Стражилово

1231

СТРАЖИЛОВО БР. 39.

1232

прва боцкања кичељивости, хтио би да се лијепо, елегантно одијева; а у кући му дају подерине старијег брата, и кроје овратнике од старих сестр.иних хаљина, а у руке му још нииошто не даду сат. Хтио би да се већ убраја међу л>уде и да нешто значи; али чим у друштву вине, или рече какву будалаштину, на коју се нико и не осврне, јал' извали какву погрјешку, коју му у устима пресијеку. Хтио би да изрази оно што му унутра ври, да отвори своје срце, да повјери коме своје јаде; и саставља такове стихове, да му учитељ црче од смија, а отац му их из руку граби и баца под нос рачуницу Хтио би да се миче, да се забавл>а, да иде на шетњу; а ред га је у осам сата кући, да преврће латински рјечник, у једном ћошку своје собе, док му се сестре на бал спремају. Очајан, понижен, провлачи се час међу чељад да испроси један поглед, један осмијех; а час се сабире сам у себи, расрђен и подивљачен, као да је сит људи и живота. И онда настају дуги часи самоће, проведени ноћу на про8ору, и.1' у пољу, мотрећ зелену траву; а зкивахна се Фантазија залијеће жељно у будућност, пуну великнјех нада и великијех основа. Онда себи умишља живот по своме ћејиФу: чудна и невјеројатна збитија, борбе, опасности, побједе, путовања, воре незнаних небеса, и т. д Али га мало по мало ти сјајни снови снужде и изморе, те он прионе опет нагло уз живот, баци се опет носред хуке дјетињских игара; затим

их остави незадовољан и нригрли заносно књигу, коју скоро батали, немиран, тражећи душевног покоја у прећераном труду тјелесном. Фантастични његов свијет смијеша му се у мозгу са суштијем, и онда га обузимљу у тмуши пријеке, давно нрестале бојазни; религиозне, наирасшо пробуђене страви; док се напокон утече мајчином скуту, да ту нађе прибјежишта и пролије топлих и благотворних суза." Критика убраја у најлепше ствари те је Де Аћимис написао, његове „Сличице из војничког живота", које бјеху уједно и његово првјенче. У томе дјелу има такових страиица психолошке анализе, каковијех је трудно наћи у другијех писаца, који су се истијем предметом бавили, па ни у самог Хаклендера. У каснијим је својим дјелима Де Амићис, као умјетник, далеко усавршио своје техничке својиее; али што се тиче мотрилачког духа, није ништа бољега написао. Било како било, он остаје и остаће зар за дуго један од најбољих и најмилијих приповједача и путописаца нове Италије. марко Цар.

МЛЕКО КАО ХРАНА.

,ало Је хране, коЈа ои имала за људе толико значење као млеко. Оно је јело и пиће уједно, њим утолимо глад и загасимо уједно жеђ. Сви без разлике одхранили смо се млеком, јер у најраније доба детињства беше оно једино средство, којим нам се очувао и одржао живот, којим смо дошли до снаге и крепости. Млеко се састоји највећим делом из воде. Ње је у млеку скоро девет десетине. У тој води растворена је сировина, која се може из млека одвојити у виду сира, растворен је млечни шећер, од ког млеко слади, растворене су различите соли, које се све махом и у крви налазе.За млеко бисмо могли управо и рећи да није што друго него бела крв. Веома важан еаставак млека је још и масло. Оно није у млеку растворено као горња тела, него плови у њему у виду сићушних лоптица. Те лоптице распрострте су подједнако по целоме млеку и с тога је млеко бело и непровидно. ЈЈад се масло из млека уклони, онда дође млеко са свим плавичасто и прозрачно, тако да се већ по лицу млека може од прилике познати, колико му је масла одузето. А масло се даје врло лако уклонити из млека. Пошто су поменуте масне лоптице много лакше него млеко, то се оне, кад млеко стоји мирно, подижу горе на површину и образују ту скоруп или кајмак. Кад се сав скоруп са млека скине, онда

ОД Ж. ИЕТРОВИЋА. нема у њему више масла. Још брже и потпуније уклоне се масне лоптице при вештачком грађењу масла (путера). У млеку се налази све, што треба човек за своје храњење. Али мера, у којој су поједини саставци заступљени у млеку, одговара потпуно само потребама одојчади и мале деце. За одрасле није млеко згодно као искључива храна, јер би морали врло много млека да попију,па да се нахране. Требало би им дневно четир до пет литре, а то је за наш желудац врло много. Али уз другу храну и са другом храном има млеко и за одрасле велику важност, и то већ и по цени његовој, која је према ономе, што тело у млеку добија, много мања, него за већину других јела, која се купују на пијаци. Наш уобичајени начин храњења даје месу толико првенство, да нам је тешко и замислити што друго као ваљану замену за исто. Ипак има читавих народа, којима се највећи део хране састоји из млека. Тако н. пр. татарска разна племена. Нема дакле сумње да храњење млеком годи телесном развитку. Али пажљиви посматрачи приметили су, да исто има известан утицај на духован живот. Изгледа као да задржава слободан полет духа, да чини мисао тромом и иеприступачном за нове идеје. По њихову мњењу било би млеко згодна храна за одгајање консервативаца. То упада некако у очи одмах, чим сравнимо варошапе са сељанима, који