Стражилово

1237

СТРАЖИЛОВО. БР. 39.

1238

и т. д." Но таквима треба лепо рећи: „Ако мисјгите, да је за женске то доста; ако се држите тог уверења, да је природа њина друкчија него мушка, те стављате намерно препреку женскињу, да пе може доћи до душевног развитка и напретка; знајте, да сте на кривом путу. Зар ви тим препрекама не стварате кобне придике за своју децу? Та ко ће однеговати и васпитавати, упућивати децу ? Ј Засад наглашујем овде само у кратко, доцпије више: да мати влада у кући над децом, што се тиче ирвог 1 ) домаћег образовања, па и после; те ако је мати скучена у тој ствари, не може се ни од деце очекивати што боље. Други ће доћи, па ће рећи: „Само је то зло, што женске не Ле, или је врло тешко говорити с њима о том." Оеобито ће добро доћи овима при обранитакове тврдње Вбгпе; јер вели: „Ез 13(; всћ\уег ги еп1бсће1<1е1!, \уе1сћек ет уепЈпеббНсћегез ОебсћаСс бе1: БЈе Исћ1ег ри1&еп оАег УУеЊег Лигсћ СгипАе 1>е.1ећгеп. А11е 2\уе1 Мти1еп тизз сНе АгћеЈ! \ује<1егћо11 \уег(1еп, ип(1 \ ујг<1 тап ио§ес1и1сН§, 1озсћ(; тап (1аз к1е!пе Исћ(; §аг аиз." (Рга§теп1е). Нешто можда имају право, што оио говоре и држе се претеранога сатиричара; али неће бити све тако! Јер у чему се састоји та вештина, да се женскиње, упустивши се с нама у такве разговоре, поучи? Вештина је у том, што треба пажњу женску што умешније привести и привезати за предмет, о којем смо ради говорити; да јој одабраним начином покренемо наклоност, амбицију, сујету, да се свом сујетом баци на тај предмет —. тада ће се женскиње поучити; онда ће је сујета гоиити на пажњу, да схвати, научи и добро утуби све то. Јер женскиње имајући много више сујете од мушкараца брзо би савладало тешкоће и успех би се брзо постигао. 8 ) Но јеет! Камо мушкараца што би умели тако отпочети разговоре са женским светом? Који су то избрани, што би били толило умешни. да полако уведу женскиње у претресање таквих питања, где ће се поучити и научиги, што ће јој бити од асне и где ће допуњавати своје социјално изображавање! Јесу ли наши мушкарци такви? Да ли су за доста спремни?

Ј ) То прво васпитање је много криво или много корисно нашем даљем развигку, као што налазимо томе потврде у овим речима: „1Ја ргепп&ге МиеаЂшп, (1ог>пее раг ипе т&ге 1;епс1ге е^ уег^иеизе, а ^оијоигз аи^ап^ (!' тПиепсе зиг по^ге ауеп1Г дие 1ез ^иаШез паШгеПез 1ез р1аа ргесхеизез." СПрво васпитање, што добијемо од.нежне и врле мајке, има увек толико исто маха на нашу будућност као и одлични природни дарови (латинско: тс1о]е8). Тако се вели у „Ји1ез Сезаг"-у Наполеона трећег. 2 ) Да женскиње има више сујете од мушкарца, то се зна. Али ћу мало доцније у II. потврдити и потврдом са женске стране.

Имају ли толико прилика и времена, да се тиме позабаве? Јесу ли женске толико спремљене, да се без но муке подухвате тога пута? Нокушава ли се кадгод такво што ? Посмотримо пажљивије, како стоје мушкарци. 1 ) Наши мушкарци врло траЉаво стоје са социјалним изображењем. Да узмемо на прво место омладину, што се школује (проћи ће нас воЉа, да питамо ко је на другом месту, кад видимо ову слику !). Ту би се истина могли иотужити, да број ђака ие стоји у добром и погодпом одношају према броју народа овде и према другим народима; али не треба да се жестимо с тога, што нас је мало по школама, него се морамо горко потужити, што и то мало не ради како треба. Око своје специјалне струке се доста њих муче; мален део њих се поред тога труди, да добије појма и колко толко социјалног изображења; а напоредо са то обадвоје стоји јака већина такве омладине, што се небрине ни за једно ни за друго озбиљно. Овде морамо свакојако признати, да се данас у нас школује већином сиротиња са — стипендијама. Прво и прво се захтева од тих ђака, да одговоре прописима својих заклада: да успешно раде око своје струке. Друго је сиротиња без стипендија. Такви се опет паште око сруке своје што више, како би што пре дошли до стипендије; па уз то мора ова врста ђака да мучи муку на сто других иачина, да се одржи у злим приликама материјалним: кад ће такав да се изображава социјално? Осим што изоштрава онај део својих чувстава, како ће лакше доћи до леба, новаца и т. д., дакле све, што не спада у круг духовне ране .... То је једностраност. Али како је то по приликама услов за оистанак, морамо узети у обзир; ал ћемо рећи, да је то за младића веЉка незгода с погледом на социјално образовање његово. Незгода је, па ипак пије могуће, да се поред струке своје иозабавимо и другим чим, што ће нам оплеменити срца, изгладити рапаве навике, искоренити зле обичаје, растеривати различне страсти, челичити карактер. Јер поред штудија — ма како биле замашне — нађе се увек прилике, да се човек обазре и побрине мало за социјално изображавање самога себе: било то сад у одабраном приватном друштву или јавном, или читајући разне списе, што ће му пружити неге за то изображење. Али наши мушкарци једва раде што ли морају. Требало би до душе да раде и око социјалног изображења, јо али ту им нико не стоји за вратом, као оно код штудија правила — стипендијска!.. . ! ) Нека извини женски свет, што на првом месту хоћемо да се разрачунамо с мушкарци, јер тако захтева разлагање. Ииаче по жантилеси увек дајемо првенство женскињу.