Стражилово

1269

ОТРАЖИЛОВО. БР. 40.

1270

тера. А шта би тек било, кад би се то двоје удружидо ! . . . Иза оне неуглађене појаве долази и то. да наш ђак и млад човек изгуби вољу на рад; али му у исти м& изгине и осећај за ред. Скоро се може рећи с поуздањ"м, е је то особина ли српског ђака, да не воли ред: у души му је, да му у соби стоје ствари које како; да су му књиге поразбадане; да му је постеља изгњечена од седења и лежања иа њој; да не зн 1 где што остави, разбацивши ствари које куд и т. д. има пуно, што обележава особну неуредност ђака нашег. Изображење изиекује са свим друкчији распоред и ред. То је такође једна страна, што показује слабо социјално изображење у наше омладине мушке. И у свему ћеш назрети, да не мисли озбиљно. да уртди и постигне што честито, ма да се кад год прави, да је рада нешто. 1 ) Даље је јасно као дан, да се наши млади људи некако тешко привију уз навике углађеније. Истина да је особина слокенска, да им је прира'-ло за срце, што је било — новину тешко примају. Учиниће доста неспретности и неуљудности, па се опет не ће обазрети, да види шта је учинио, а јогунаста навика и пркос-осећај не даду му да се поправи. Али тако мисли и прост народ. да је добро, што је било, да не треба поправити, увађати новине: од изображених људи се сме искати по здравој памети, да разборито погледају, што не ваља старо, 1 ) Неће бити-с горег да наведем јасан пример, што стоји уз ову тврдњу моју. Ири ванављаљу године (меееца октобра) у друштву ;; Кола Младих Срба у Будимпешти" ггозову све великошколце Србе, да се упигау за чланове друштву. Злиста је лепо било од старије браће, што су п]>омучили муку, док су испословали, да се прво и прво састави и подигне овакио друпггво српско у Будимпешти; а друго још више, што су добили нотврду од куд треба. Сад за тај лен емер, ва оне напоре, за еве те честите стране дође ти млад Србии, па један вели: „Е не вреди то друштво ништа! 1 Други се извија: „Та ја нисам рад, да св упшпем, јер чујем. да је тако и тако; да вегетира цело време и т. д*" Трећи, чет1?рти, нети се извлачи са свакојаким неумееним пригово рима и ивговорима. О чуда! А за што не уђу у друштво. иа да ее што озбиљније иотруде, да се ради, кад они веле, да ее не ради; дп и сами учосгвују својим радом у тој заједници; да номогну, како би се у друштву делало што озбиљније, енергичније! Нека нокажу својим одабраним примером како да ее рлди ! Лако је то рећи : „не вреди нигата; не ради ништа; вегетира;" али дед нека дођу такви да нокажу, како ваља! Иначе је, чини ми се, то иајиранније разметање кад ко говори да ово не ваља, оно не ваља, а не вели (иитање је велико да ли и зна), како треба. Па не радеКи нипгга ни сам-т ни у заједници, што ћевредигити као људи у нашем другатвеном животу? Нема ту ништа од правна говора. Гамбета је изрекао: „С'е8^ 1а ^гагнЈе :Гогти1е то(1егпе: Би ^гауаП, 1зоијоигз <1и 1згауаН е(з епсоге Јн ЂгауаШ' 4 (Велика Формула еветека је данас радити, увек радити и опет рлдити!) То је правило, а не праван вбор

да оставе, а да приме што боље шсо је, па ма то било од туђина. Али како ће примити све то ? 11оред своје струке треба вољно, нажљивим и опрезним оком пратити појаве у изображеном друштву: да му се оку не поткраде каква год маиа друштвена, ни да се залепи за њ; а лепу појаву, здраву за наше прилике, опет мушки да приеноји. Нека тежи колико више може за тим, да,доспе у честито друштво, наиме у ваљано иородично друштво. Ово сам напоменуо, да поеле јаче искочи на видик баш иротивно у наше омладине мушке; кад изнесем, да наши млади људи не иду у таква друштва никагсо или са свим слабо. Али о том ћу рећи доцније више уз јаку потврду из друштва нашег са стране — поуздане. Да пођемо даље. Напред сам рекао, да се према приликама можемо и морамо обратити књизи, да изобразимо себе колико можемо. Многи ће рећи, да је то мало, што се може поцрпати иј књиге за еоцијално изоб.ражење. Не ће бити баш тако. Оно би до душе пајбоље било епојити обоје: друштво и књигу; али где се не д! може се и по књигама покупити материје, да допуњавамо недостатке у изображењу евому. Него се морамо овде мало погледати. Шта се чита у наше омладине? Но то је још које како; али како се чита — то двоје кад ее сабере добићемо сграота магловит, шупаљ збир! Истина је то, још како истина !.. . Струка мора доћи на прво меето; то је као свето. Али је то велико зло, што наш ђак изговарајући се на „силно учење" (струке евоје) — не ради ништа друго варајући сам себе: јер ни струке не учи темељно, да је „штудира" ; а ни другог чега, што би му било за живот од вајде: не негује лектире; не негује лектире здраве; не чита је са разбором, са темељитошћу, већ онако овлаш ; све површпо; без дубљег продирања у суштину списа тога. Да видимо, шта ее чита у нас најрађе? Наћи ћемо, да се на првом месту читају политичне ствари. Колико год пута ко помисли на читање, маша се политичних листова. Ако се у иолитичним лиетовима расправља какво год главније питање из науке реалие; какво питање друштвеио прелеће га оком лаганим, јер жуди, грамзи само за политични наслови!... Та ако је грчка, хоћу рећи јелинска мудрост изрекла, да је: „агОоопо? ф)5<та лоХ/тмбг", иије хтела казати, како човек треба да сјури еву своју умну снагу у политику... Е па то ревносно читање однеее највећи део слободног времена тај дан. Чиме ће се забавити за оно још кратко време, а кад је већ напунио главу свакоја-