Стражилово

885

СТРАЖИЛОВО. БР. 28.

886

чело, са кога је падала сенка од бујне косе. оне исте лепе обрвице, а јединствени глас управо једнак. И у нарави мајке и детета било је таке сродности, која је избијала у некој наклоности ка егзалтацији осећаја и мисли. Обоје беху од оне врсте створова нервозних, осећајних, племенитих, и који љубе, који су дорасли највишем позиву, но који у ишвоту и у сукобу са збиљом живота мало среће запамте. јер дају од себе више, но што могу да добију. То колено људи изЈМире и сада и мислим, да би какав данашњи натуралиста могао о њима рећи, да им је „с више" мрети суђено, јер долазе на свет с бољом у срцу — сувише љубе. Породица Мишина била је некад врло богата, али — сувише су љубили , . . разне буре и олујине разнеле имање, а то што преостаде пије управо оскудица, па ни сиротиња, али је, упоредил' се са старим временом, умереност. Миша је био последњи изданак те породице; за то га је и љубила госпођа Марија не само као своје рођено дете, већ уједно и као сву

своју наду и узданицу. На несрећу, у тој својој материнској заслепљености, гледала је у њему неке ванредне дарове. Оно истина, дете није било тупо, али је било од оне деце, којој је дар испрва средњи, па се тек доцније са свим развије упоредо са физичном снагом и здрављем. У другим приликама могао би довршити школу и универзитет и истаћи се као користан радник на сваком пољу. У тима, у којима се налазио, само се мучио и патио, па знајући за високо уображење, што но га мајка имала о његовим даровима, у чудо се усиљавао. Много су на свету виделе моје очи и узео сам, да се ничему не дивим, али признајем, да сам се с тешком муком уверио, да може бити такове смутње, у којој би детету на зло била истрајност, снага карактера и рад. Има у томе нешто нездраво; и кад би ми речи могле исплатити тугу и бол, збиља бих рекао с Хамлетом, да се збива на свету и тако што, о чему философи нису снивали .... (Наставиће се.)

СТРЕЉАНИ.

ОД ЉУВИНКА.

чу V. укоман Кендић из Јежевиде, округа ужичВшг, био је препреден и опасан зликовад. ТБегова су недела грозна, ужасна, непојамна. Ко га је само видео, морао је и нехотице рећи: тигар у јагњећој кожи. Беше то човек од својих 25—20 година. Висок, танак, окретан. Малих, црних наусница, лица дугуљаста, носа орловског, а чела високог, више кога је затурио тамно-алеви вес са кратком кићанком. На себи је имао полу-штофане панталоне, нреко којих је обмотао бео, вунен појас. На прсима верман од плаве материје, а поврх њега јелек од истога сукна . .. Ногавице од панталона турао је у беле, штрикане чарапе од дебеле вуне; на ногама имао је папуче од старих исечених ципела. То вам је слика тога чувеног разбојника — Вукомана Кендића... Заборавих рећи коју о очима. Очи су му биле живе, чисто су пресецале. Поглед прек, разбојнички. Кад те погледа, осетиш и нехотице, како те шамарци подилазе. У томе погледу борављаше чудновата снага убичина. Један такав поглед, пропраћен са громким, хајдучким гласом, беше довољан да те прострели, да те ослаби за сваки покушај одбране.

Тај човек беше пред судом округа ваљевског за млога разбојничка дела. Био је миран, готово спокојан. Поглед му је немарно летао по публици, а на уснама би се покаткад показао по који осмејак. У дворани судској беше мртва тишина. Иредседник и поротници беху на својим местима. Пресуда се читала . .. То је свечан, па опет тако ужасан тренутак. И онај, који је хладан посматрач, осећа у себи неку необичну грозничавост, неку зебњу, трзавицу, узбуђеност. Кад је тако код посматрача, да како ли је онда у грудима онога, коме се суди, и коме, што но веле, глава о концу виси V Не питајте.. . То се не да исказати . . . Често те гане љегова туга, његов бол, његова несрећа. Ал' кад мирно саслушаш она ужасна, страховита дела: како је тај разбојник секао дојиљи дојке, са којих је чедо сисало, како је скидао кајише са табана живога човека, како убија жени мужа, а мајци потпору и храниоца, онда ти се кога иочне у вис дизати, а с твојих уста и нехотице загрми : смрт убици и разбојнику! Закон се мора извршити. Правда мора бити задовољена !. . . У глави XXIV. кривичнога закона јасно је иска-