Стражилово

1001

1002

коса! Светло руса, дуга, па густа, баш као два, тек тек скошена, снопа шенице. Ал шго и да говорим о лепоти аеној, кад је на далеко била чувена.) Мудро је то учинио отац Аристарх. Од то доба су ва веки заједно. Прво и прво подигли дворе, једно поред другог. Ако ће у поље, воз Терентијев за возом Андријиним; ако ће у бирц, — Андрија седне до Терентија; па онда и то: и посте заједно, а посте у велики пост. Истина, баћушка попа се мало једи, што не посте и у Петров. Сваке године узимали су под аренду дванаест десетина земље у властелина: све по пола, и риск, и работа, и сејање, и хасна и штета. Па ето, ти се пријатељи завадили. Ал ко ће томе веровати! Није то лако, посвађати се. Терентије на пример воли мало да гуцне. А Андрија опет — та није ни њему гркљан завезан! Ал Терентије воли да гуцне јуначки, а воли и да се насвира, па кад дође кући, чисто други човек: то ће разбити прозор, то превалити корито с тестом, то замахнути на Олењу — само замахнути, јер Олења није жена, да се не уме наћи. Дао је и њој бог шаке! Ископала би очи сваком, ко је дирне, па ма то био и сам сеоски кнез. Када дакле настану таке прилике, Терентије се одмах дигне к Андрији. Ту сад настаје читање лекција, ту се просипају силни изрази, набрајају сви самртни греси. Така му је варав! Ту се, на пример, чује питање: како може мајчица земља и да га држи на себи, како га не прогута, јер је, тамо он, хуља и лопина (њега, т ј. Терентија, преварио и закинуо му од прошлогодишњег жита). П'онда је тамо он, т. ј. Андрија, прељубник, јер хоће да заведе Олењу, па онда је још — ох, да страшне речи: безбожник, јер не ће да пости и у Петров пост. Наравно, ми овде нисмо из деликатносги написали све изразе; ал Терентије баш није знао за деликатност. Он је говорио силно и отворено. А Андрија? Он ћути, к'о да нема језика, па само удешава, или оштри косу, а тек каткад, кад Терентије избаци какво отмено словце, а он се насмеши, па поглади брке. Кад Терентије испразни сав запас кривда и пребацивања, ^ а Андрија ће му са свим мирно: — Нр, Терешка, сад иди, па се лепо испавај. ;/\ И Терешка се са свим лепо упути у своју Ш Мф , | - ;Па како да се завади с таком душом, као 0$%^' јџ Џ је Андрија? Та он ћути, Другом

ма му шта рее хе, не би тај оћутао, ад од

^•4 *Ј ,УТерентија — решпект... Зна добро Андрија,

да то није из злобе. Така му нарав! А у Андрије опет доноси нарав, да не мари у ветар говорити. Он пази, кад ће шта рећи. Сад се ето пронесе на мах глас, да се њих двоје задавили. А да нису како год жене?... 0, тај је народ на свашта кадар! Оно нико није опазио, да је Олења имала што с Параском. Никада! Хе, али ко је још чуо и видео. да две жене, које живе једна тругој скоро испред носа, које се сретају по десет пута на дан . . . . па да су те жене живеле мирно и да никад не шчепа једна другу за кике. Та тог нема, од како је свет саздан! Оно, можда и тог има, тамо, у вароши, ал на селу — јок. А ко ће у Гусаковци веровати, да и у вароши тога има. Тек код иас тога не беше. Само сада, што Параска и Олења ево већ два-десет година живе лепо и још се никад не завадише. . . . Истина, било је — без тог не иде. Каткад се набури Параска, па дан два ни да завири к Олењи. Особито се онда попреко гледали, кад су пекли хлеб. У Параске се сплињио, а у 0 ење није да је нарастао, већ да га на изложбу пошаљеш. Десило се каткад и то, да је Олења напујдала вашку на Параскино свинче, али, ту је узроком било благородно ревновање, јер у Параскине крмаче беше више сала, нег у њене, т. ј. крмачине, вршњакине, која беше Олењином својином. Него та дурења и бурења нису дуго трајат. У првом случају пошаље Олења Парасци један хлеб, а у другом, Параскине вашке знале се добро са суседима, те брзо престајали од хајке. Према томе, ниЈе ни могло бити — заваде. А међу тим, цело село све бруји, како су њих двоје раскрстили; шта више, Андрија је оправио и капиџик на тараби, који је водио из једног дворишта у друго. Сви то веле. Но и то још није доста. Кажу чак . . . . да су Андрија и Терешка дали тужбе у суд један на другога. ГГрво се тужио Андрија — против Терентија, па онда Терентије против Андрије ... Двадесет година! А сад раскрстише, па још с тужбама. Свакако ће појка прве недеље држати о том слово. Ја још мислим, да би њих обадвојицу требало место сваког суда у цркву. Треба дозвати и Андрију и Терентија, па држати молитве над њима и светити водицу, јер.... то су нечисга посла. Не спава он, некрст. Није њему годио тихани санак за ових двадесет година, од како је видео да људи живе анђеоски. Замутио је он.