Стражилово

197

СТРАЖИЛОВО

198

вића, свештеника ианчевачког. — Ра^гБНОУкТбШИНб НћКОТО()МНХТ» ИКСТТ» КТ, СЛОКТ.НКСКМНХТк »екднгвд!1!1ХТ>. VI. Прежде даже ие снитисн има. Од Јована Живаношгћа. — Српске старине. Саопштава Максим Лудајић. (Наставак). — Окружница митрополита Ђорђа Николајевића. — Љстак. Фридриха Готлиба Клопштока-Месија. Певанија у 20 песмопоја. (Огледи у преводу српском.) Песмопој први. (Наставак.) Превађа Алексапдар Сандић. — Књижевне весги. У1епас гађау! 1 роис]'. У1азп1§1 )УО 1 1з1зак (Исп1бке Инкаге. ЈгДаји 1 иге^јији У. К1ат6 Г М. МагаУ1С. У Загребу. Година XVIII. (Најсгарији лист белетристични на словенском југу и најбољи у браће Хрвата).' 1. бр.: Браћа-небраћа. Према народној иричи Спјевао Хуго Бадалић. — На Бадњак. Прииовиједа Ксавер нл. Шандор Ђалеки. — Народна ношња у Привлаци и Отоку код Винковаца, од Ј. Ловретића. (К слици). — Љшће. Цртица Франа Мажуранића. (Још у нрошлој години \'ншса почео је исти писац те цртице, рекли- бисмо, попут Турген,евљевих „Песама у прози" или „8еп1Па". Од своје стране признајемо, да су му доста пошле. за руком). — Љстак: К сликама (Мали трговчић, цртао проФесор Никола Машић. —- Околиш Опатије, снимак од ческог сликара К. ./Тибшера). Сваштице. (Шеноа у ческој литератури, писмо уредништву У1епса из Прага од ческог писца Јосииа Кубле, колико су продрли Хрватиу словенским књижевностима. — Снмболике руже. — Душевни рад и дуговјечност. — Сјајна опрема иозориица. — Лечници у средњем вијеку). 2. бр.: Издајица, спјевао Ђуро Арнолд. — Чаробна шкрињица. Прича Н. Т. — Сеоека љепотица. Приповијест В. Новака. — Потравски Котроманићи. Написао Ш. Милиновић.Хистак: К сликама (Антун Нијемчић, ијесник илирског доба. Вернихора, нророк украјински, слика Јана Матјејка). Сванггице. (Хрватско наравословно друштво, прва му редовна скупштина 27. дец. пр. г. — Уо1арик, светеки језик, што га је сковао Јован Мартин 8сћ1еуог, парох у Хлгаепб^р^еп-у близу Констанца у Баденској-, а протежира га у Хрватској проФ. у кр. реалци у Загребу г Ј5урђе Бауер. ПолИФем и Одисеј у Лапа. — Пјеге на месецу. — Плодови будизма. — Нарцис. Фортепиано. — Ребус. — Слава у Лужица). 3. бр.: Пошљи Боже. .. Спјевао Ј. Козарац. — Сеоскаљеиотица. (Наставак.) — БЧаЂ Уо1ип^аз. По В. Хупону. (Песма).Пударица, напиеала Клотилда Кучера. — Путне. успомене о Русији. Пише Ф(рањо) Р(ачки). ( . Од Загреба до Одесе. Врло озбиљно писане успомене, као што их уме писати човек научењак, какав је Рачки). — Модерни роман. (Књижеввна расправа). — Љстак: К сликам (Велимир и Перо Сундечић, за У1епас нацртао проФесор Никола Машић, ликози сииова сриског и хрватског песника Јове Сундечића. — Жељезна врата на Дунаву и Трајанова плоча код Дунава, обе као прилог уз путне усиомене Фрање Рачког). Књижевност. (Француска. — Руска). Сваштице. (Паиирни новац. — Канаринка, што говори). БиблиограФија (14 нових књига: 3 хрватске, 8 српских, 2 словеначке, .1 хрв. песмарица). Позив на књижевии натечај од одбора „МаМсе Нгуађаке" из закладе гроФа Ивана II. Драшковића на награђивање ваљаних књига хрватских уз награду од 800 Фор. за ову годину. Одбор хрв. акад, друштва „Звоиимира" у Бечу позива хрв. омладииу на издавање „књижевног алманаха хрв. омладине за годину 1886. (У нас је почела срп. омладина да издаје књиж. алманахејош 1847. и изишло је неколико већ; а иадамо се, да нашачестита омладина ђачка по випгим школама није коначно ирекинула с том радњом. Упозоравамо особито иаше срнске акад.

дружиие „Зору" у Бечу и „Србадију" у Грацу на предлог, пгто ће изаћи у нашем листу до кратког времена). 4. бр.: Нјекад и сада. Сијевао Анге Ковачевић. — Сеоска љепотИца". (Наставак). — Првих десетак... Мало шале, мало истине. Написао Фран Мажуранић. — Последњи дани кнеза војводе. По Глиикиних занисцих нанисао Ј. И. Крашевски. (Познати пољски романсије Крашевски иише ту последње дане Карла Станислава-Рађивила, потомка једне од најстаријих, најславнијих и најбогатијих кнежевских иородица у краљевству Пољском). — Путне успомене о Русији. (Наставак. О Београду). — Модерни роман. (Наставак). — Љгстак: К сликам. (Антун Одињец, иољски књижевник- — Евога! Нацрт Јарослава Вјешине, из ловачког живота. — Осим те две има и слика велике школе у Београду, као прилог уз Путне усиомене). -— Књижевност. (Францеска). Умјетност. (Хрватско глумиште, реценсија од 81- на предсгаву Ожиј.ерове драме „Син Жибоајеров"). Сваштице. (Природни закон о жени). Управа Хрв. Матице јавља, да је дотискала свој: „Извештај" за год. 1884. 5. бр.: Идиле Г. и II. Аугуста Харамбашића. — Сеоска љепотица. (Свршетак). — Последњи дани кнеза војводе. (Наставак). — Вацлав Бражик. (Чески сликар). — Путне успомена о Русији. (Наставак). — Модерни роман. (Наставак). Дистак.: К сликам. (Пјевач балада, слика В. Брожика. — Осим те има још слика Трајановог мосга на Дунаву као прилог уз Путне успомене). Умјетност. (Хрватско глумшпте, реценсија 81- на предсТаву опере „Севиљског бријача", у којој је певачица Брохова из Беча као гошћа певала Розину. — : Никола Машић и његова најновија слика „Босаиски хајдук на одмору" изложена у галерији слика; за њу веле, да је најбоље досад дело Машићево). 0. бр.: Фатум. Сијевао Јосип Козарац. — На оврхи. Написао 'Јзуро Турић. — На Антуново. — Последњи данак кнеза војводе. Од Крашевског. (Наставак). — Путне успомене о Русији. (Наставак: О Смедереву, Видину и Рушчуку). — Модерни роман. (Наставак). — Листак: К сликам. Јован Суботић. У броју томе има још две слике, и то: Рушчук варош и 1'ушчук тврђава. — Књижевност: Белешке о нова два дела у ческој књижевности, о сатиричној несми Сватонлука Чеха под насловом „РгаусЈа", уз коју су додане „Ого1)пе "вазпе* неколико епских и реФлексивних песама, и о новој збирци песама Јарослава Врхлицког под насловом: „8оп(;1;у зато1-а.^е". — Умјетност: Хрватско глумиигте. Рецензија на премијеру: „Царев црнац", драму Рихарда Фоса; даље реФерат о представи Белииијеве „Месечарке", у којој је као Амина гостовала певачица Брохова. Вршљан. ј1ист - за забаву, поуку и књижевност. Власник, издавалац и уредник Ђорђе Рајковић. Љст је овај почео да излази лаие у но године, када уредник његов ирестаде уређивати „Глас истине". Ђорђе Рајковић је познат нашем свету као неуморан радник око ирибирања и осветљивања наших књижевних старина, те и као изврстан зналац старије периоде новије књижевности наше, особито као биограФ, иа не само старијих наших књижевника него и иначе знатних људи у нас. Не би згорег било, да Ђорђе Рајковић прикупи еилне своје студије те врсге, те их у целокупним књигама изда. Та, у њима је обилно благо за новог нисца историје српске књижевности као и за писца културне историје прошлих деценија овог века и потоњих прошлог века. Рајковићје покретао већ неколико иута разне листове, па је обично био слабе среће, јер му подузећа брзо иропадаху. Не би л' му се „Бршљан" дуго вио у српској нериодичиој књижевности! Ми то од срца желимо, јер је Рајковић тако вредан у свом ста-