Стражилово

985

СТРАЖИЛОВО. БР. 31.

986

падали, одликују се нарочито тиме, што н. пр. онда, кад нешто из туђе литературе у своју преносе, обично бираЈу за превод књиге, које имају најкрупнија и најнаучнија имена, и које дабогме не разумеју. Тако вам један, који још ни праха школског није са себе стресао, преводи Дреперову „Историју умнога развића", други, који такођејош школског праха није са себе стресао, преводи: „Увод у историју енглеске цивилизације" (види 60. св. Гласника бр. 5. записника састанка одсека за философске и филолошке науке), трећи опет тако штогод замашно. Г. арх Дучић превео је још пре 14 година с руског књигу, коју је написао професор московског университета Г е р ј е, и која има ову звучну титулу: „Развитак историјске науке." „Развитак историјске науке" и г. арх. Дучић, коме је вепознат немачки писац Халер (јер г. арх. пише на стр. 119. поменутог превода Галер); коме је непознато име Шлегелова сагрудника Сгбгге8-а (јер он пише на стр. 119. Херес); коме се биограф Карла Великог Е$1пћаг(1 зове Егингард (стр. 21.); који пише 1ех ге§1а (стр. 57.) и <1е аех ае^аНћив типсЦ—о шестовјековном свијету — (стр. 12.); и који, што је најлепше на стр. 32. под звездицом од речи до речи ово каже: „И у биоградској великој школи истиснуто је предавање историје из правничког факултета, а то је без сваке сумње и погрјешно и штетно." Еле г. преводилац „Развитка исгоријске науке", ни то не зна, који предмет на университетима спада у правни, који у философски, који у медицински факултет; он сиромах ни то не зна, да н. пр. слушаоци правног факултета могу слушати предмет какав, који спада у философски факултет; њему је кукавцу „погрјешно и штетно' 1 , што је у вел. школи београдској као ма у ком университету на свету историја предмет философског факултета. На кад напоменемо још и ово, да г. арх. Дучић као потпредседник Главног Просветног Савета у свима његовим седницама води „велику реч" и то и у оним питањима, у којима се ништа не разумева, као што ћемо навести, онда се тек може оценити дрскост г. арх. Дучића. На састанцима главног збора Главног Просветног Савета, држаним од 12.—18. августа 1881. под председпиштвом г. Стојана Новаковића, минисгра просвете, претресани су наставни планови за гимназију и реалку. (Види

Просветни Гласник од г. 1881, свеска 15 и 16). На овим састанцима је било преко 20 сгручњака; о овом или оном наставном предмету говорило је свагда по 10 —15 чланова Просветног Савета. А ко је готово увек п р в и устајао да говори, и то не о једном или двама, већ о свима наставним предметима, и о религији, и о латинском језику, и о француском, и о немачком, и о географији, и о српској историји, и о општој историји, и о јестаственици, шта више — кад је на дневни ред изнет наставни план за реалке — и о технологији? Устајао је г. арх. Дучић. С каквим је разумевањем г. архимандрит говорио о свима овим предметима, довољно је навести само мишљење његово о језику немачком: ,Он замера, што је немачком језику дато тако много часова (по министровом предлогу треба да се немачки језик учи кроз целу гимназију), јер то се не може правдати ни ради литературе пи ради практичке потребе, па предлаже да се скрати, те да буде толико исто часова, колико има француски језик, т. ј. 15 часова." Овако мудре речи о језику немачком и овако исто мудре речи о осталим наставним предметима требало је дабогме да се прве чују на Главном Збору Просветног Савета! И кад је најпосле на једном састанку г. министар изнео на дневни ред и ово питање: „да ли је довољно, да се средње школе уче седам година или време учења ваља продужити на осам година?", господин је архимандрит, како је много овим питањем разбијао себи главу, и о њему исказао своје мишљење, рекавши, да је довољно 7 година. На ово мишљење г. архимандрита надовезујемо, да се чудимо, како није рекао, да је и 4 године довољно за цео гимназијски течај, јер н. пр. он (арх. Дучић) свршио је само 4 разреда гимназијска, па ипак заузима данас положај професора велике школе, славан је историк, члан је српског ученог друштва, председник Је одсека за историјске и државне науке, и потпредседник је Главног Просветног Савета. Не можемо а да на овоме месту не речемо ово. Када у Србији људи са овако незнатним умним капиталом, као што је г. архимандрит, имају на решавање најглавнијих просветних питања ма најмањег утицаја, анекмоли још пресудног, као што га има г. Дучић услед тога, што је потиредседник Главног Просветног Савета, онда можемо себи представити, докле ће доћи са школама у Србији. (Свршићв се.)