Стражилово

1333

СТРАЖИЛОВО. ВР. 42.

1334

У даљини зарева неко магаре, чујићи занаго мирис свјеже траве." Вергин роман „Ерос" обухваћа, додуше, замашан опсег, али изосгаје у вриједности многој његовој сеоској новели. Карактери нијесу, бо'зна, чак оригинални, а стафажа је посве обична. Главни му је јунак нека врст младог Вертера у одјећи Дон Хуана, који, пошто је обишао буну и буницу, прелазећи с једне љубави на другу, као пчела од цвијетка до цвијетка, завршује појађели живот устрјеливши се пушчаним танетом на жениној љешини. Нема једног карактера, да ти се чврсто усади у главу, ал ипак, на измаку књиге, жалиш што се мораш с тим привлачним свијетом растати. Књига ова наличи онијема чаробнијем пороцима, који те често силније примамљују од многијех врлина. Верга проучава дапашње болесво друштво, састављено од скептичара и људи, који су сити живота, друштво, коме оскуди слатка вјера у врлину, ал уједно и грдно величанство порока. Верга ужасно мрзи глупу масу филистара, који за старином жале, и гордо презире што год новотаријом не мирише. Он држи за уфано да романи не могу на друштво упливисати, а не признаје умјетности друге задаће до своје савршености. Кад се у Италији зачуше прве трубе Золина натурализма, Верга постаде један од најжешћих поборника нове школе. Држећи се у свему умјетничких канона свога учитеља, написа он свој велики роман I Ма1ауо§Иа, ког италијански золијанци прогласише ремек-дјелом. Но,

публика остаде прилично равнодушна. Вергин експериментализам (овако Зола крсти свој списатељски процес) не нађе у Италији велика одзива: шга више, многи жаљаху што се писац бијаше оканио свог првог начина. Додуше, Верга бјеше упао у погрјешку свога учитеља, заборавивши да на свијету, поред гомиле злоћа и порока, цвјетају и врлине, а да људи нијесу ни сви добри ни сви опаки. За њега као да на свијету сада не имађаше ништа до опачине и срамоте. Чињаше ти се као да је себи изабрао за девизу ону изреку Макбетових вјештица: љепота је грдиа, грдило је лијепо. Верга је најпрви увео у Италији онај жанр књижевности, који у Француској започесаФлоберовом ,,Мас1ате Воуагу" и постиже свој врхунац у Золином „ А.88отто1г *-у. Али сада, кад је и у Француској експеримееталном роману ,,вјечнаја памјат" одзвонила, а Золина се звијезда примакла за^аду, сада је Верга канда устукнуо и опет се повратио у здраву атмосферу својијех новела. Његово скорашње дјело „УНа с1 еГ еатр1" то најјасније доказује. У овом је низу приповједака италијански списатељ одао пошту класичној вјешгини Дикенса и Тургењева, којијех се показао у свему достојан. То је ведра умјетност, штоно стоји између натуралистичних скрајности и старог романтицпзма; умјетност која је у Италији нашла најсјајнијег израза у једној женскињи: мислим на госпођу Матилду Серао. 0 овој ваљаној списатељици, која је данас у Италији оно што некад бијаше у Француској ђорђе Санд, прозборићу опширно у идућем писму. Марко Цар.

ВАСПИТАВАЊЕ И ИЗОБРАЖАВАЊЕ НАШЕ ОМЛАДИНЕ.

(Наставак.)

јто дакле: не научи ни Једног Језика чести, то ; пита се, како ће то женскиње схватити, 1 научити што темељно; хоће ли моћи исказати мисли својих једним језиком ? Али то је јадно, што су наше Српкиње понајслабије у свом рођеном језику. (Молим, да ко год од пошт. читалаца или читалица не меша досетака амо!). Да не потрзам наших песника, мишљења из нашег круга и народа о рођеном језику, него да видимо, како туђин мисли о свом рођеном језику. Ево примера: О Мциегвргасће, гесМ ипс1 већНсћ*, Ри аНе бошпе КесГ! ЛУепп пиг ет Мапп „те1п Уа^ег" зрпсћ!;, 8о к1т§<; т1г'8 тУ1е Сгеће!;! 8о ћеггНсћ кНп^к ке1п Наг&п(;оп

81П21; ке1пе ЈЈасћ(;1§;а11 ХЈпЛ ће11е Тгапеп <ЈиШеп всћоп Негуог ( јс ! <1етет 8сћа11. „0 Мииегвргасће зсћбп иш1 тое1сћ ЛУ1е ћоМ, и'1е кгаиНсћ к1ш§;81 т1г!" Шаиз ОгоШ. Нашим женскињама је наш језик прост: није, веле, леп ни „нобл" као н. пр. немачки! (Силовита разборитост у звучности и лепоти српског језика! А шта ће рећи те Српкиње, кад ово чују. Са ггоуздане стране сам дознао, да је први слависта данашњи више пута рекао, е је од јевропских језика најзвучнији језик италијански; за њим долази, што се тиче звучности, музике у језику, одмах српски језик. Али тај језик треба прво добро знати, на