Стражилово

ОТРАЖИЛОВО. БР. 9.

278

неком поузданом, заносном смелошћу. Прелази му били доста смели, каткад доста занимљиви: зналац би уживао у њима, Немцу не би било по вољи. То беше руски ^епоге (11 §;гаг1а, 1;епог 1е§ег. Певао је неку веселу подскочицу, а речи, које сам једва уловио кроз онај силан вез, додане сугласе и усклике, беху ево ове: Узораћу млада млађана Мало земљице, Посадићу млада млађана Румен-цветиће. Певао је; свп га слушали с грдном пажњом. Као да је видео, да има посла с људима, који разуму ствар, и с тога, што но реч: мал' не искочи из коже. II збиља, код нас се разуму људи у певању: село Сергијевскоје, на Орловском друму, слави се по целој Русији са дивна, складна певања. Дуго је певао закупник, ал не постиже, да раздрага слушаоце: не беше прихваћања, не беше кора. Најпосле при једном прелазу, кад се и сам Дивљи Госа насмеја, Обалдуј не мога издржати, већ кличе од радости. Узбуркаше се. Обалдуј с Моргачем стаде у по гласа прихваћати, огезати, клицати: „Брже!... Пребири, лоло!... Пребири, отежи, аспидо! Отежи још! Омани још, вашко једна, ти кујо!... Ирод ти душу погубио!" и тако даље. Николај Иванић ману главом у похвалу, десно и лево. Обалдуј најпосле стаде лупати ногама, ману и слеже раменом, — а у Јакова засијаше очи као угаљ, а он сав дрхће као листак и смеши се сав збуњен. Само Дивљи Госа нит говори, нит ромори. У лицу се баш ни мрвице није изменуо, као и пре, ни да се макне с места, али ноглед му, устремљеи на

•-ж-<

закупника, нешто омекшао, и ако му на уснама остаде израз презирања. Сад тек, ободрен знацима општег допадања, стаде закупник да извија. Глас му се вину, он заклепета и стаде ударати језиком, тако затитра грлом, да када се најпосле уморен, блед и обливен врелим знојем пресави и пусти последњи глас, што изумираше — тада му заједнички, уједно сливен жубор одговори бурним ускликом. Обалдуј му паде око врата и стаде га гушити дугим, коштуњавим рукама; на масном челу Николаја Иванића указа се румен, и он као да се подмладио; Јаков као у лудилу викну: „Момче, момче!" — Па и мој сусед, мужик у издераној свити, удари песницом по столу, па покличе: „Аха! То ваља! Враг га не однео то ваља!" то рече и слободно пљуне на страну. — Но, брате, то ваља! кличе Обалдуј, не пуштајући изнемогла закупника из наручја: то ваља; мора се признати! Твоја је опклада, твоја! Честитам — осмак је твој... Није Јашка ни близу теби... А ти мени веруј. (Па изнова притиште закупника на груди). — Та пусти га, пусти, крљоједна... проговори с досадом Моргач: — пусти га, нек седне на клупу; зар не видиш, како се уморио... Ал си ти нека налепа, братац, права палепа! Гле, како га подсео, к'о лист у купатилу.*) — Но, но, та нек он само седне, а ја ћу за његово здравље коју да искапим, рече Обалдуј и дође до тезге. — На твој рачун, братац, додаде и окрене се закупнику. '"*) У купатилима се тару Руеи бревовим лишћем Кад се лист покваси, а он приања уз тело, као да се залепио. —Прев^ (Свршиће се.)

ПОУКЕ ИЗ МКДИЦИНЕ. САОПШТАВА ДР. КОДА. II. ПРЕДОХРАНА ОД ЗАРАЗЕ.

' д вајкадањих времена зна се за болести, које ЈЗ^ по кад кад тако рећи махом поморе мноштво ^ људи. Народни помори сиомињу се у кинеској повесници, у индијској Веди. тим гветим књигама Браминих свештеника, у Мојсијевим књигама, у корану ; говоре о таквим моријама Мисирди, Грци Римљани. Имамо описа из 6. 14. 16. и 17. века о томе, како је куга морила свет и како је прозваше „црна смрт". Узрок тим поморима тумачили су различито. Једни су доводили појављивање таквих редња у свезу са звездама и појавама на небу, други са ратовима,

са глађу, са земљетресима. У средњем веку, кад је црква дрмала светом, употребљавали су поборници њени појаву тих зараза као претњу за свет, и представљал« су их као „каштигу божију" за неприродно, блудно живљење и прекомерно уживање; а било је и мњења, која су те поморе сматрала за врло целисходна разређивања људскога друштва, јер предупређују. да се свет преко мере намножи. Данас смо се отресли тих и свих подобних предрасуда, па лислимо са сви\1 друкчије. Данас схваћамо сваку заразу као врло опасну и убитачну иојаву за друштво и гледамо укупно и посебице, да