Стражилово

217

СТРАЖИЛОВО. БР. 7.

218

Добриновић (Панта), беху заиота на виеини приказивачке вештине. Ружић (Пинтер Михаљ) врло добар, Динић (Пурић брица) изврстан. Остали нас потпуно вадовољише. Посета врло добра. — ХУ-та представа (у прет. 9.) 29-ог јан. „Максим Црној|евић", трагедија у 5 чинова с певањем од дра Лазе Костића, ва позорницу удесио А. Хаџић, музика од А. Максимовића. О трагедији овој немамо много што рећи, она је довољно позната са своје драмске изврсности и лепоте језика. Приказивачи су нас потпуно задовољили. Ружић (Максим Црнојевић) беше ексцелентан, ванео насје све. Рекли бисмо, да у овој улови и у Лудвигу XI. као вештак стоји на највишем ступњу своје приказивачке вештине. Публика му бурно пљескаше. Лукић (Иво), Димитријевић (М. Обренбеговић) И. Станојевић (Надан) беху врло добри. Динић (Дужде) нас је обрадовао својим лепим драсањем и прикавом. Ружићка (.Јевросима), Вујићка (Филета) и Хаџићева (Анђелија) беху изврсне. Посета врло добра. — ХУ1-та представа (ван прет.) (Три јерарха) 30-ог јан. „Зидање Раванице". Мелодрам у 3 радње с певањем од А. Николића. Ово је истина стар, али омиљен комад. Износећи слике и прилике из историје и лепе прошлости наше имаће увек привлачне снаге за наш свет, који заиста воли таква позоришна дела. Што се самог приказа тиче, и можемо и не можемо бити вадовољни. Да не будемо опширни, рећићемо укратко. Ружић (Југ Богдан) и Лукић (цар Лавар) играху с вољом и задовољише нас. Само певање беше складно илепо. Марковић (Раде неимар) отпевао је врло добро; он има леп, пријатан и доста јак глас Димитријевићка (царица Милица) играла је, изгледа нам, без воље. Вршчани замерише приликом представе овога комада, што друштво отпева песмуједну, која не приличи овоме комаду, а ми можемо замерити, што друштво изостави п песму једну, која овоме комаду баш приличи. Зашто то? Што се тиче посете, она беше према покладама — доста добра. ХУН-та представа (у претпл. 10.) 1-ог Фебруара (први пут): „Наше жене." Шаљива игра у 5 чинова, написали Г. Мозер и Шентан, превела Персида Пинтеровићева, У овом комаду имадосмо прилике видети у већој улози и нову чланицу наше позоришне дружине, С. Бркићеву (Грета). Почетница је и новајлија на даскама, што свет значе, али нам улива наде, да ће временом народно позориште у њојзи ако се ода озбиљној студији, ако узбуде чврсте воље и труда — стећи ваљану снагу. Овога ве^ера у улози својој као Грета потпуно нас је задовољила. Поеета беше врло добра. — ХУШ-та предст. (у претпл. 11.) 5-ог Фебруара (први пут): „Дебора". Поворишна игра у 4 чина, написао Мозентал, превео Н Ђорић. Били би врло опширни, када би се упуштали у опис ове поворишне игре, овог иначе старог, али врло доброг комада, који црта верску разлику ивмеђу Хришћана с једне и х 1ивута с друге стране, а отуд неодољиву мржњу, коју подстиче често и верска предрасуда. Дебору, насловну улогу, одиграла је С. Вујићка с пуно осећаја, с таком ватром, таком вештином, да нас је заиста вештачким приказом у разним моментима тако тешке улоге аадивила и ванела. Публика ју је бурним пљескањем изаввала. И сви остали одговорили су потпуно задаћи својој и задовољили су нас. Дворана је дупком била пува. — Х1Х-та предст. (у претпл. 12.) 7-ог Фебруара: „Тражи се васпитач". Шаљива игра у 2 дела, с немачког превео М. X. С. пре тога: „Шумска ружа". Шаљива игра у 1 чину од В. Милера. Превео Спиро Димитријевић-Которанин. Оба ова комада врло су добра и лепим хумором зачињена. Са приказом глумаца потпуно смо били задовољни. Ове шаљиве игре заврпшше нрву претплату; месни позоришни одбор купи већ другу претплату на 12 представа. Извештени смо, да је одзив задругу

претплату врло добар, а надамо се, да ће и одбор и управа у другој претплати учинити све и сва, да се публика честитим и одабраним комадима вадовољи. У своје доба ивнећемо потанко стање благајне како 8а прву, тако и другу претплату. —о(Нова чешка опера.) Јосиф Кличка предао је управи чешког народног позоришта у Нрагу нову оперу под насловом: „8рат1& тТупагзка". Либрето је написао Ј. 3. Весели.

КЊИЖЕВНЕ НОВОСТИ. — Чешки лиричар Хајдук ивдао је у 18. броју „РоеУске Везе<Ју" чигаво коло балада, којима је садржај понешто и хумор диктовао. Песник тако еминентно народног карактера, као што је Хајдук, аенио се и том цртом чешкога народа. Сентиментални се елегичар ту покушао у веселој врсти и критика каже. да му је то саевим пошло за руком. — Хајдук је у другој једној библијотеци („№оуа НМш1;ека УШткоуа" бр 8.) издао леп стручак нежних песмица лирских; у тој је врсти он први у новијој чешкој књижевности. — Вредни књижевник чешки Јосиф Вл . Хруби издао је у „Моравској библиотеци" коло моравских скаски, које су сасвим вешто састављене и брижљиво штиливоване. — „Ук>1у г Ро(Пе81" зове се скромна збирка 9 балада, које је написао познати чешки песник Карло Каднер. — Вредни чешки књижевник Фр. Бачковски нанисао је опширну историју књижевности чешке новијег доба: „2еугићпб Дејту сезкбћо р18етп1с1ла ДоТзу поу^". Т 1еси немају велике и прагматички ивведене историје књижевности. Јунгманова је историја чешке књижевности по материјалу застарела, ма да је иначе врло важно дело и ма да се с погледом на библијографију може мерити са сваком таквом књигом. Дело Карла Сабине: „1)ејер18 Шегакигу бевкб" садржи само стару и средњу перијоду. По времену сад Бачковски наставља дело Сабинино. — И млади писац Јарослав Влчек издао је ово дана први део своје историје књижевности, али изгледа, каже критика, да ће то бити више школска књига, него историја књижевности ва ширу публику. — По иримеру нашег престолонасљедника РудолФа мисле и оба сина Уелеког краљевића — краљевићи Алберт Виктор и Таорђе — издати путописно једно дело. Дело ће иваћи у две свеске, свака свеска по 500 страна, а биће много слика и карти. Кад су путовали око евета, водили су оба брата дневнике, па те белешке, пописане на лађи, на коњу и у шаторима, биће основ делу. Цело ће дело гго свој прилици изаћи месеца Априла. — Руски Јевреји имају више својих листова, који излазе већином у Петрограду а на руском језнку. Сви бране и застунају интересе руских Јевреја као „Восход" (уредник А. Ландау) „Новости", „ Јеврејскаја библиотека". Најзнаменитији је први, који је месечни часопис, и који је основао 1860. г. Осип Рабиновић. — ПапаФава, талијански јуриста, ивдао је недавно књигу, у којој јуристански карактер и историјски развитак о праву књижевника и уметника на своја дела развија. — Херман Мелкенбер у Бону написао је неки предлог о „међународном педагошком савету", који би се ив стручњака и жена састојао и у свакој држави своје огранке имао. — Едуард Хартман, најзнаменитији филозоф данашњег доба пише дело „ФилозоФСка питања садашњости." — Од Карла Абела изашла је лексикографија, која се бави сравњивањем велико- и малоруског јевика. Накладом Виљема Фридриха у Липском. 3 ф . 00 нов