Стражилово

437

СТРАЖИЛОВО. БР. 14.

438

чисто не можемо ни да помислимо, да тога може бити. Нужде нам није па се и не старамо, нити разбирамо баш, како нас сунде грије и откуд му топлоте. Сунце ш ље нама много топлоте у години дана, па занитати нам се, хоће-л кад сунце изгубити тогглоту па престати гријати нас и светлити нам. Овако питање је валшо а премишљати о њему врло је занимљиво. 0 овоме су већ многи научењаци размишљали и писали. Тумачили су разним путем, откуд сунцу топлоте и како накнади ону, што изда земљи и нами и на све стране у васелену. Интересантна су та мњења па занимаће и сваког штованог читаоца ових редака. Занимаће га тим више, што назори о томе, докле ће нас сунце гријати, задиру у вишу сферу, дижу се у сферу философирања, а губе се у сфери тајних природних појава. Газмишљамо о томе, премишљамо, довијамо се томе — и тек онда нисмо на чисто. 2. Сунце даје земљи врло много топлоте. Колико даде земљи у години дана, може се прорачунати. Ал сунце распростире и на све стране око себе и светлост и топлоту. Из оног, колико земљи пошље, може се прорачунати, колико изда и на све стране око себе. За годину дана пошље сунце земљи толико топлоте, да би се њом отопио лед, који је тридесет метара дебео па свуд у около око наше земље подједнако наслаган. Сунце пошље земљи толико топлоте али она не прими сву. Кад би се ова тоилота могла какогод у какав магазин затворити, па само онда употребити, кад устреба, замен} г ла би пуне три иљаде година сву топлоту, коју потрошимо, да се гријемо, да топлотом топимо и т. д. Кад би дакле сачували топлоту, коју од сунца добијемо за једну годину, не би морали ложити пуне три иљаде година. Земља не прими ни на сваком свом местуједнако топлоте. Па ни исто место не добије сваки дан једнако топлоте. Лети куд-и-камо прими место више топлоте него зими; у подне више него ујутру или у вече или ноћу. Колико ће које место добити топлоте, зависи и од тог, где и како оно лежи. Речју, не можемо рећи, да сунце земљу једнако грије на сваком месту и у свако доба више. Није дакле ни небесно сунце, као и много на земљи самој, свима једнако наклоњено: неком више неком мање. Пуље рачуна, да сунце толико изда топлоте за

годину дана, да му температура опадне са 2 - 8° С. По Ланглеју опадне скоро двапут толико. Ако узмемо, да Пуљетов рачун стоји, то за десет година опадне у сунца температура са 28° С, за сто година опет са 280°-С, за иљаду година са 2800° С. Додајмо сад, да свет себе памти само пет иљада година, за то време опала би сунчева температура са 14000° С. Но Ланглеју би могли узети и на 25000° С. Број 14000° С велик је и земља би доиста морала осетити, да се сунце тако охладило већ. У истини нема још ничега, да би се бар и ггомислити могло, да земља данас мање топлоте добија од сунца него пре пет иљада година. Неки су покушавали, да геологијом и климом у старо и у данашње доба докажу, како је пре топлије било, али су увек уверили се, да то никако не стоји. Геолози рачунају, да сунце постоји већ одавпо и одавно, да има и милионима година! Ако сунце доиста губи онолико топлоте, морамо се чудити, како да се до данас није већ сасвим изхладило или, како је морало оно некад јако топло бити, кад је још и данас тако топло. 3. Кад сунце губи топлоту а по појавима на земљи неда се засад још приметити, да је све хладније, може бити само ово двоје, или у сунца је тако грдна топлота, да се ништа не осећа, мада ју сунце губи; или изгубљена топлота сунчева накнади. се. И једно и друго мишљење имало је својих присталица. Талијански астроном Секи бранио је назор, да је у сунца грдна топлота. Он доказује, да је температура у сунца таки под површином му већ на милијоне гради Целзијевих. Што ближе ка средини, све виша је температура. У средини је много милиона гради. Кад смо већ у речи, да наведемо, како и други научењаци држе за температуру сунчеву. Врло многи се трудили, да одреде температуру у сунца и не верујемо, да се игда дошло до тако разних резултата, као овде. Неки узимају тек до четрнаест стотина гради а други се пењу чак до десет милиона. Викер мисли, да је у сунца температура на 1398° С; Пуље узима 1460 до 1760° С; Сименс рачуна до три иљаде; Њутн је нарачунао скоро два милиона, а Ватерсон чак десет милиона Делзијевих гради. Ако узмемо, да је сунце из ваздушних тела, онда што дубље у сунце, мора бити много виша температура. Ако се узме, да је сунце течно, онда