Стражилово

СТРАЖИлОВО

столицу и држи лист нота а друга је слабо уздигнута, као да даје такат. Леђа је наслонио на бео душек, а ноге су му замотане у неку мараму. На целој слици чувао се Мункачија претеривања: нити је на главној Фигури (на Моцарту) изнео патолошке појединости болести, нити јој је сувише ђенијалним изгледом или чаровним погледом у очима дао неки декламаторски и мелодраматичан израз. Слика неће ништа друго представљати, ван слику болесна човека, коме је воља преслаба наспрам клонулости и чији би се дух радо ослободио телесних мука. За гласовиром седи један од Мои,артових пријатеља, који прати певаче, што стоје с леве стране инструмента. Певачи држе ноте пред собом, а на лип;у им се може читати, како се упели, да сасвим по вољи отпевају композитору. Ту жељу ће особито да покаже једна Фигура, која се нагла на гласовир и пажљиво посматра Моцарта, који такођер пева с њима. С чела поменуте Фигуре чисто моженг прочитати, дали ће Моцарт, јадни Моцарт на самрти, бити задовољан својим створом. Још једна група, која се састоји из три појаве, посматра Моцарта, али већ не из интереса према вештини. У тој групи је —• лечник. Из његових стиснутих устана и оштрог погледа, управљеног на болесника, погађа гледалаи;, да се већ. нема ничему надати. Та три лица заклоњена су од погледа болесникова шпанским зидом, те тако смеју да пусте болу и осећају на вољу. На лии,у им се огледа тај бол, као и једној женској прилици из наслоњаче вепггакове и једном малиши, који се повукао у један угао и тужно оборио главу к земљи. — Сасвим остраг види се неки сандук, неколике мапе а крај прозора нека извештала кадивена столип,а — и то су сви додатци на слици, на којој се јасно види, да јој је и вештак тежио, да му се на слици огледа што једноставније достојанство. Такав ће распоред по свој прилици и остати до краја (ваља знати, да Мункачија више пути уме и најважније ствари знатно да промене и то већ при крају рада, кад је већ слика тако рећи готова) — и за неколико месеци, можда већ и за два, биће слика већ и бојама израђена. КЊИЖЕБНЕ Н0В00ТИ. — Горски вијенац, класични спев неумрлог црногорског владике песника, препггампаван је и у нас више пута. Али ево ће и на немачком језику да изађе по други пут. Др. Ј. Кирсте, филолог у Бечу, бацио се с особитом вољом на изучавање српског језика. Па је прегао, да на немачки преведе ГБегошев „Горски вијенац". Ево је већ две године, како се бави око тога; а дао се на тај заиста мучан посао с највећом савешћу. Као игго знамо од нашег једног пријатеља, др. Кирсте стоји тога ради у пренисци с иознатим славистама: В. Јагићем, прОФесором на свеучилишту у Петрограду, и Гр. Креком, проФесором на свеучилишту у Грацу, а и у личном саобраћају са славним Миклопгаћем, до ове године проФесором на свеучилишту у Бечу. Тако се можемо надати, да ће тај класични спев бити достојно приказан немачком свету не само у преводу него и с тумачењем. Од колике користи може бити такав посао по познавање наше књижевности, не треба да истичемо. А како је мучна работа превести на немачки баш такво дело, знаће сваки, ко се иоле бавио нревађањем каквог класичног дела. „Горски вијенац" је толико теже провести, што у њему има доста места, које је и многому од нас Срба потешко разумети бзз коментара. А то је баш, чега за то узорно дело немамо. Због тога у нас тако ваљано дело, дело, коме тешко има равног у нашој вештачкој песничкој књижевности, и није толико популарно, колико заслужује. Истина, да има много Црногораца, Далма-

тинаца и Бокеља, па иначе и неизображених баш књижевно, који знају скоро цео „Горски вијенац" на изусг, (Далматинца Србина ђака ваљда и нема, који не зна бар неколико знатнијих монолога и диалога); али иначе га у нас знају само они, који су више посвећени у књижевност; но и о/ тих га многи погдешто не разумеју. Колико теже мрра пасти тек странцу! Ми од своје стране молимо за ово ртзјашњење: У стиху 17. и 18. спомиње Његош неког Гертуку. „Својумислд Бранковић с Гертуком! Мухамеде, то је за Гертуку!" — Ко је тај Гертука? У Рајићевој историји (Беч, 1794., књ. ИГ., стр. 209.) спомиње се неки Грк Герлуца. Кирсте мисли, да је Гертука из „Горског вијенца" идентичан с тим Герлуцом; неки преписивач написао латиницом Сег1иса, па из тога да је постао Сгег1;иса : Гертука; под Бранковићем, који се у „Горском вијенцу" доводи у свезу с Гертуком, разуме деспота Ђурђа (1427.—1457.), јер под Мухамедом, држи, ваља мислити Мухамеда II. Да би се избавио сумње, обратио се Кирсте преко свог пријатеља на нашег једног пријатеља у Карловцима, да се овај увери из деспотове рукописне историје, која се налази у народној библиотеци у Карловцима, вије ли ГерЛуца то исто, што и Гертука, јер се Рајић, у коме је Кирсте нашао белешку о Герлуци, позива на Ђурђеву историју, књ. IV. стр. 697. и 698. У Ђурђевој историји, књ. IV. стр. 694. (не ни 697., ни 698., као што је Рајић погрешно навео) стоји ово: Сблтамх ЛЛе\*шггх кса прнелк кешс, уодатанстколдх некоеги' гречамскаго чловека нзданннка кнкшагцг нл\енбел\ага' Герлбца нлн Кнрнца егоже по мннбкшемб крел\ен8 разбликшн сблтанх лует 7., Уаки' (у Палеолога цара елдбже нзданннкх кнк-а 1 'ерлбн.а нлн Кнрнца, келнкнл\-л клагшде'|анл\н дарб101|1Ј се и;кдкржннл\х кнкашс, того радн некернол\б нздансткб егокол\8 н подокнб маздб каздатн сс покелекх сблтанх, н тако Герлбца напраснок> сал\ртн^ погнклкннк* прсданх кнстк, Ме^метх же сблтанх царстшл скоего' ка костантннишолскн градх кодрбзнкх, Бонфннне са Кромерол\х нсторнцн де зде сице скидетелсткбн>тх. Да ли има др. Кирсте право, ако држи Гертуку за идентичног с Герлуцом ? Или су сасвим разне личности ? У интересу општем молимо свакога, који би знао оправдано какво мњење о тој ствари навести, да рекне коју. Ми ћемо у свом листу радо дати места, колико да, у овом случају, иотпомогнемо вредног преводиоца, толико да, у опште, отворимо поље стручњацима. А од своје стране радосно бележимо намеру дра Кирсте-а, а надамо се, да ће му превод ваљано испасти за руком. — Димитрије Руварац, парох Земунски, рад је да изда историјско-критичку црту: „Вићентије Јовановић, митрополит београдски и карловачки од 1731—1737." У тој ће црти описан бити не само рад митрополита Вићентија, него уједно и шта је и како је рађено с нашим народом од 1718—1739., т. ј. од Пожаревачког мира до Карловачког. Руварац хоће „на основу историјских података митрополита Вићентија да опише онаква, какав је у истини био," насупрот „неким сриским историчарима и књижевницима", који тобоже неправедно осудише Вићентија. — Књига ће изнети 5 штампаних табака а изаћиће до 1. марта о. г. ако се јави довољан број претплатника. Цена ће бити књизи 50 новч. Новци се унапред шаљу писцу. Скупљачима се даје на 8 примерака један на поклон, књижарама пак на тридесет примерака 10, а на 50 примерака 20. Рок претплати траје до 1. Фебруара о. г. — Књижара Ђермекова и Матића у Митровици јавља, да је рада од нове године издавати „Дечији свет", којиће излазити у месечним свескама на 16-ни штамианог табака. У „Дечијем свету" излазиће испрва најодабранији преводи са сликама а доцније можда и оригинали. Годишња је цена 2 ф.