Стражилово

1273

1274

говор без основа, без размишљања; а дотични не држи ништа на своју реч. То је последак немарне нарави, баш не чврстог карактера. Против кога ће зло ? Такав гледа себи кроз прсте и зло ће се окомити против њега сама и — целине наше. Зар је то добар почетак или ваљан рад и спрема за будућност, за добро своје и опште народно! ? После свега још и ово. Место да се неједнакости изглађују. изравнају, у нас — а ми морамо у свачему да смо. осим света — у нас се то све већма устеже, отуђује, изоштрава. Шта више многи је срцу свом за доста учинио, што је могао где год створити ја*5 између појединаца: такав нит има свести о заједничкој срећи народној, нит осећања као Србин, ни поштења као човек. Таквих појава је задоста у нас. Ни мање друга, ни несложнијег друштва и живота. Нека рекне ко противно. Узрок је том свему рђаво изображавање и неизображавање наше. Из ређања овога се, мислим, види задоста, колико се кида наша мушка омладина за темељитошћу у науци, али нонајире у социјалном изображавању !... Па ко је кривац ту, те је тако ? Гећи ће се: прилике, друштво садање итд. Но

ја бих овако: уз ирилике, поред друштва и мана му, сме се тврдити, да су најглавнији кривци мушкарци сами. Не ујише им одабраније друштво, него ајд по буџаци, а не знају и не ће да знају, да је и то истина: Ухе1е ди1е Мепзсћеп зјвс! (1игсћ Рггпсгргеп, (1ге />ен1еп аћег (1игсћ 1/1о88еп ГЈтдапд егго§еп, што вели Гуцков у својој Серафини. Не навикну се на рад ни ред или се отпаде од обојега. Разбирање по књижевпости за тај посао смо видели какво је. Кад се једном нађе на дому са женом својом, шта ће та јадна женска страна моћи видити лепога од њега!? Па још вичу на сав ма мушкарци на женске, као да оне имају узоре од честитости пред собом!. . . Бре наопаком смо стазом ударили; ко ће нас извести на пвави пут? Не осврћи се ни на ког; не очекуј помоћи с поља; потражи је у себе: сами се пожуримо, да се опростимо зле странпутице и потражимо опрезно прави пут и ступајмо тим путем! Ово је у кратко о мушкарцима по школама: дакле о главнијој чињеници друштвеној за умни развитак и образовање друштва нашех. У II. одељку говориће се о женскима, али ће се ту донунити многе недовршене мисли из I. одељка, што се односе на мушкарце. Да приђемо женској омладини. ће се.)

ОЦЕНЕ И ПРИЕАЗИ,

РЈЕЗМЕ М1БКЕ Р 0 6 А б I С Е V Е. Џ 2а8 гтћи. 1885. Стр. 118.

У елегантној спољашњости, на помодној хартији, укусно уоквирене приказују се читалачком свету песме Милке Погачићеве. Наклада је зацело употребила сву галантерију своју, да песме једне девојке одене у што лепше руво, као год што и модисткиња оштри свој разум, да што лепше одене своју муштерију, какву даму, да лепим накитом лепојку још улепша, или да својим потајним средствима прикрије или попуни који недостатак на телу женскоме. Вештина модисткиње може бити врло велика, и она може њоме за који мах и да обмане гледаоце, особито, ако својој нелепој муштерији препоручи, да лице покрије густим велом. Е, тако је онда помодна лутка готова, и ми је гледимо радозналим а можда и сумњивим очима, и тек онда можемо се уверити о унутрашњој вредности помодне

појаве, кад јој погледимо у лице а остало себи према лицу замислимо и допунимо : кад би на пример с рамена скинула лаки огртач. Је ли особа пак и по себи лепа, с умиљатим лицем и с облим раменима, онда гледимо задовољно и вештину модисткиње; иск} симо ли у њојзи још и лепу душу, онда заборављамо на сав накит, те се сладимо закусцима лепе душе те. У књижевној примени можемо штампарски носао узети као дело модисткиње, лепе стихове као лепо лице а смисао њихов као лепу душу. Али, као год што ни једна помодно обучена госпа не прође улицом а да је не прате критички ногледи не само људи, него баш и жена; и као год што ће ти критичари у себи мислити што им је драго, јавно пак никад галантерију и уљудност из вида неће испустити — тако је често и у књижевној примени. Уљудности се да богме ваља увек држати. Да