Стражилово

215

ОТРАЖИЛОВ0. ВР. 7.

216

34. и 38.), Гавријела Пузинина („Јадвига", св. 22.) и Павлина Вилкоњска („Отров" св. 86.); од Чеха: Јосиф Колар („Магелона" у преводу Августа Шеное, св. 10.), Вацлав Влчек („Јан Швегла", св. 66. и 70.), Емануел Бозђех („Барон Герц" у преводу Орете А. Поповића, св. 98.), Каролина Свјетла („Крај и почетак" св. 90.) и Софија Подлипска, сестра Каролине Свјетле („Четири кћери", св. 26. и 30.); од Словенаца: Ерјавац („Хусари на Полици", св. 2.) и Крсник („Стара слика", св. 74.); од наших старијих великана ту је: Гајић („Бој змаја сорлови", св. 83. и „Историја катихизма", св. 95.), Магарашевић („Путовање по Србији у 1827. год." св. 35.), Стерија („Даворје", св. 1. и 3. „Тврдица", св. 15. „Светислав и Милева", св. 23., „Покондирена тиква", св. 33., „Смрт Стефана Дечанскога", св. 45., „Београд некад и сад", св. 59. „Лахан", св. 75., „Женидба и удадба", св. 83.), Доситије (сва дела, св. 9, 11, 13, 19, 21, 29, 31, 37, 39, 41, 43, 55, 57, 67, 69, 71, 79, 81, 87 и 89.), осим љих још и Трлајић (скупљени еписи, св. 85.), Лазар Лазаревић („Пријатељи" св. 91.) и Витковић („Спомен Милице", св. 47, Скупљени списи, св. 17.); од новијих наших : витешки митроноша песник Његош („Шћепан мали", св. 5. и 7., „Горски вијенац", св. 25. и 27. „Слободијада", св. 49, 51, 53., „Луча микрокозма", св. 73. „Пустињак Цетињски", скупљене песме, св. 97 и 99.) и Богобој Атанацковић (Новеле, св. 61, 63 и 65.) Ио имеиима се тима већ — бар по огромној већини — може судити, како је то важна и занимљива збирка. Сваки поједини део те збирке с два три само изузетка — заслужује у сваком погледу пажњу читалачку а дало би се о сваком опширније говорити — штета заиста, што то није за времена учињено ! Гедакција се мора похвалити али се мора нешто и покудити, према старијим је нашим великанима била доста и несавесна у „модернизирању", дела иеких страних класичара изнела је у преводу застарелом а могла се побринути за пов нревод; код превода је неких онет узимала у обзир „удешавање за српску позорницу" те тиме дела крњила без иужде, јер у „Народној библиотеци"

немају места „позоришна либрета " него глуме као драмска дела без обзира на то, како се према овим или оним околностима приказују на позорници. На већину превода са славенских језика, на којима нема имеиа преводиочева, треба сагласности ради метнути то име и то тим више, што се тај преводилац баш ни најмање нема стидити свог имена, јер га пријатељи срнске књиге већ изодавна по:шају као темељита и ваљана преводиоца. Овом нриликом јављамо и то, да су браћа Јовановићи за Доситијева дела из „Народне библиотеке" спремили дивне повезе са испупченом сликом Доситијевом. Повези су тако удешени, да се сва дела Доситијева иоделе у две књиге, у првој књизи дабуду одељци 1—4, а у другој 5—8. и то овим редом: I. Живот и прикључења. II. Пуквице. III. Савети здравога разума. IV. Басне. V. Етика, проповеди и беседе. VI. Краћи саставци (из „Собранија разних наравоучителних вештеј") и стихови. VII. Преводи. VIII. Писма. Поштовани један наш сарадник, који се бачи историјом срнске књижевности, обећао нам је, да ће то издање Доситијевих дела проучити и у нашем листу приказати га по заелузи. Видиће тада наши читаоци, да ли је оправдан тај ред, но коме су у овом издању распоређена Доситијева дела и да ли су поправке у језику и слогу умесне, а ми дотле са своје стране желимо издавачима новољна одзива, како би могли нродужити издавање и других наших заслужних писаца — али онако, како су ти писци писали. Но о томе ћемо у једном од идућих бројева пустити сарадника-стручњака да каже што опширније. Доситијевим је делима у фином повезу цена 4 фор. 80 новч. ау. вр. или 10 динара. У АустроУгарској и у Босну-Херцеговину шиљу издаваоци књиге с платом у наточ (рег Шсћпаћте), из Србије иак моле новац у напред у наплаћеном писму. У Београду има тих књига на иродају књижара Велимира Валожића, а у унутарњости Србије могу се наручити преко сваке добро уређене књижаре. Ко скупи шест кунаца, добија један примерак на дар.

——

Г Л А 0 Н И К, (Холијева стогодишњица.) 24. Марта о. г. иада сто година, како се родио словачки иесник Холи (•)• 1849.), писац иројског епа „Сватоплука". Словаци се спремају, да тај д?лН прославе што свечаније.

П030РИШТЕ И УМЕТНООТ, (Срц. нар позориште у Нанчеву.) XIV. представа (ван претпл.) 27. јан. „Саћурица и шубара", изворна шаљива игра у 4 чина, с иевањем од Илије Округића-Сремца. ПЈаљива игра ова црпљена је из живота народног. Пуна је живости. Типови су врло верни. Носиоци главних улога, Лукић (Арса),