Стражилово

483

СТРАЖИЛОВО. БР. 16.

484

доћи, а ту се нађе и послужитељка, да покупи са стола поклона који шестак, што је гост на чешаљ оставио. — Ето брате, то је купатило то, гледај, све је од мермера и порцулана, па тај црвен диван, ено четка, чешаљ, огледало, ено видиш, где се купа, имаде две славине, из једне тече врућа, из друге ладна вода, а одмах до тог ено онај шмрк, па видиш ону руду, кад је повучеш, оно воду ладну на те штрца, кад ти је врућина. Кнез гледи. — Ј1епо је, те штркаљице има и онде, где се досад кунах; па дед купи ми једну цедуљу. Фрања купи цедуљу, послужитељка их по нумери дочека и кнеза уведе, покаже му све, донесе му пешкир и чаршав и сапун, па у исти мах пусти на обе славине воду, јер је леђен пре тога испражњен био, треба напунити; донде ће се кнез са Фрањом у трему шетати. Кад се леђен напунио мешовитом водом, кнез ступи у купатило, а Фрању ће отпустити. — Иди, Фрањо, у меану, па пи, док се ја не окупам, тако за по сата, онда се врати и причекај. Фрањи је то повољно, он се и онако не воле брчкати, боље му је у меани седити. Кнез затвори врата па се лагано свлачи. Не пада му лако, јер је још потежак, а није навикнут на еластичан диван, па кад се свлачи, упада. Једва се свуче; морао је и на мермер седати, док је готов био. Чизме је кнез метнуо с бока до дивана успоред, а чакшире и остало на диван. Кнез улази у леђен, лагано седа, спушта се, да не поклизне, рукама се хвата за славину. Чуди се кнез, како је порцулан тај тако гладак, мисли се, не би смео по таквом ходати у поткованим чизмама. Обе славине од жутог туча мирно у води кљун држе, но кад се кнез у леђен порцулански спусти, и у њега угњезди, вода поче преливати, прелази зреник водораван, а кнез мисли, да ће се вода спустити под шмрком, где су на мермеру избушене рупице, куд вода протиче; ни бриге му није Доникле се купа, но вода све већма излива, не зна, шта то може бити. Познаје природу воде, био је века свог доста на Драви и на Дунаву, и по ритовима, но ово чудо не зна соби да протумачи.

• Ово није добро, мисли се .кнез, мора воду натраг утерати, јер се већ простире лагано и на тле купатила. Подупире се, диже се и мили лагано ван. Стане, разгледа, почеше главу, не зна, шта да започне. Вода расте, као што се види приликом какве поплаве, све надаље се простире. Кнез види метлу на угао наслоњену код Ерага, узе метлу и поче воду терати под шмрк. Не помаже, једну воду отера, друга опет долази, ту краја нема. Покушава кнез и шакама воду под шмрк бацати, као кад из чамца лопатом избацују, ништа не вреди. Вода тле сво покрила, ту више помоћи нема. Кнез се збуни, не зна, шта ће, још једнако метлом воду натраг тера а почиње од врата, јер вода ван издире. У забуни такне метлом чизме, које су већ у води, па се чизме преметну. У исти мах чује се вика у трему, мушки и женски глас, лупају на врата, кнез да отвори. Но како ће отворити ? На себи ништа нема, а у забуни не види чаршава на столу. Кнез кад је врата затварао, није резу подвукао. Кад је послужитељ на врата лупнуо, махом се ухвати за кључаницу, притисне, гурне а врата се отворе. Послужитељ и послужитељка уђу, а за њим опет надзорник купатила, осоран неки човек. Кнез у неприлици зграби чизме, па с њима на диван. Диван нов, од црвеног сафијана. Надзорник погледа мрко на кнеза, па на послужитељку. — Фани, јесам ли вам казао, кад воду из славине пуштате, да при изласку заковртите, па нек сам гост себи после .по вољи пушта? Послужитељка је, док се кнез у трему шетао, отворила обе славине, у нади, да ће кнез зарана у купатило ући, и сам славине заврнути. Кнез се задоцнио, па кад је ушао, славине су ушћем својим већ у води биле тако, да се ништа није чуло на површини, да' вода још тече, а кнез за то није знао. Фани притрчи славинама па их заврне. Оад почну воду под шмрк лопатом избацивати и метлом чистити. И растрта поњава сва је у води. Надзорник узме са стола чаршав и баци га на кнеза. — Видили сте, Фани, да је прост човек; шта сте сад починили?