Стражилово

915

916

и коначним сједињењем Италије, струја новог живота обађе обумрли организам италијанског друштва, и одлична кита млађијех људи прегнуше да домаћу књижевност, дотле ропкињу немачког романтицизма и забављену политичкијем борбама. опет поврате старинском сјају и подигну из умног ноништења у ком је бијаше сапео теократични зулум и туђе госпоство. Човјек који је том здравом интелетуалном покрету највећма допринио — то је одиста пјесник ђозуе Кардући. 0 њему као просвјетном пјеснику препорођене Италије и сретном обнављачу божанственог хуманизма древне Јеладе, ми смо се лани опширно бавили у дубровачком „81 оушсц ",*) те ћемо зато у овој радњици обратити више своју пажњу на друге омање звијезде, које се око великог планета окрећу. Ипак, да би се и они Срби, којима није до руку допрла поменута наша радња, такође ш њиме упознали, додаћемо овдје неколико ријечи. ђозуе Еардући персоиификује очевидно књижевни препорођај слободне и уједињене Италије. Он је створио нову реалистичку школу, којој је може се казати — душа и коловођа. Обдарен разностручнијгм способностима, попут великијех му земљака Данта и Леонарда, попут славног Гета, обухваћа он својим замашним умом на један мах више грана људскога знанства. У исто доба критичар и умјетник, научењак и пјесник, обогатио је Лардући новију италијанску књигу, на пољу хисторичког истраживања, најбољијем монографијама, дјелима која су, тако рећи, ударила темељ модерној критици у Италији. Његова предавања о развитку, илити еволуцији народне књижевности, протеже се од извор& до пропадања и биљежи вјештим и јасним потезима сваки перијод и сваког писца, остављајућ на читатеља дубока и неизбришива тра*) Види ,.81оуЈпас," бр. 26, 11. сеатембра 1884. Задар, 23. јуна. БРЕГ М (Нас 7. Знају људи, да не мирују сви вулкани једнако дуго, ал знају отприлике и који су краће време мирни. Није баш свуд тако ал опет: нижи вулкани понајвише чешће ватру просипају. Стромболи је висок девет стотина двадесет и пет метара па сваки дан гњеви се; та скоро сваког сата ево већ више него две иљаде година. Везув је дванаест стотина метара и скоро сваке године по једанпут излива срџбу на покварену околину своју.

га. Он је најпрви изрекао о Данту, о Ариосту, о Петрарки, о Бокаћу, најнепристрасније и најтемељитије осуде. Дуго би овдје било набрајати наслове појединих његових дјела. Рећи ћемо просто, да је у евојијем пјеемама Кардући умјетник старинскога кова, а у својијем радњама у прози мислитељ првога реда. Његов је пјеснички идеал двострук; Кардућија на име двије ствари силно заиосе: дивни хуманизам старе Јеладе и узвишена начела велике француске револуције. Што се тиче његових критичких штудија, он се у њима чврсто држи нове хисторијске методе, којој је у Француској најглавнији представник чувени Тен. Италијанци, које је Кардући својим мушким радом потакао на саучешће у великом дјелу књижевног преображења, те знао да их претвори у озбиљне литерате, људе, који не читају само забаве ради, него и због размишљања; италијанци, велимо, сматрају га данас једнодушно својом најљепшом живућом славом. И право имају. Али није сама Италија, која одаје заслужену ношту толиком пјеспику. Енглези, Французи и Нијемци уче га, преводе и коментирају. Карл Хилебранд (ј-),. један од најкомпетентнијих немачких критичара, изјавио је о трагу неколико времена*) да у Италији, послије смрти Леопардијеве, а у Европи, послије смрти Хајнеове, није се родило већег пјесника. Смрћу Виктора Хига — додајемо тврдим уверењем ми — прешло је жезло хуманитарног пјесника и апостола слободе у његове руке; а нема сумње да ће се спјеваоц осветничкијех „ШатМ ес1 ЕросЦ" иоказати достојан нашљедник пјесника громовитијех „СћаПтепи." Оволико за данас о корифеју. У доидућем писму обазрећемо се на омање часнике младог реалистичног табора у Италији. У подлиску „АИ^етеше 2еНип§;" 1. новембра 1873. Марко Цар. 0нзо= 7 РУ БАЦА. 'авак.) Етна је три иљаде и четир стотине метара, зато се и још ређе ватром игра. Котоиакси је скоро шест иљада метара и просеком се буди и пробуди једанпут у сто година. Овог столећа бацао је ватру већ двапут, године 1803. и 1877. Па још нешто да наведемо, ако вулкан дуго не баца ватру. Често се у кратеру накупи воде, ако брег дуже време мирује. И та вода тече са лавом низ брег. И она топи околину. Овога је бивало на Јави већ