Стражилово

433

ОТРАЖИЛОВО

434

очима лебдила. Људи, очевидно вођени личним интересима, људи, које је више одушевљавало частољубље него љубав према иароду, окривљавали су је као сптеп Јаезае раћ-јае, нод видом ианславизма хтели су народу да докажу, како је та идеја опасна, те се народ скоро нашао у улози Полонија, како му је Хамлет могао довикнути: X. Видите ли онај облак тамо ? Изгледа скоро као камила. II. Свију ми светаца, налик је на камилу. X. Мени се чини, личи ласици. II. Има леђа као ласица. X. Или као кит. IГ. Сасвим као кит. Дуси ваља да се разбистре тешким искушењима, које је народ принуђеи био на себи искусити. Практична трезвеност, која, као што се из искуства зна, Словака одликује у тешкој борби за опстанак, ваљало би да се уделотвори и у тежњи за вишим душевним интересима. Само привидно задржава задатак, са кога је Вајански своје карактерие слике снимио, ону једноставпу монотонију, коју опште узимљу, као да тобоже маса народна борави у тоталној идилској новучености далеко од сваке идеје, што човека креће. Баш напротив, Вајансков положај није тако неблагодаран, како би човек на ирви поглед могао закључити. Придружујући се величанствеиим руским узорима могао се доста лепо ослонити на снагу народну — иа било то сад једним или другим правцем — а ту и »нај ■ мањи чунић породице плови по грдном, бујном таласу јавнога живота.« Нацијонална идеја живи у кругу једног дела народа, који се труди, да је оживотвори. Вајански сам стоји у средишту тога покрета, и он је повучен у сапатњу, те с тога му и није увек до тога стало, да штогод пронађе, него је сам проживио што-шта, што га је нагопило, да своје мисли напусти, да им даде филозофску одећу. Благо њему, те је поз-

ТРИ ПАТРИЈОТСКЕ ПЕСМЕ за мушки збор компоновао Робарт Толингер. Дело 6. — Цена 1 фор. — Својина и издање друштва „Гусле" у В. Кикинди. — Издања бр. 3.

Ако је продуктивност знак даровитости, онда се од компонисте горњих песама имамо још многоме

ван био да заузме то високо становиште, али уједно имао и снаге, да га одржи, а величина и значај те снаге морао му је бити јасан. Мора свако опазити, како се већ једаред почео развијати, да и у својој новелистичкој уметничкој радњи, и бапт нарочито у њој, заједно са већим својим циљевима расти а сав јеизглед, да ће са ширим прегледом и већим удубљивањем дал>е растити те ће све величанственије умети стварати лепо. За тим општим посматрањем ради смо још летимице да погледамо роман његов „8исћа гаМев^у којем набијена пуноћа погођених карактерних типова извађа ону доследпу радњу, која јасноћом својом и истинитошћу доказује, да је песник и посред промене, што се с њим збила, достигао онај циљ, који је себи у опште био истакао. Већ наслов »сува грана растова«, изопачено племство словачко, показује правац путу, којим је иисац рад да води читаоца. Станислав Рудопољски, имућан и даровит космополита, враћа се по жел>и свог недавно иреминулог оца са уметничког пута на сво.ј прадедовски двор у Рудопоље. Ту наиђе на материју своме уметничком стварању, на тваралачку искру к извађању својих дела, благодарно поље свом друштвеном делању — узвишени циљ животу своме. Сву етичну снагу свога бића неразделно веже за груду завичаја свога, народпосна идеја нађе у њему одушевљена поборника у неумитној борби борнираног прњавораштва и бездуигаог филистарства, што се чак и међу племством дигоше иротив његове великодушности и оправданог частољубља. То је црта мисли, њено средиште сам Рудонољски. Одмерено јединство мисли и радње досга повода даје еписодама, које свестрано расветљују основну идеју те је чине органичном целином. Природноверна слика словачког живота, у којој се народ нуно издиже са свога затка. (Наставиће се.)

« © € Т. јнадати јер је ето за кратко време изнео толико доказа свога умења, да са својим умотворима може бити задовољан. Толингер се код нас огледао у музици на разним полшма, делао је и на таквом нољу, на којем се код нас до сад пре њега само један компониста огледао са успехом, — ту мислим Јенка и његову „Врачару".