Стражилово

585

СТРАЖИЛОВО. БР. 19.

586

скуцкао у младе дане своје. Морао сам доста и потрошити. Све то поклањам теби и твојој деци. То ти је хвала од сиротог Ате. Тим ти захваљујем, што си ме надгледала. Нека ти је благословено! Нема Ата никог! Ти си му и твоји најближи. Будите сретни сви до једног! Једва је реч по реч изговарао. Даље није могао. И опет је рекао и наредио за укоп. Његова још Круна спремила оба покрова и све. Тамо је у оном старом сандучету. Попи је дао за сахрану. За сандук нека плати мати. Нека су само четир даске па доста је. Деда-Ату сахранио баш главом стари парох Самујило. Није дао капелану. Хтео свештеник непгго рећи о опелу. Видело се по њему. Али није имао коме. Само четир носача, — једва их наш отац намолио, — и три старице са матером нашом испратиле деда-Ату.

Бог да души старој прости! Давно већ труне тело дедино. Сви наши сећају га се из захвалиог срца. Сестра понајвише. Сваког ружичала и сваких задушница прелива му гроб и спомен чини. Где је био кућерак деда-Атин, сад спретна кућица моје сестре и њеног мужа. Деда оставио кућерак сестри мојој. Кад се уда, нека се усели у њу. Јавно у цркви рекао стари Самујило то брзо после Атине смрти. Придиковао и похвалио деда-Атино милостиво срце. Па и захвално срце. Мати и талире, што остали, дала сестри, кад се удала. Мало тим, мало отац наш, мало отац мог шурака и — родитељи скрпили кућу деци својој. Сиромах деда-Ата! Не имао нигде свога и опет га се сећа бар ико у селу. Понекад ће когод и да приповеди што из његова чемерног живота!

РАЗНИ ПУ ТЕ В И. ПРИПОВЕТКА МИЛАНА САВИЂА. (Наставак.)

XV.

младина се разишла; у Новом Саду владала је опет тишина, и на површини друштвеног живота једва ако сеовде или онде видело омање таласање, што је носило на себи тип омладинског састанка — можда у срцу које лепе девојке а у изразу на снужденом лицу њеном. Највећи одзив остао је у „Заточнику", где се водила жива преписка о позиву, значају, начину и карактеру омладинског збора. Иреписка се водила леио, достојанствено ако и местимице оштро. Заступник новијег омладинског правца гледао је, да улепша многе појаве на последњем збору, а заступпик старије омладине вадио је из тих појава многе доста жалосне закључке. Поред свег улепшавања од стране нове омладине наишло је становиште застунника старе омладине на веће саучешће код народа. јер му је изгледало природније и родољубивије. И само уредништво „Заточника" било је за стари програм, особито у прво му доба, а то је чинило, те се млађи нараштај окренуо од њега, јер му није био доста радикалан. Огромна већина народа пак, а с овом у свези и многи чланови млађег нараштаја, остала је „Заточнику" верна, јер је у њему нашла прави израз својих жеља и потреба, нашла је несебично, чисто заступање својих нрава. Много је допринело и то, што се један део омла-

дине оделио од социјалистичке струје и стао на становиште чисто народно. Та нова, или управо обновљена струја добијала је све више маха, тако, да су и саме социјалисте почеле бар речима да нагињу народном правцу. Иа и у Србији био је „Заточник" од великог уплива; што се није могло или није смело у Србији изнети на јавност, то је чинио „Заточник" — тако, да се тај лист могао сматрати за право гласило српског народа. Милић је могао с поносом гледати на развитак и на уплив свога органа; он и остали сарадници трудили су се искрено и својски, да га одрже на истој моралној висини, а то им је поред ноштеног и свесног рада лако ишло од руке, тим пре, што их је народ сам својски потпомагао. Да богме да су с друге стране наишли на велике препоне. Влада их је сумњичила једнако ; горњи листови доносили су разне извештаје о неком ровењу „Заточника", о директним увредама црквених великодостојника. Но сва та ниска средства нису помогла ништа; углед „Заточника" растао је од дана на дан тако, да је он с народом заједно био већ и нека сила, с којом је ваљало рачунати. Народ се чврсто држао свог „Заточника", јер је био уверен, да само у њему има искреног пријатеља. Тако је растао број претплатника свеједнако, да су се не мали трошкови око редакције и адми-