Стражилово

921

СТРАЖИЛОВО. БР. 29.

922

— Годишњн испити на цетињској гимнавији испали су на потпуно задовољство. Ученицима су оцене читане после благодарења. — У Сарајеву ее склопило друштво ва оснивање земаљског музеја за Босну и Херцеговину, у који ће се примати све, што је археолошки, културно историјски, уметнички и обртнички значајно и по земљу својствено. — У Србији се ради на том, да се подигне споменик поцерском војводи Милошу Стојићевићу, великом јунаку из срнског устанка. Мисао је лепа и племенита, треба је дакле и извести. — Пред кућом трећег среза у Паризу откривен је пре неколико дана споменик славном Француском песнику, Беранжеру. Споменик је од камена и приказује песника стојећег; израдио га је вајар Дублмар. На подножју су истављени знаци озбиљног и лакрдијашког песништва а на странама подножја урезани су наслови неколицине најнознатијих му песама. При откривању беху разне дружнне а говоре су држали председник паришке општине, Мишлен и књижевницн Одбран и Спиле. — На гробу славног сликара Фридриха Прелера у Вајмару подигнут је споменик — висок сгуб. У горњем делу урезано је име а под њим је медал>он-слика уметникова Испод слике урезан је стих Гетеов. Најзнаменитије дело покојниково је низ великих слика из Омирове Одисије, који је у Вајмару. Исте таке слике, само кредом изведене, налазе се и у Липском. — Немачком песнику Емануелу Гајблу хоће да иодигну споменик у родном месту, у Љабеку. — Научном и заслужном путнику и геограФи Густаву Нахтигалу, дижу споменик у родном месту, у Стендалу. Тако исго намеравају Немци, да му подигну споменик на гробу, на предгорју Палмас. — У Хајлигениггату, близу Беча, откривена је на кући, где је Бетовен становао, мраморна плоча њему у сномен — За ректора на загребачком свеучилишту изабран је проФ. богосл. др. Густав Барон. — У Златноме Прагу излази од 1. априла т. г. чески лист под насловом „Уезбшк из^ге&ш та1з1се 8ко1бке м . Одгоговорни уредник истога листа је Јан М. Черни. Матица школска има важни и благотворни уплив на просвету народа ческог. Она издржава многе ческе школе и забавишта, на које троши годишње до 200.000 Фор. Задаћа матице школске је подизање, издржавпње и потпомагање школа и забавишта са ческим наставним језиком, особито у таким општинама, где подизање школа и забавишта за децу ческу није могуће постићи трошком дотичних грађанских општина.

П030РШПТЕ И УМЕТН00Т. — Читамо у „Домаћици": Народно позориште у Београду завршило је летњу сезону 23. ов мес. Ове сезоне приказани су многи нови комади, који ће на дуже времена, с коришћу, остати у нашем репертоару. При избору ових комада управа је много потпомагана одличним нашим књижевним лицима, а нарочито једном много уваженом и од свију нас истински љубљеном госпођом, узвишенога положаја. Сама налазећи се на високом ступњу образованости, труди се по свима нашим културним пол»има да нам помогне обогатити се науком, узвисити се образованошћу, оплеменити се укусом и тактом. Она саветује, она помаже, она прихвата, она храбри, она отворено прекорева, она врло често баца мисао, из које, са мало труда даљих Фактора,

врло лако иостају дела, и лепа и корисна. Она је, готово на јуриш, освојила све нас, и своје пријатеље и оне који је из ближе не повнају; постала је средиште, из кига много добро полази и ка коме се многи свијају тражећи потпоре, повлађења или непартајичнога саветника. И колике ће тек бити ове њезине врлине, док још боље позна све наше кругове, више и ниже, док на већем низу радова, тешких и истрајних, позна раденике сталне, скромне, истините. Њена прва седа влас, која се редовно појављује у зениту живота, угледаће најлепшу и најблагодетнију хармонију између ње и друштва које је око ње и с којим се тако искренои благогворно сродила. Наш владалачки дом указивао је позоришту особиту иажњу. Док је ГБегово Величанство Краљ моћном речју потпомагао владу при увећавању потпоре позоришту, РБезино Величанство Краљица Наталија водила је непрекидну бригу о позоришном напретку; ред, чистота, костим, тоалета, намештај, долазак публике, гардероба глумица, долазак и учешће страних уметника и т. д., све је то на се обраћало њезину иажњу, налазило у њој и ментора и мецената. Кад која од наших читатељака, одавде и из унутрашњости, походи иозориште и опази пгго угодно и лепо и наредно, нека много не захваљује управи, нека помене у себи нашу краљицу и нека пожели здравља и свако добро њој и свима њезиним.... Добра дела не даду се заклонити, као ни град „на врху горе." Управа иозоришна намерава, на зиму, давати низ исторпјских народних комада Осим обнове декорација, за ово су потребни косгими, које је врло тешко удесити ио историјским споменицама За старије, неманићско доба морају се узети византијски костими, ио нацртима минхеншких и готајских познавалаца историјских одела. ГБезино Величанство учинило је иочетак давши, у споразуму с управом, израдити пет женских одела за краљице и властелинке. Ова су одела израђена у раденичкој школи Женског Друштва и могу се видети у Народноме Позоришту. Претпоследње две представе имају мало важнијег значаја. У њима су суделовали здружени чланови нашег и српског Народнога Позоришта из Новога Сада. Прва представа била је: „Фабрицијева ћерка", од Вилбранта, друга „Краљ Љгр" од Шекспира. У првој је главну улогу играо г. Ружић, а другој г. Т. Јовановић. Силан се свет сгекао да види одабране чланове оба наша друштва и изјавио је своје признање обема дружинама. То је био празник Српске Талије, иразник који би смо желели да буде сваке године у нашем позоришту, или у Новом Саду, кад се онамошња дружина тамо налази. Оваке олимиијске светковине нама старијима дају освежења душевног, а нашој омладини утисака, из којих не ће понићи ништа сурово, сухопарно, иусто и одвратно. Прошле недеље држане су читаће пробе из пет нових комада, који ће доћи у првим месецима јесење сезоне: „Месец дана на селу", од Тургењева; „Самоубијство", од Ферарија, с талијанског: Леди Сејмурова; „Шпијун из отменог света" и „Туђинка", од Дима. Свако од ових дела испуњава цело вече. — У ческом народном позоришту у Прагу приказана је нова опера „Пепељуга" од Хостињског и Роскоигног са добрим успехом. — У бечком дворском позоришту приказаће се сезоне, што долази, две глуме из мађарске књижевности, Јокајијева трагедија „Краљ Коломан" и Доцијева позоришна игра „Последња љубав". Доци је писац глуме „Пољубац", коју је превео на српски наш песник Мита Поповић.