Стражилово

263

1 гллш^1иои

астровој науди. Зороастар живио је око иљадите године пре Христа. Науку његову примили су и Јевреји; само су нешто променили. Од Чивута узели су и Хришћани ал опет су нешто променили: чивутски сатана, и потом хришћански ђаво, постао је од Аримана. У првим столећима хришћанским почела се ширити наука Зороастрова јако и међу самим хришћанима и муке је имала и црква и држава, док су јој иа пут стале. По имала је ова наука и послетка у толико, у колико се наука о ђаволу и . злим дусима била развила те тако свеци и анђели хранитељи стекли веће важности. Као Чивути тако и хришћани веровали су у чаролије и враџбине; но било је ипак разлике: Соломон је знао врачати и то је научио од бога а хришћани верују, да то све долази од ђавола и злих духова и — то су стари незнабожачки богови. Мада су многи народи примили хришћанство, јога је код н>их остала дуго и дуго служба боговима старим и вера у врачање и враџбине. Особито је њежнији пол ђаво често заводио; тај пол одао се врачању, прорицању, предсказивању свачега па и времена, те није ни чудо гато тако постадоше вештице, у које и дан-данас неки верују; гоњења вештица беху у оно доба јако рагаирена. Одавно се већ верује, да поједини људи могу правити тучу и буру, с тога су ионеки хришћански цареви издавали наредбе и законе против таквих људи, а гонило их и гони и црквено право. 7. Видели смо дакле, да су сви појави у атмосфери, по вери и по назорих старих народа, зависили од воље божије, од воље добрих и злих духова; све ово није било човеку доста. Човек непрестано тежи за новим и за правом истином, зато новукоше све могуће снаге и утицаје на време, те постадоше тако многе ипотезе о том предмету. Пре свега обратили су људи пажњу, као штонапоменусмо већ, на прилике, које се редовно збивају на небу. Између свију небесних тела сунце је дошло на прво место. Оно утиче на човека врло, зато је и имало велике важности увек, те није ни чудо, што су га људи уважавали највећма. Сунце непрестано, из године у годину, иде истим путем (привидно) по звезданом небу а у времену се зато јављају редовне годишње промене. Утипдј сунчев на време приметили су људи лако и брзо, но они су игали и даље, па су држали и веровали, да и друге звезде утичу на време и то исто тако као и сунце а то ће рећи, да утицај није увек једнак, него према томе, како кад стоје наспрам земље. Међутим нису људи приписивали звездама само утицај на време него су њихову утицају подвргли и човека и то најнесигурнију страну у човека: судбу људску па гата више

и судбу читавих народа. Звезде су по томе биле предсказивачи у опште будућности. У читавом старом и средњем веку небо није ништа друго него велика тајанствена књига, у којој је чудним словима исписаиа судбина људска у свим својим променама; осим тога у њој су и све прилике у земљиној атмосфери. Човек се паштио и трудио, да разуме то тајно писмо. У томе му је помагало све и сва: страх, пада, религиозни назор, стара иредања. Слаб ум људски није могао све то ни свладати него се варао; варао се ужасно. Овоме је крива била вера у оне, који то приповедаху а и оданост у стара нредања; исто тако жеља, да продру у тајну будућност, но највигае, гато су многи из себичних интереса старали се, да гаире назоре о тајној вештини и да их одрже. Тако се развијала наука, која по звездама прориче; тако је све вигае корена хватала астрологија. 8. Астрологија почиње јога у најстарије доба. Стари писци мисле, да се она прво почела развијати код Халдеја а одатле се гаирила међу друге народе. Време су предсказивали највигае по планетама. Оне су нредсказивале буру, кипху, препеку, хладноћу и т. д. према томе, како се рађале а како залазиле ил какве су кад боје. Између седам планета старога века, то јест Сунца, Месеца, Сатурна, Јупитра, Марса, Венере и Меркура, најјачег су утицаја Сунце и Месец. Сунце влада на дану, а у том му је од помоћи Сатурн, Јупитар и Меркур. Јупитар и Венера наклоњени су људма а Марс и Сатурн зли по људе; Меркур опет како је кад с ким у другатву: са Јупитром и Венером је добар, са Сатурном и Марсом је рђав по људе. Планете су од најјачег утицаја, кад су у својој кући: Сунце, кад је у знаку лава, Месец опет у знаку рака, и т. д. Код Мисираца се свештеници бавили астрологијом и развијала се са медицином у другатву. Од Мисираца је пренета астрологија међу Грке а ту се и више развила. Најстарији грчки писац је Исијод, који је живио око иљадите године пре Христа у Виотији а бавио се прорицањем и иесништвом, које је сродно са астрологијом. У његову делу „еоуа 'л'п ђџвоги" има ваше правила и упутстава о земљеделству, кућарству, мрнарству и т. д. и све је изводио отуд, како се рађају и седају неке звезде. Ипократ, највећи лекар у старо доба, говори, да се промене у природи збивају према излазу и залазу звезда а особито оне промене, које су, по мишљељу његову, за медицину важне: он вели на пример, да се за десет дана после великих промена у годишњем добу пе сме давати никакав лек.