Стражилово

СТРАЖИЛОВО БР 24

Носила сам цвеће увенуло, Клела ме је моја мати! Куд ћу, што ћу? Није мени клетве материне, Сузом ћу јој умолити клетву, Но ме куне и његова мати! Куд ћу, што ћу? Није мени ни њезине клетве, Он ће њену ублажити клетву, Ал' ме куне и његова љуба! Куд ћу, што ћу? Њеној клетви одолети нећу : Љубила сам момче ожењено, Брала цвеће из туђе градине! 8. Зијан 2 ) чини ђезли 8 )-Миладине, Пашу пали Мирани ђевојци, Паша гори а Мирана куне : Клетвом куне, жељом прижељкује. Што је клетва, то је са усана, Што је жеља, то је са срдашца: — Бог убио ђезли-Миладина, Убио га мојијем очима! Зијан чини а зијан га стао. Згариште му мираза допало! 4. Ајте, воци, гојни воци, Ајте, воци, туђем газди, Туђем газди, туђем ралу, Туђем ралу, туђој муци! Треба кнезу арач дати, Треба кмету да кметује! Ајте, воци, гојии воци, Ајте, воци, туђој муци! Јарицу сам распродао А зимницу војска прешла, Што сам стегао цркавицу. То ми не ће воке дати, Без вока ће рало рђат'. Ноктима ћу њиву орат', Или сврдлом, јармењаком. Ајте, воци, гојни воци, Ајте, воци, туђој муци! 5. Канте с', момци, Росанде ђевојке, Није она вјером за вјеру вам! Турчину је спавала на руку, Гртала се златали фереџом 1 ); Китила се зеленом челенком; Квнила 6 ) је нокте на прстима; Скривала је лице под јешмеком 9 );

На срцу јој чалма почивала, Бјела чалма и ћелава глава! 6. Љуто куне попова Милинка, Љуто куне, сво је село чује! Нити куне свога оца попу, Б1то јој с' драгим не да драговати, Нити куне грозницу, затрицу, Што јој румен са образа скида; Нити куне бенђелијку') Тацу, Што јој гадом веђе навранила; Веће куне војничку шајкачу: — Ој, шајкачо, ој, црно ношиво! Друкчи драги, од кад си му друга; Одвикла му рука од рбника; Одвикао се косе и косишта; Нит му вршај. нит косидба мила; Механа му станак преко дана, Дању није а ноћу се туче, А кад прође он ме и не гледи; Шајкачину на очи навали, Ој, шајкачо. не остала пуста! 7. Јој, да ми је судбу умолити, Јој, да ми је,"ја бих пожелела, Да се слепом претворим мишицом, Да не видим, што бар дању видим, А да ноћу опета га љубим! Ал' овако, ја га, јадна, љубим, Срцем љубим а срце ми тужи; Грдан ми је драган пред очима ! 8. Синоћ сам ти, драги, сузе лила, Зао ми братац био на дивану, Тврд ми био отац на милости, Све ми веле, да се тебе канем, Све ми веле, а тебека црне: Три ти њиве отац оставио, Три имао, а две си попио; Понио си и њиве и здравље, Што остало, то ти за кољиво! 9. Жути, жути багреново лишће, Вене, вене моје боно лице; У градини не цвате ми цвеће, На срце ми више радост неће; Љубила сам гуњац поабани, Иревари ме јелек златоткани, Поверова злату и токама, Јад ме стиг'о, не било ми срама!