Стражилово

718

терало би га, да се растави са Јовићевом кућом. И сваки је после жалио за њом. Било их је, који су и по десет и петнаест па и по више година радили у Илије на салашу. Ту се и оженили, ту децу изродили. Било их, које су са Илијине земље однели и до раке, куће вечне. Тек неки су оставили Јовићеве, ал то било зато, што се нису могли слагати са другим људма Илијиним. Илија их опет није могао удесити ни сложити. Сам их неби никад кренуо. Баш скоро тако отишао и пастир од оваца. Није се слагао са одаџијом. Илија остао без пастира. Одаџијина кћи припазила донекле на овце а домаћин меркао и распитивао за човека. Јавили се неки ал Илији се не свидили. Стигне срећом у то доба у село странац од некуд. Дошао из бела света и намера га таки намерила на кућу Илијину. Код куће затекао матер и кћер. Упитао је домаћицу, би-ли примила за бога, те му дала посла и рада а за храну и какво-такво одело. Јуци се таки на први поглед није допао тај дошљак. Странац је, из далека је, незна га ни ко је ни шта је. Он јој је истина рекао, кад га запитала за име и од куда је. Опет га је заго нахранила. А Илија, кад дође из вароши нек се с њиме разговара за даље. У вече приспе Илија. Жена га дочекала и рекла, каквог госта имају и да је рад код њих да служи. Већ му је и то казала, да јој се не допада. Изгледа јој као да је какав пробисвет. Неће се тај скрасити у њиховој кући ал опет нека Илија ради, како најбоље зна. Јовић је после вечере дозвао странца. Запитао га, ко је и одкуда је? Милован је из далека. Невоља га натерала, да остави и кућу и кућиште и све своје па да бежи, куд га очи воде а ноге носе. Родом био из Херцеговине, красне некад земље српске. Тамо се родио, тамо одрастао па тамо и навикао да браеи и љуби све, што је српско. Био је најмлађи у оца. Ио кршним врлетима терао и пасао крдо очево. Школа није учио никаквих. Прилике баш није имао а све да је и било, не би смео: Турчин-господар на путу стајао Дугом пушком и анџарем добро је владао. Имао он још три брата и једну сестрицу. Лепа је била Јованка Ага око на њу бацио: допала му се красна девојка. Заверио се, да ће

ју отети и — отео је на превару. Тешко било и оцу и мајци а још теже браћи милосгивој Па и на срамоту им. Морају они сеју осветити. Па тим још и пре, што девојка под прстеном била. Милован је од свију највећма жеднио за осветом. Конак агин често је ноћу обилазио. Увребао га и куршумом из пиштоља оправио агу у пакао пре времена и земана. Знали су Турци, како су Јованчина браћа кивна била на агу. Па међ собом говорише: Нико други већ од њених когод уби агу. Милована неки опазили, како ноћу шушка крадом око агине куле: он и нико други убио агу. Једне ноћи упути се десетак Турака. Тражили су Милована, јер освете жедни били Нашли су га. Кавге тражише па потераше стадо Милованово. Пасгир добар и не даде стада свога. Дође и до боја. Колико је год Милован млад био, био ипак храбар и јуначан, не даде им к себи ни близу. Бранио је и стадо и себе и — одбранио. Још је и два правоверна на онај свет оправио. Други се разбегли. Сад је тек добро знао Милован, да му више није станка на дому у баба свога. И крио се по гудурах. На велику жалост дочекао је, да су Турци напали на дом оца његова. Потукли се са домаћима. Бој је жесток био, и — Турчин надвлада. Кућу запалише. Мати Милованова изгори у ватри. Оца и сва три брата живе похваташе а потом и сву кућу до темеља раскопаше. Шта ће бити са његови, знао је Милован. Но знао је и то, шта ће бити с њиме, ако га Турци ухвате, Тешким и тужним срцем пришао је месту, где је био дом оца његова. Стао је на место оно, где је на свет пао, да га часком жеља мине. Од свег срца се богу помолио за оца и браћу. Целивао је груду земље оне. Целивао и — у свет крееуо. Учинио је велики грех. Оставио је и оца и браћу а није их осветио. Грехота је то грдна. Признаје то и сам и каје се. Бог је добар и опростиће му! Сврне уз пут у намастир — а била то једина кућа божија и обитељ света у оном крају. Турци се бојали разрушити ју. Нађе онде калуђера једног, човека омлађег, по имену оца Кипријана. Замоли га, да му очита молитву опросну, да га исповеди и причести те на пут благослови. Пољубио је калуђера у руку. Окренуо се