Стражилово

439

ОТРАЖИЛОВО

440

да туђину никне и процвате слобода и учврсти се опстан сили у дпеве иотоње! И устукну назад сила ураханска; тим силније захука се пут литица старославне Зете, Иванбеговине. * Из камена љутвца номоли се јаче нег доселе сабља Маркова: дохватише орли и соколи од ЈЈовћена бритке маче и љуте ханџаре — зауставише и сузбише јуначки дивље чорде „скота азијског!" Ето живе слике „Горскога Вијенца" — владике Данила и љегових соколова, браће Мартинића. . . глете слуге божјег, у одежди и под митром светитеља Саве, с крстом милешевским с мачем обилићским — глете осветника зла удеса косовског и бранича слободе златне . . . глете, глете јунаке над јунаци, орле и соколе, змаје и лавове, како љуто кидишу на Турке — од Косова, до Царева-Лаза, до Вучјега-дола... за толико паћеничких векова! И та румен, што им светла лица обасјала — то је румен-зора на осванку белог дана српског! * И опет румен сијну; и опет нове јаве сановне, јуначке прилике српске. Осврн'-де се, брале, другом ено крају: небом свеци сташе војевати, да се Срби дижу на Турке... глете два она дива-јунака, стао један уз другога, срцем и левицом ослања се један на другог, у десници свак мача дигао, да одбране потиштену Србадију од немани турске и причесте Србе слободом златном глете, глете од Тополе ђорђа, с Такова Милоша.. . авај, да су тако рујне зоре оне стали били раме уз раме, давно би и давно сабља Маркова искочила из стене — и васкрсла била слава Душанова и на ново пропевала стара срећа српска .. . и два гроба, она: у Тополи један, вигае куле Небојше други — не би данас и довека с ужасом парала срце у народа. Ох, доста је, доста — не мути ми, мраче, сјајног виђења вечерашњег — шат будућност помири прошлост. * * * Теку дани и године и прилика гони неприлику; иде време, иде, носи свету добра и напретка — и доћи ће и доћи једном мора царство ума, да надвлада снагу без свести. Тако разбирају људи дара божјег, "лучем просвете, и казују светле књиге века данашњег. Груба сила узмаћи мора пред озраком разума људског, као што студен ледена измиче иснред сун-

ца огрејалог — је-л истина да свет иде напред, је-л истина да свет на боље окреће, је-л истина да је светлост јача од мрака . . . Упитомљена наран људска замениће опачину орјатску, перо и књига мач и лубарде; и биће сваком своје без напасти и насиља са икоје стране. И благо оном, ко то дочека; и благо народу, који се за времена приволи тому царству ума и разбора! И сијну ено опет румени сјај, и обасја блага лица великана, јунака тога царства светлости, просвете народне ... ено, глете, старца Доситија, жив је и род свој вечито љуби, открива души српској духа мисли, слободе свссти; ено старине Вука, жив је, казује пута књизи у напред, у руку му књиге легенде народне и, мача оштрог љуће оружје, књига језика и свести српске; ено старца Текелије, жив је и хлеба десницом пружа, иа науци сиромаши српској ; ено Стерије с Даворјем, жив је, радује се сваниглуми српској, процвату глумишта народног! * И опет румен-сјај севну, ко муња сред ноћи тавне . Не засењуј ми, рујна зоро, ока ми болна, да и ја видим славље савакуаног парода свог, да с' насладим часком сна на јави дивиог . . . ох, глете свенародно Бранково коло и чујте, како у глас од с.рца поје славословну молитву сраску: Боже правде, ти што сиасе од нропасти до сад нас! чуј ц од сад наше гласе, и од сад нам буди спас!... Сложи српску браћу драгу на свак дичан, славан рад; слога биће пораз врагу, а најјачи Српству град!... Воже спаси, Боже храни српски народ, српски род. Па векуј нам и слави се сваниглумо српска; па векуј нам и слави се сне на јави : сабљо Маркова — горостас-легендо народна! Ссди гусларе, вила певаља очи ти дарова — пружиде ми гусле јаворове, да их целивам. .. Посестримо Милоша и Марка — додај нам струк два зимзелен-ловора, што ниче сред гробља Косова; топлим га сузама заливала раја у синџарих тужна — док узрасте и узбра га ситна књига и сави у венац вековечан струк један и други зимзелена ловора тог да и наш нараштај попуни венац тај, да нам овепча гусле јаворове, сабљу Маркову .. . * И вратио сам се са тог виђења сјајног назад у ноћ тамну. Небо се осуло звездама па трепте сјајем озгоре, ко срећа народа напредних . ..