Стражилово

265

СТРАЖИЛОВО

266

Аристотел је био најславнији међу свима, који су испитивали у опште природу и његови приврженици су били сасвим противни астрологији а особито астро-метеорологији. Аристотел је доказивао, да се појави у атмосфери збивају сасвим нередовно а небесна тела крећу се небом потпуно правилно. Арат наводи читав низ знакова на небесним телима, на животињама и другим стварима, по којима ћеш моћи упапред знати, какво ће време бити. Своја пророчанства извео је он из дела Исијода, Аристотела и Теофраста. Он прориче по сунцу, месецу и звездама и то по оном, што се на њима види, дакле по боји, по сјајности, по светлости и т. д. Делима Аратовим Римљани давали су за право па их много и нревађали. Знамо, да се њима ттослужио и Виргилије, кад је певао поучну песму о земљеделству. Оне, који су читали из звезда, звали зу Римљани Халдејцима или математичарима. Римски цареви у почетку су јако нагињали астрологији. Астролог Трасило непрестано је пратио цара Тиберија. Међутим исти Тиберије прогнао је из Рима све астрологе, кад се осведочио, да код њих овлађују варанције, те да је то опасно по опште добро. Астрологе су више пута гонили, но све је то бивало за време. Што се саме метеоролошке астрологије тиче, Римљанима је доста било, што су превађали грчка дела о томе. Арат је код Римљана имао уважења а дела су му преводили Цицерон, Цезар, Германик, Виргиније, Авијен и други. Колумела је живио у првом веку иосле Христа и прорицао је време по излазу и залазу звезда а и по њиховој кулминацији; та нрорицања су налик јако на прорицања у садањем новом календару. Он каже на пример: 3. јануарија иромењиво време; 4. јануарија средина зиме, јак јужни ветар, помало киша; 24. јануарија рђаво време, олуја; и т. д. Међутим је он сам препоручивао земљеделцу, да не узима баш дословце то што он каже, јер може за који дан да се догоди кашње или и да истрчи оно, што прориче. Плиније опширно пише о томе, колико се знало у његове дане за предсказивање времена но уплеће и многе своје назоре. Ма да је од великог историјског значаја, шта Плиније вели о утицају небесних тела на време, ипак не можемо набрајати, јер би нас далеко одвело. Астрологија је учила, да сви појави у природи, међу људима и народима, бивају по непромењивим законима исто тако као што и небесна тела вечито иду у једном и истом реду по небу, затим, да се из звезда даде читати божанско провиђење; црква је опет учила, да има општег провиђења а и специ-

јалног и да све, што се у свету збива, уједно и људска судбина, зависи једино од божије воље. Црква хришћанска морала је доћи у сукоб са астрологијом. Климентије из Александрије вели, да астрологија ирезире независно божије старање за људе. Ориген, Августин и други црквеии оци борили се такође против астрологије. У јустинијанову законику астролози и други злочинци једнако су криви. Међутим у средњем веку бавили се и Арапи баш много и ревносно са асгрологијом. Од њих нам је остало више списа, из којих видимо, да су Арапи астрологију као и мађију развили у прави систем. У четрнаестом и петнаестом веку цветала је астрологија највише на западу а потпомагали су је многи астрономи, који су доста пута у великој части били и код краљева и код кнезова. Време су прорицали већином онако, како их учила астрологија. Писали су и књиге о томе, но највише за сељаке и ратаре. Књиге ове биле су јако раширене по свету. Кажу, да је само у години 1597. издато двадесет таквих књига. Сад је дошао на ред и стогодишњак а у њему је било врло много о времену. Стогодишњак је почео пеки Штефлер у почетку шеснаестога века. Штефлер се прославио тиме, што је прорицао потоп 2. фебруарија 1524., и то због тог, што ће тога дана састати се три планете у знаку „рибе". Ово пророчанство је узбунило јако свет; неки су озбиља хтели, да нраве лађе и чамце и да беже на брегове. Мадаје име стогодишњак, ипак је у њему време само за седам година и свака година има планетувладарицу. Од те владарице зависи време читаве године. Владарице су: Сатурн, Јупитар, Марс, Сунце, Венера, Меркур, и Месец, дакле старе планете. Кад сунце влада, година је сува, у средњу руку топла а слабо влажна, јесен и пролеће суви су и лепи, зри све у време, мраз у време, зима умерена ал почиње суровим, непријатним временом но се брзо улепша време и т. д. Колико су овака прорицања сигурна, на први поглед види се и — опет и данас још многи гледе у календар, пре нег што ће почети какав посао, коме би непогода сметати могла. Против астрологије устајали су многи; први, биће, да се дигао против ње филолог и теолог де-Мирандола. Но празноверица је тако маха захватила, да је свуд наишао на отпор. Сам славни астроном Региомонтанус исггитивао је, које месечеве фазе најбоље је пуштати крв, и који знак у животињском кругу утиче на по.једине делове човечијег тела. Меланхтон је био такођер приврженик астрологије: написао је предговор једној књизи, у којој се време прорицало; са Лутером се много препирао о астрологији; кад је једанпут посетио пријатеља свог Меландра, про-