Стражилово

1233

последњи по статистичним податдима миого више млека поједу него варошани. А још боље се види то на пастирима, који се сем млека и његових ироизвода скоро ничим другим и не хране. Али зато је Берне и могао да каже на једном месгу за пастире, да су луђи него овце, које чувају. У млеку различитих животиња налазе се иетина исти саставци, али у различној мери. Нема ни једне животиње, које би млеко, онако као што је, било већ потпуна замеиа за млеко од жене. Тако је у кравјем млеку, које се највише употребљује, много више сировине и масла, а мање шећера него у женском млеку. С тога се мора кравје млеко, кад се даје малој деци, водом разблажити и шећером засладити. Још би боље било за децу, кад би се за ту цељ у место обичног шећера узимао млечни шећер, који се такођер може у трговини купити. Али ни све кравје млеко није истоветно, него показује више или мање разлике по пасмини и старости краве, по стању њенога здравља, по начину, како се храни, по добу мужења и т. д. Најбоље млеко дају краве средњега доба. Тада га оне и највише производе. Лети дају краве више млека и млеко им је масније него зими. Најбоље је вечерње млеко, у њему је скоро двапут толико масла и сировине као у млеку, које је мужено у јутру. Чињеница је, да животињско млеко прима у себе мирис од биљака, које су животиње пасле Отуд има и млеко арому, која је по паши различна, а може да буде како пријатна, тако гдекад и одвратна. И психични мотиви имају утицај на каквоћу млека. Крава, која се не бије и не злоставља, која се не дражи, с којом се лепо и човечно поступа, та даје увек боље мдеко. С малим изменама даје се све то применити и на женско млеко. Много се препирало о томе, које зкенскиње даје јаче млеко, црномањасто или плаво. Многе анализе су израђене ради решења тога питања и ма да се све међу собом не слажу, ипак изгледа као да оне говоре у корист плавојака. Све млеко, које се доноси на пијацу ради продаје, нити је чисто нити здраво. Нездраво је млеко од болесних животиња и с тога је забрањено такво млеко продавати. Има разлога сумњи, да људи могу да добију опасне болести од млека, ако је исто од нездравих животиња. Није добро ни млеко од крава одмах после телења. Тек после осам дана добије оно нормалан сасгав. Има гдекојих лекарија, које врло лако нрелазе у млеко. И на тај начин може тада млеко лако да шкоди. Зна се за један случај, где је мати узела 20 капи опијума (тинктура) и за тим је своје дете

1234

надојила. Дете је одмах носле дојења тврдо заспалб и иије се 43 сахата будило. Но великим варошима није баш увек лако добити чисго млеко, јер га продавци из користољубља на различне начине кваре. Мешају га свакојаким, па и самим гадним стварима. Код нас тога на срећу још нема. И ако ко код нас квари млеко, онда то чини на начин, који здрављу не шкоди. Најчешће бива, да скоруп скидају са млека или да млеко мешају са водом. Гдекоји чине и једно и друго. Разуме се, да је и такво кварење за осуду и кажњиво, јер се износи на продају иод именом млека течност, у којој се не налазе саставци у оној мери, у којој су у природном млеку. Физикат у Сомбору узео је 25. и 29. маја 1884. год. 35 врсте млека, које су донете на пијацу ради продаје, у подробно испитивање. Код седам млека је нађено, да је са њих скидан скорун у кажњивој мери. а два млека беху јако водом измешана. Стран какав додатак сем воде није нађен ни у једном млеку. Млеко је по себи теже него вода или као што се казке има већу специфичну тежину него вода. Кад се с тога у млеко долије воде, онда буде његова специфична тежина мања и тако се одмах превара открије. По својој садржини у сировини и солима требало би млеко да има већу специфичпу тежину, него што је има, али масло, које је најлакши саставак млека, умаљава исту. Кад се с тога скоруп са млека скида, онда постаје млеко теже, специфична тежина буде му већа и тако се и та превара открије. По министарској наредби, која вреди за Угарску, не сме млеко, које се износи на продају, имати мању специфичну тежину од 1*029, ни већу од Г034. За које се нађе мањи број, ■ за то се сматра да је мешано са водом; већи број издаје скидање скорупа. Међутим се даје још и поред ове министарске наредбе варати. Треба само и скоруп скидати и воде додавати, па се са иоле вештине може лако ностићи, да се одржи специфична тежина млека у прописаним границама. Али, уздајмо се, да ова напомена неће бити поуком ни за кога од мојих поштованих читалаца одн. читалица. Млеко се не може дуго држати, а да се не угруша. Утицајем ваздуха и топлоте преобрати се млечни шећер, што се у њему налази, у млечну киселину и по мери, у којој то преобраћање напредује, одваја се из млека сировина. Тада кажемо да се млеко угрушало. Да бисмо то предупредили, мора се из млека уклонити ваздух, који се у њему упијен налази. То се чини обично тако, да се млеко на ватру стави,

СТРАЖИЛОВО. БР. 39.