Стражилово

141

СТРАЖИЛОВО. БР. 5.

142

После тих речи уклони се Јовић од стола и приступи билијару, где је неко време гледао у лопте. И. остали се по мало разиђоше. Милић се опрости са Живковићем и оде у редакцију. Ту је међутим већ био сложен његов руконис; оп пређе коректуру, подере рукопис, и почне чичати коректуру позива на омладинску скупштину. Костић је међутим писао мање рубрике. Вече још није било овладало а лист је био већ готов. И Милић и Костић одоше из редакдије. Нри поласку сврне Милић у штампарију и узме поправљен отисак свог реферата о позоришту, да га однесе Љубици. као што је обрекао. IV. Неколико дана после свег тог била је велика вечерња забава код поседника 1'адића. Радићева кућа била је позната са свог гостољубља, са искреног дочека и са оног пријатељског начина забављања, који и новодошлог госта тако нријатно дирне, да се осећао као да је у својој кући. Радићеве назоре о гостопримству делила је и млада жена његова, госпођа Наталија. Зато је њима долазио сваки радо, јерје знао, да ће бити свесрдно гтримљен. Било је већ девет сата. Широки простори Радићевог стана били су напуњени гостима. У великом предсобљу, за дугачким столом, седела су нека господа поред чаше вина и живо су се разговарала о разним дневним догађајима. 'Гу је седео Влајковић, Живковић, Милић, Дражић, Лукић, Станић, Стојковић, Радић и Пашић, Радићев таст. Кад год би пала значајнија реч, која је јаче расветлила политичан положај, свагда је наишла на одобравање, особито од стране Живковића, који је уживао у таквом разговору. Пајић и Лукић учествовали су такође у том разговору; али сваки је гледао, да са неколико досетака разбије озбиљност, која се ночела гомилати на друштву. На послетку је весела здравица адвоката Пајића целом друштву други нравац дала. У другој соби, за округлим столом, седеле су госпе. Ту је била Влајковићка, Станићка, Пајићка, Стојковићка и Башићка. По осталим собама расуо се млађи свет. За клавиром седела је домаћица и свирала је својим го-

стима. Одмах до клавира, на малој, округлој сголици, седела је Даринка и пажљиво је слушала на речи Машићеве. Често је прелетао осмех преко њених уста; и Машић је био задовољан. 'Обоје су нашли задовољства које у бурном аплаузу у позоришту, које у белешци у „Заточнику". Драгиња и Љубица шетале су се по соби горе доле; у њиховом друштву био је и Костић, који је Љубицу гледао као неко више створење. Знао је он, да Милић одлази у кућу; али то га није ни најмање задржавало, да Љубици одаје своје најдубље поштовање. Њима на сусрет ишли су глумица Мара и учитељица Јулка, Костићева сестра. Мара је често кроз отворена врата погледала на сто, за којим су седела господа, и то свагда баш на самог Милића. Она није заборавила разговор с њиме у гостионици, и хтела је, ма да му је одала тајну кокетерије, ипак да га привуче к себи. Колико је гледала Мара на Милића, толико је опет Драгиња на Дражића, и не пазећи, да Љубица све то види. Али Љубици није било до сплетке, она се напротив радовала томе, држећи, да је прва љубав свагда светиња, коју ничим, па ни злим мислима, не треба кужити и тровати. — Збиља, рече Љубица, кад се опет састадоше са Маром и Јулком, то баш није лепо од наше господе. Ено, седе тамо при чаши вина, бистре политички положај, а нас остављају, да се проведемо како знамо. Једини је господин Костић још тако учтив, те нас забавља. Костић је на те речи поруменио и смерно се ноклони Љубици, да јој се захвали на том признању. Али су те речи чули и они за столом, и за тили часак устадоше оданде и Милић и Дражић, и приближе се девојкама. — Прикажите ме госпоЦцама, рече Дражић Милићу у ухо, ако их и познајем из виђења, опет нисам познат с њима. Милић је на то само климнуо главом, и кад су ушли у собу, прикаже га Љубици и Драгињи. Љубица га прими пријатно, а Драгиња је у исти мах и побледила и поцрвенила. Неколико тренутака за тим било је друштво друкче удешено. Са Љубицом је ишао Костић, са Маром и Јулком Милић а са Драгињом Дражић. (Наставиће се.)

КАДА ВАЈ

ада ваЈ ми срце стегне, кад ми душу јади ломе, тад' бих често сузне очи упро небу звезданоме!

Често би ми душа млада на крилима маште силне полетела у даљине оне плаве и умилне!