Стражилово

579

ОТРАЖИЛОВО

580

(Модартова опера „Фигаровн сватови"), доживила је сто годшга, откако ее нрви пут давала. У славу томе певали су је прошле недеље на дворској опери у Бечу. Опера та Моцартова прикавана је била први пут на бечком дворском позоришту 1. Маја 1780. и то на талијанском језику. Први немачки приказ био је у старом КаИте; 1ћог-позоришту 10. Јула 1798. Досад се „фигарови сватови" давали у оба бечка дворска позоришта с.вега 343 пута. (Нона сриска музикалија.) Од Ј. Иванишевића, коровође радничког певачког друштва у Београду, изашла је у сопственом издан.у композиција за гласовир на две руке (на малој четвртини, на две стране): „У част витешког војводе Тимочке војске ђенерала М. Лешјаиина Марш". Цена 1 динар. — „Гудало" у свом 4. броју са неколико речи оцељује ту композицију те вели, да у маршу „свечаност и велелепност није дошла до доста снажног израза", даље да у том главном делу облик иије доста уређен а и у мотивима да је требало више одређености. За Тгш вели „Гудало", да је већ значајније. КЊИЖЕВНЕ Н0В00ТИ, — Наш сарадник Војислав Ј. Илијћ покупио је своје песме у збирку те их издаје у књизи, која је већ дата у штампу а изнеће шест до седам табака. Цена ће бити један динар. Свупљачи претплатника добијају уобичајени рабат. Претплата се шаље управнику напредне штампарије, ЈеФр. Јов. Медецијану, у Београд. — Нежне и умилне песме Бојислављеве заслужују одиста пажњу и симпатију читалачке публике. — Као двадесета свеска „Зборника нозоришних дела", што издаје управа српског народног позоришта изашла је шаљива игра у једном чину под насловом „На ПОЗориици и у животу" од Милана Шевића Максимовића. — Добили смо Шематизам православпе епархије далматинске за годину 1886. Узањ је додан и азбучни именик свештеника далматинске енархије. — Из „Јавора" од ове године прештампана је у засебну књижицу новела Веље М. Миљковића „Вештица". Прештампанаје о трошку књижаре браће М. Поповића а продаје се по 25 новчића. — Изашаоје „01а8П1к ћгуа!;8ко§'а пагауоз1оупо§;а с1гиб(;уа. ОосИпа I. ћгој 1—3. (Јануар-Јуни ове год.) Уређује га С. Брусина а излази у наклади самога друштва. Овом је броју садржај: 0 постанку хрватсћог наравословног друштва. Од С. Брусине. — Човек и природна знаност. Од Отона Кучере. — Лов у фрушкој г о р и. Написао краљевић РудолФ а нрема изворнику, изданом у часопису „Ма§^уаг 8а1оп" (свеска од Јуна 1885.) и према преводу Сарајевске „Просвете" (бр. 16—18 из 1885.) удесио Антун Пихлер; саопштен у „ОНазшки" том по дозволи краљевићевој. — Успеси покуса са аклиматизацијом биља на 1'иј еци. Написао надвојвода Јосиф а с његовом

дозволом према изворнику, Воји је издатг у мађарских ботаничких новинах (бр. 103. од Децембра 1885.), уз припомоћ Ст.' ШуЛцера Мигенбуршкога удесио Антун Хајнц. Уплив ванредно строге зиме на Ријеци. Напис о надвојвода Јосиф , уз припомоћ мајора Клобучара удесио Антун Хајнц према изворнику, који је изашао у мађарс.ким ботаничким новинама (бр. 104. од Јануара 1886.) — Рћа11из Ј-трегхаПз. V011 8^ерћап 8сћи12ег уоп М觧'епћиг^. — Ра1аео1сћ4уо1о§18сће ВеНгае§:е. Уоп Ог. Ога^. ОогјапоуМ-Кгатћег^ег. (Извод из хрватске расправе тог писпа у „Раду југославенске академије знаности и уметности" св. 1ј ХХ 11. 1884.) —БиблијограФија. Хе^зсћгИЧ; #иг (Ие §;езатт1;е Огп1(}ћо1о§:1е. Негаиз§е§:е1)еп ^оп <1г ЈиНиз уоп МасЈагазг. 1884. 1885. Оцена ф. Кс. Кестерчанека. — Разне вести: Нова лежишта дилувијалних сисара. Саопштио Горјановић-Крамбергер. — Уз лист су као прилог доданм правила хрватског природњачког друштва у Загребу, из којих се види, да је сврха друштву: а) унапређење наравословних знаности у опште а проучавање понаособ природних одношаја Далмације, Хрватске и Славопије, обзирућ се такођер на цео славенски југ; б) ширење и популаризовање наравословних знаности у хрватском народу. Занимање друштва протеасе се нрема правилима на ове струке: на антропологију, зологију, ботанику, палеонтологију, геологију, минералогију, Физичну географију, метеорологију, физику и кемију, а да своју сврху постигне, издаваће друштво свој „01а8п1к" а ако узможе и друга знанствена дела, држаће јавна популарна предавања, нодузимаће знанствене излете и, кад буде могуће, обдржаваће скупштине изван Загреба (\Уапс1егуег8атт1ип§еп.) — Из Загреба смо неки дан добили ову нову књижицу: „О ггаки." РгеЉ^ао рго1\ Сг. Боћтауег и ћгуакбкот пага"уоз1оупот Дгих^уи и 2а§ге"ћи (Зпе 26. О/ијка 1886. Књига је изашла накладом самог писца.

АФОРИОМИ. (Римски.) Човек у истину добротворан јесте онај, који даје без устезања, а не иште никад да му се врати; који заборавља на оно, што је добра учинио; и кад му се то врати, сматра то као доброчинство. Сенека. Ниси никад сретан, кад и не верујеш да си сретан. Публилије Сир. Прва је казна кривцу то, што му суди његова савест, која га никад не ослобађа. . Јувенал. Ништа не крепи тако болесника, као знаци љубави и саучешћа, што прима од својих пријатеља; ништа не гове тако здравл>у. Мудре утехе постају лек па и за телесне болетице. Што подиже душу, то помазке и телу. С е н е к а. Земљеделац занима се сејањем и сађењем; и он ће се добро промислити, пре него ће почети зидати. Катон.

САДРЖАЈ: Јади моји . . . Песма. Од Мите Поповића. — Живио Радаја! Приповетка са села. Срочио Панта Поповић. Јевђеније Ањегин. Роман у стиховима Александра С. Пушкина. С руског превео Јован Симеоновић-Чокић. Песма друга. ^Свршетак.) — Увлака. Црта из мојих бележака. Од Љубинка. — Богомили и српске народне песме. Написао Ђорђе Магарашевић. (Свршетак.) -— Уметност. Мункачијев „Моцарт". Написао В. — Љстићи: Гласник. — Позориште и уметност. — Књижевие новости. — Афорисми. „СТРАЖИЛОВО" излази сваког четвртка на читавом табаку. Цена му је 5 Фор. а. вр. на целу годину, 2 Фор. 50 новч на по године, 1 Фор. 25 новч. на четврт године. За Србију и Црну Гору 14 динара или 6 Фор. на годину. — Рукописи се шаљу уредништву а претплата администрацији „Стражилова" у Нови Сад. СРПСКА ШТАМПАРИЈА ДРА СВЕТОЗАРА МИЛЕТИЖА У Н. САДУ.