Стражилово

373

СТРАЖИЛОВО

374

Др, ФРИДРИХ 0. КРАУО ПРЕД СУДОМ ЗНАНСТВЕНЕ КРИТИКЕ. Прије кратког времена изашла је са четвртим дијелом потпуна осма свеска Јагићева Архива (Агсћ1У 1иг б1аујбс11е Р1п1о1о^Је. Асћкег Вапс1, 4. НеЈ(). У том четвртом дијелу међу осталијем приказима иајвише иас данас занима критика ученога слависте на Краусово „најмонументалније дјело „бШе ипЈ Вгаисћ с1ег биЈкЦуеп". Прочитавши овај Јагићев приказ, не могосмо се довољно начудити, како се у нас могло наћи људи, који, ваљда толико исто вјешти оцјени, као и др. Краус, истрчаше и поклонише се „ученом" доктору, прије него је знанствена критика своју ријеч казала. Ти људи мора да су сад сами себи смијешни. Ми не појмимо, од куд толика најивност. Чим странац тури у свијет коју о теби, удри одмах у јалакаве, а нијесијош ни дорастао, да оцијениш оно, што је нред тобом, а камо ли, да сазнаш мотиве, који кренуше писца на такав рад. Данас, кад смо већ чули одсудну ријеч, којој више поговора нема, не можемо, а да не осудимо све оно, што је до сад писано у хатар дру Краусу. А и онај г. Вицко у Америци валда се већ уверио, да од панегирика дру Краусу нема више ништа. Овом приликом нашао се др. Краус први пут пред судом строго-знанствене критике а са својим дјелом „8Ше ишЈ Вгаисћ с1ег 8Мб1ауеп". Вриједно је саопћити језгро те критике ради онијех читалаца овога листа, којима можда не би дошао до руку Јагићев Архив. Вриједно је упознати дра Крауса, особито у ово вријеме, Јсад му чак љеки српски листови проносе славу свијетом а овамо није у ствари ништа; да промућкаш иа да пролијеш. Чудан ли је човјек тај др. Краус; до сад нека мала загонетка, ал' од сад провидиш га како цједило. Чудан ли је светац и та строга наука, нико ти не зађе за слабу цијену у њезине храмове! Нашао ти се њеки монструм, па не може свијет у први мах чуду да се довије; дигнеш прашину око себе па порени с њим у храм строге науке, врзеш се око врата, хтио би унутра, док се иаједанпут не укаже озбиљно лице којег ветерана-научника на са палицом, што се критика зове, — по прстима. Е тако би и са нашим доктором. Мучио ли је чекао др. Краус на ову одсудну ријеч. Горе му бјеше но Хајнриху у Каноси, од кад учени Јагић даде ријеч на стр. 356. Архива, да ће приказати то научно етнографско дјело, на ксје је др. Краус у

пошљедње вријеме много прстом указивао, кад би се повела ријеч о коме ириједмету те врсте. Огромно дјело од 700 страна, једипа узданица дра Крауса, па сад наједанпут не зна му се ни косгију. Али шта ћеш, родило се прије времена, па му баш не бјеше дана! Чудни звуци кренуше прије кратког времена тамо од Петрограда — Верлина; ријеч је пала одсудна, непристрана, строга и научна, па сад не само да провидимо научну спрему г. доктора, него и њега самог. 11а да вам кажем, вама, који нијесте читали Архива, какав дође др. Краус према критици ученога Јагића, какав накарадан костур остаде од његова „81Ме ип<1 Вгаисћ <1ег 8Мз1ауеи и , кад људи од науке иоскидаше комад по комад, што је туђе. Дјело је Краусово пука копија Вогишићева „Зборника", то му је главни извор; добра половина је отуд извађена. Раздијелио га је др. Краус у тридесет глава иа мал' не у свакој Богишићев „Зборник". Ето, до тога је дошао Јагић, ношто је анализовао свијех тридесет глава докторове књиге. „Доста је", рећи ћете, „сад га већ знамо". „Стрпи се, срце", па кад то знамо, да видимо, игга све умије др. Краус. Ондје, гдје Вогишићево дјело није пружало материјала, ту је вадио др. Краус из другијех књига, компиловао туђу душевну својину и најзад коментовао оно, што су други краће казали. Прво двоје чинио је валда за то, да би дјело добило критичнонаучан изглед, а потоње само за то, да се са њеке ауторитативне висине баци каменом на радње свсјих претходника, којима би баш имао благодарити рођење свога недоношчета. Празнине и шупљине хтио је г. доктор да зачини пријеводима наших народнијех умотворина и сва му је заслуга у томе, да добро превађа на њемачки. Е дакако, засјести само годину дана, на пабирчити туђу муку' и превађати, шта ли се ту даде „учинити", па није ни чудо, да је „8Ше ши1 Вгаисћ" на 700 страна развучено. Цијело дјело у толико је вриједно, у колико је оно вриједно, тпто је г. доктор за подлогу узео, што је компиловао, па онако згодно превађао на њемачки (без обзира на гиксере). Све оно, што је др. Краус као добро употријебио, вриједно је само собом и за себе; о цјелини не може бити говора а још мање о начелу и методи ; мало је ту докторова рада; пријеводи кипте на све стране. Још ако додамо, да му је критика по ријечима Јагићевим „ уоп игПегдеог(1ие1;ег Ве^еи^иид 1 * па онда без мјере неправедна,