Стражилово

505

ОТРАЖИЛОВО. ВР. 16.

506

Та што си ме створио, боже, кад ми здравља дао ниси ? Што да се патим целог века. Прими ме, боже. Све ово је истина за истином, да ти је здравље најпрече. да је здравље благо за човека. Благо неисцрпљиво! Нлаго ненакнадимо. Па „чувај то благо". И когод ијоле мисли о себи, мора уверен бити, да без здравља нема ништа. Когод то зна, чува здравље своје. И треба да га чува! Треба да пази иа све, што човечијем здрављу уди и — нека се клоии тога. Треба да памти све, што је здрављу па добро и — нека чини онако, како ваља. 2. Многи знају, многи се већ и на себи осведочили, да је „здравље највеће благо овог света". Па чувају га и пазе га. Неки претерују у том. Неки опет не знају, како се треба чувати и колико: мање пазе на себе него што ваља. А чували би се и ти баш онако, како се иште, кад би знали само. Од свег срца и из све душе своје морамо поздравити сваку књигу, којој је „лепа задаћа, да се из н>е човек научи, како ће чувати и неговати своје здравље". Ма и лошију таку књигу дочекивајмо раширених руку. Читајмо ју. Учимо се из ње. И — никад рђаво радити иећемо. Та из ње се учимо чувати, што сваком човеку иајмилије бити мора. Угледало код нас у новије доба више књига са том лепом и прелепом задаћом. Неке су пошле добрим путем, друге нису. А ова „поука о чувању здравља"? Не претерујем, ако рекнем, да је књига од неизмерне користи за сваког читаоца: био то школован човек, био то занатлија, био то прост раден са села једног ил другог. Снаком је на добро и у свако доба. Ко само хоће да чита ил да слуша, наћи ће у овој књизи и поуке и забаве. У њојзи ће, рећи ћу, огледати се многи и многи. Као у огледалу видеће многи сам себе у књизи тој. 3. Па о чему пише, о чему поучава ова књига? Све је ту! Што теби треба, о свему ћеш наћи и са уживањем прочитати. ' Лепо ти писац у почетку доказује, да је „здравље најпрече благо", па ти онда довикује, да га чуваш, да пазиш на њега. Да на себе, да на здравље боље пазити можеш, мораш „сам себе познати". И писац те упознаје и са телом, и са свима деловима у њему, па и са тим, на што су ти делови и како раде. Кад знаш, шта имаш у телу, прећи можеш и читати све оно, што је телу ттл добро, а тнто на зло.

Наћи ћеш затим у књизи овој о ваздуху, топлоти, светлости и земљишту. Читаш јасно и разговетно, како то све утиче на твоје здравље. Како је поред ваздуха за здравље најважнија храна, таки ћеш о томе наћи. После здрава ваздуха, пружа ти писац и здраве хране. Ту ти се каже, да не храни све, што човек иоједе, па прегледају се редом сва јела и пића наша. Са хране прелази писац на кућу и село, јер то ти чува тело па и — здравље. Кућа те чува у великом а аљина у малом. И аљина и одело од утицаја је на живот и здравље, па чуј и „о оделу". • „Посао годи здрављу", па зар да тога не нађеш у „поуци о чувању здравља" ? Има и „о послу" па и „о умору и одмору". И још има, на што иазити мораш, па да се нс кајеш. „Чистоћа и ред држе здравље". Па и томе посвећује писац читав одсек у својој књизи. А чиме да заврши? Ничим лепшим него „браком и породицом", негом чеда твога, пажењем на љубу твоју, чувањем њиховим у свакој прилици, у сваком часу, јер — и то је све, што чува и твоје здравље и читаве породице твоје, и целог подмлатка твог. 4. Кратко сам ти рекао, шта је у књизи овој. И из тог ипак видиш, да је у њој о свему, што теби треба да знаш, па да здрав и дуголетан будеш на земљи. Па лепо је, па красно је написао др. Милан Јовановић Батут све то. Поучио те је о свему, дао ти душевне хране, а и — то ти прија здрављу. Свака душевна храна годи као и обична, а ова још и више, јер и годи и прија баш због тог, што говори о здрављу за твоје здравље. Огледао се Батут већ толико пута у народној хигијени. И сваком ириликом показао, да зна и уме написати за проста човека, за народ. „Задаћа је та доста замашна и мучна", ал опет ју решио писац. Нека годи и његову здрављу, што сретно врши тешку задаћу! Књигу ову мора читати свак са уживањем, са задовољством. И — читаоцу мора пријати. Пише писац и излаже науку чисту, али све тако, да га разуме сваки, когод чита. Разуме га лако без напрезања. Та књига је писана језиком лепим, нашим, чистим, разумљивим. Не само да читалац разумети може, што чита, него се и забавља. Разгаљује га ова књига. Добар је пут —• и бољи бит пе може —, кад нисац погоди, којим начином, да ми разлаже оно, о чем пише. Све је добро, све је лепо у овој књизи, али