руком. И хад год би Лела на неком месту при читању ударила мало јаче гласом и негде развукла са читањем, Пернћ би као сгрујом задржан на мах застао и не дишућн чекао би да ова настави читање. Кад би Лела то учинила ов би дубоко уздануо као да му се кахав силан терет

са душе скинуо, и опет би продужио своју нервозау шетњу. На дуварско сату изби четврти час и Лела виде да је већ крајње време да јуришу. Уосталом на то ју је опомињало и кашљуцање испред Перићевах врата. Њени савезнвци: Јованка, Павле и Јовица са аестрпљењем су чекали ње зину офанзвву. Шта ваше Павле је већ избацио неколико вацева на рачун ње ■ зина оклевања. :;|Све ово утицало је на Лелу и она пошто је пажљиво промерила оца и аошто је јароучила ситуа> цнју опрезно приђе офанзивном план/.

ШТАМПАРИЈА Љ. БоЈовиђа — ,'Брк<“ Потребује два ученнка, Ступати могу одмах.

О пољупцу - в. Пс о. ГЈрви н последњк пољуб имају стварне вредности; остали су само додир уг Човек жели пољубац жене често само зато, томе тренутку жена ћут« Ко не пије и не љубн је живи мртвац. У пољупцу налазимо иајвеп. задовољство.

мисли — Скупла Вгр Многи лутају по забрањеннм стазама — и стиде се, кад се тамо међусобно сусретну. Ми смо изгубљени често, кад нас извесна секта л.уди узмеу заштиту. Срећа наличи на јегуљу: баш кад човек висли д* је ухвати она му се као и јегуља извуче из руку.