Стражилово

731

ОТРАЖИЛОВО. ВР. 23.

732

библијом. Исто нам то џева и друга песхма: „Опет то али друкчије": „Па их, Боже, сунце изгорело, „Горело их три године дана, „Док узавре мозак у јунака, „Докле пуче ками у лугове, „А осану гора кроз планине; „Докле црна земља испуцала, „Пуче црна земља по три лакта, „Те се ломе коњи и јунаци,

Ово је једна врста, како је Бог казнио грешан свет. У библвји читамо, да је Бог казнио и два града: Содому и Гомору, тим, што је пустио пламен из неба, који је спалио та два града и поморио у њем све, шго је живело, осим нраведнога Лота и његову породицу. Жена му је на путу погинула. Споменимо још једну казну божију, која је најпознатија у народу, а то је Потоп. Ево шта читамо о том у Библији I. књ. Мојсијевој гл. 6. и 7. „А Господ рече: неће се дух мој до вијека прети с људма, јер су тело; нека им још сто и двадесет година . . . И Господ видећи, да је неваљалство људско велико на земљи, и да су све мисли срца њихова свагда само зле, покаја се Господ, што је створио човека на земљи и би му жао у срцу. И рече Господ: хоћу да истребим са земље људе, које сам створио, од човека до стоке и до ситне животиње и до птица небеских; јер се кајем, што сам их створио. . . . И рече Бог побожному и праведному Ноју, шта је намислио, за то нека начини велики ковчег, у који ће сместити своју породицу и од свега, што живи на земљи, по двоје „јер ево пустићу потоп на земљу да истребим свако тело, у којем има жива душа

под небом; што је год на земљи све ће изгинути. Ноје учини по божијој заповести, и удари дажд на земљу за четрдесет дана и четрдесет ноћи .... И би потоп на земљи за четрдесет дана; и вода дође и узе ковчег и подиже га од земље. И навали вода и уста јако по земљи, и ковчег стаде пловити водом И наваљиваше вода све већма по земљи, и покри сва највиша брда, што су под целим пебом. Петнаест лаката дође вода изнад брда, по што их покри. Тада изгибе свако тело, шго се мицаше на земљи, птице и стока и звери и све, што гамиже по земљи и с«ви људи. . . . само Ноје оста и што с њим беше у ковчегу. И стајаше вода поврх земље сто и педесет дана. Ма да се народна песма подудара својим садржајем о казни божијој, коју изврши над грешним светом, са садржајем, који нађосмо у библији, књизи о царевима гл. 17. и 18. ипак мислимо, да ћемо моћи наћи и други извор таковом веровању народном, као што га нађосмо и у првом делу те песме, у ком се пева, како свеци благо поделише. Хезиод (Нсггодод), са Хомером најстарији епски песник грчки, који живеше пре 2500 година, написао је дело: Теогонија (веоуогса). Он је први у том делу покушао да скупи уједно разнолике скаске о боговима у народу грчком, које је давно, још од првих почетака живота му приповедао, а како је о боговима мислио, онако је и приповедао и веровао. Тим делом хтео је показати, како су на основу народнога веровања постали богови и свет. За нас ће бити важно, да се упознамо са веровањем о посганку света и људских векова, јер ћемо можда наћи у тим скаскама грчкога народа сродности и сличности са нашим скаскама, од којих постадоше Наше НарОДНе ПеСМе. (Наставиће се.)

ДОПЖО ИЗ БУДИМПЕШТЕ, („Коло младих Срба" у Будимпешти.) „Коло младих Срба" навршило је четврту годину свог живота. Друштво је то младо још иа већ је захватило клицу болести, Јер ова година не може се никако наввати годином напретка. И што је најчудноватије, болесник ради још, а нема ко да га рани, него животари сирома ив сала, што је пређашњих бол>их година стекао. А чланови тога болног тела толико су бездушни, да мисле, е ће тело моћи живити и ако му се не даје ране — не уплаћа чланарина. Седнице, којих је било 15 на броју, 12 редовних, 2 све-

чане и 1 ванредна — врло се редовно држале, у записницима налази човек још речи из речника оних старих легшх дана: „бурно одобравање", „једногласно се прима", „живио" „ограђујем се" итд Али те седнице се скупе тек на један сат обично после уреченог часа, а дотле свесни предеедник седи сам и чека. Дакле седнице још живе, али нису ни најмање живе. Но свугди се мора наћи изрода Има у друштву и неколико вредних и марљивих чланова. На првом месту стоји председник друштва г. Лава Милошев Он је поред својих послова и домаћих брига досиевао, да четир године буде