Стражилово

117

ОТРАЖИЛОВО. БР. 4.

118

Кад се дакле од слоја непромењиве температуре сиђе за 50 метара дубље, онда порасте температура за 1 степен, за даљих 50 метара дубљине опет за 1 степен и т. д., тако да је све топлије, штогод се дубље силази. Али приметити ваља, да се мора мало дубље од 50 метара сићи. да се повиси температура за други степен, за трећи степен мора тај пут бити још дужи и т. д. То ће рећи, да топлота све спорије расте, што се дубље у земљу улази или да све већа растојања одговарају повишењу темиературе за један степен. Ипак расте топлота постојано према средини земље и с тога се мора узети, да она унутра у земљи - и ако у много већој дубљини него што се пре мислило — достиже изванредно високе температуре, које далеко превазилазе тачке топљења свега камења, које нам је иознато. Кад с тим у вези помислимо још на усијано-течне лаве, што их вулкани из себе избацују, онда нам се тако рећи сама собом намеће претпоставка, да земља наша није унутра чврсто тело, него да се њена унутрашњост мора налазити у течном, истопљеном стању. Тако су мислили скоро искључиво и старији геолози. Узимало се, да наша земља има саразмерно танку чврсту кору око 89—120 километара (10 -15 миља) дебљине, а даље унутра да је у усијано-течноме стању. Међутим је та представа о земљи данас од скоро свих геолога иа гласу напуштена. Није, да је поборника исте са свим нестало, од времена на време подиже се још по који важан глас за њу, али до старога угледа не долази она више. Са много духа и знања бранио је у новије доба ту стару теорију и др. Ђуро Пилар, садањи ректор загребачког свеучилишта.*) Али важни астрономски и физикални разлози говоре баш напротив за то, да је земља наша скроз и скроз чврсто тело. Како се то може довести у склад са растењем топлоте према средини земљиној? Истина да топлота унутра у земљи достиже ужасну висину, али колика је управо она, то не знамо, а исто се тако не може позитивно да каже, какав је њен учинак унутра у земљи, јер температура, при којој се тела топе, не зависи само од топлоте, којој су изложена та тела, него и од притиска, који утиче на њих. Ту постоје у главноме исти закони, који су нам познати за кључање. где такођер прелазе тела из једнога стања у друго, и *) У свом делу : „0гиш12и§е с1ег АћуззоДупаппк, ги§Де1сћ 6111 ВеНгаг* ги <1ег Дигсћ с1аз А§гатег ЕгсИзећеп уот 9 N0уетћег 1860 пеи ап§'еге§1еп ЕгсШећеп&а^е, уоп Бг. Сг. Р11аг о. б. РпмЕеззог <1ег Мшега1о§;1е ип(1 0-ео1о§1е ап 4егкгоа1. Ргапг ЈозеЈМЈппгегаШ ги А§гат. М11 31 2шко§гарћјеп. А§;гат, Сотпивзшпа-Уег1а§ <1ег ХЈп1уег814а(;8ћисћћа11с11ип§(АЉгесћ!; е4 БЧесИеп 1881." Вел. 8° с. 220.

то из течног стања у ваздушасто стање. Кажемо н. пр. да вода кључа на температури од 100 степена, али то вреди само за обични ваздушни притисак, који влада на површини земље. На високим бреговииа је тај притисак мањи и с тога кључа тамо вода много пре. На Монблану не може н. пр. да се скува месо у води у отвореном лонцу. Кад се у какво стакоце улије мало воде и после се из њега исцрпе ваздух, па се одмах затопи (затвори), да не може нов ваздух да уђе унутра, онда вода у том стакоцету кључа одмах, чим се стакоце само у руку узме. Овде не утиче на воду никакав притисак или врло мали, и с тога је већ природна топлота руке довољна, да произведе прелаз из течнога стања у ваздушасто Таква стакоца продају се сад и по дућанима као омиљене сиграчке за старију децу. Отуд видимо и то, да кључала вода не мора да буде увек и врела. Обратно може вода да се загреје и преко 100 степена, а да не кључа, само ако се притисак на њу повећа. То је случај у затвореним лонцима, где пара, која се у почетку развије, притискује на воду и тим кључање задржава. Кад се поклопац подигне, почне вода нагло да се испарава великом силом. Под именом Папинови лонци могу се купити метални сутви са поклопцем, који добро заптива. У тим лонцима може вода тако јако да се загреје, да се у њој кости раскувају у кашу. Као што зависи од притиска прелажење из течнога у ваздушасто стање, тако исто има притисак утицај и на прелаз из чврстога стања у течно т. ј. на топљење. За сребро се н. пр. каже. да се топи на температури од 1000 степен ■. Али и овде ваља додати: при обичном притиску ваздушном. Ако је притисак на сребро већи, онда мора оно јаче да се загреје, да дође до топљења. Помислимо сад на грдан притисак, ком су изложена тела унутра у земљи и онда ћемо себи лако разјаснити, да сребро у земљи може бити топло 3—-4000 степена. па да се ипак не истопи, него да остане у чврстоме стању. Видели смо дакле, да растење температуре унутра у земљи не условљава уједно и топлење, јер са топлотом расте и притисак. Међусобан одношај њиховога растења није нам познат, али је вероватно, да притисак већма расте него топлота. С тога можемо истина рећи. да је земља што дубље све топлија, да. можемо и то тврдити, да је у њеној средини ужасно топла, али тврдња, да је унутра уједнои истопљена или, као што се вели, усијано-течна, та тврдњаније на претходноме основана. Видећемо доцније. како се ипак могу да разјасне течни избацаји вулкана. (Свршиће се.)