Стражилово

1365

СТРАЖИЛОВО. БР. 43.

1306

ре и то, да црквена цензура у Русији није допустила, да се штампа, је ли пак штамнана за границом или не, писац ових редова до сада не зна. Кад не ради у кабинету Толсгој, шије и кроји чизме. Ту недавно беше у листу „Робина" једна белешка, како су га затекли неколико познаника за пањем: седи, пише се тамо, у руци му шило и половина чизме, шилом влада доста брзо и окретно, и ако се види, да још није „печен" у занату. Кад су га познаници Пегроград, сеатембра 1885.

замолили, да им оојасни, зашто то ради, он је одговорио: сваки човек ваљало би да зна по какав занат, или у опште да се труди не само главом но и у рукама. Само физичан рад може да обнови и оснажи живот. Ко се физички труди, тај и мисли и живи разумно. Ја ћу завршити ову слику са најискренијом жељом, да српски читаоци што скорије добију прилике, и на свом се језику познају са генијалним творцем „Војне и мира." II. Ковачеинћ.

ВАСПИТАВАЊЕ И ИЗОБРАЖАВАЊЕ НАШЕ ОМЛАДИНЕ.

(Свршетак.)

видимо сад, како стојимо с дружењем мушкараца еа женскима. Данас је општа тужба, да се млади људи слабо виђају у женском друштву по честитим српским кућама. Навешћу ево онет речи прве поштоване Српкиње; где нотврђује то и наглашава зле носледице: „Сад долазим на најглавнији узрок (лошем васпитању) а то је: слаб дружевни живот код нашег женског и мушког света. Наше женскиње су обично саме себи остављене; јер српски млади људи ни<'у себи за задатак узели, да, дружећи се са женским светом, даду им појма о стварима, које би се односило на њино образовање; па тако одвојено живећи цео друштвени живот нроводе бавећи се обичним свакидашњим разговорима ." То је јасно о нашим приликама или још боље : о тој нашој неудаћи. Јер тиме што се мушка омладина не дружи са женском, не измењују мисли ни кривих назора; женскиње не може сазнати, да ли вреде назори, којих се придржава или не. Иначе би женске у противном случају ухватиле користи за своје социјално изображење; не би биле једностране и не би се бавиле „обичним свакидашњим разговорима", а ни мушкарцима не би шкодило, као што ће одмах чути. Сад се подиже ово питање: Је ли истина, што мушкарци тврде, да женске не ће, 'или се врло тешко може с њима говорити о чему занимљивом и корисном из науке; да се не даду поучити! да је вредније БЈе Г^сМег ри(,геп а1з 'УУеЉег Дигсћ (ЈгипЈе ћеЈећгеп, што је рекао Вбгае? Где се мушкарци чешће виђају у женском друштву, ту ће бити мало друкчији одговор, него што горе мушкарци тврде. Не ћу ја да одговорим неновољно по присталице Вбгпе-ове, него ево одговара друга поштована Српкиња о дружењу мушкараца са женскима и какав ма имају на женске: „А сад да пређемо на уплив мушкараца на швигарице.

Имате право што и њима приписујете кривицу, што су девојке тако мало образоване, јер њихов је уалив одиста велик. Допустите да рекнем себе као пример — наставља даље. — Била сам тако сретна, да сам око себе имала озбиљних и интелигентних људи, не само таких, као што је већина и опет само наших српских младих људи. Њима — т. ј. оним првима — имам да захвалим, што ми се отворила воља на читање озбиљних и научних ваљаних књига. Није то ништа ново — завршује најзад — да се девојке у мушком,— да богме у отресном и озбиљном — друштву само изобразити могу, а и обратно." Ово „обратно" би требало добро дазапамте многи из мушке омладине, који су свикли, да с подсмехом гледају и говоре о лепшим навикама, о уљуднијем понашању — а лепо им — наопако звони простаклук, неотесаност и тому елично већ. Чини ми се, е би се мало и обазрели с ким су у друштву, те би их полагано прошла воља на зле навике њихове. То је био одговор на оно пошироко питање. Ако ко год и норед ових потврда са женске стране не верује у могућност лепог успеха, нек се сам подигне и потражи прилику, да се осведочи о истини. То се тиче обе стране али у првом реду мушкараца. Они су главне особе у радњи. Али да би колико толико имали право, који пребацују женскима са Вбги. -ом, могу им баш одговорити, да имају право само толико, што се каже но латинском: пи11а ге§и1а зше ехсерИопе т. ј. није све баш по правилу, већ има и где који изузетак, а та тврдња њихова постоји на тим изузетцима. Каже се, да женски свет не мари за политиком. Већма пријањају уз људе, што не терају политике у њину друштву. Такво је мњење; ма да се може наћи доста женских глава, што не спадају амо. Али у пркос том мњењу наша омладина мушка се изгуби у политизирању, као што сам већ рекао на-