Стражилово

577

ОТРАЖИЛОВО

578

рада! Несретна прерада! Као да комад не би био исто толико смепган, (а то му је иначе једина готово врлина,) кад имена (у том се ба]) у главном види „прерада") не би звонила на ић. и вић! Па тек онај злосретни атак на руски језик! Свугде је иначе „Даиица Комарова" Маџарица са звонким маџарским именом, само Србин мора да исмева (бар из српских уста звони оно гтогрђивање руског језика као исмевање, ако се можда у оригиналу и неће да исмеје маџарски) руски, баш руски језик! У читавом свету и на мало меродавнијим местима не сматра се данас већ више руски језик за онаку "У^1пке1зргас1и 1 , као што се то ево на српској позорници чини! Што се тиче приказивања, бољег не можемо пожелити. Приказивачи од првог до последњег учинили су своје, да се гледаоци насмеју и позабаве, па у добром расположењу разиђу. — На каси је пало до 60 Фор. — 3. У четвртак 17. (29.) априла имадосмо прву представу у претплати: Господар ковница. Овај комад одржаће се и треба да се одржи дуго на нашој позорници, ма да није „прерађен", ма да је чак и из живота сасвим страна нашем животу; а одржаће се не само, што већ сам по себи то заслужу е, него што у њему и мања улога даје приказивачу прилике, да се покаже, шта уме. Заиста је право уживањс гледати Ружића као Дерблеја и Вујићку као Клару Болијеову. Гужић увек игра с истом вољом и оДушевл>ењем и мању и највећу улогу, која га допане, па било то, да тек има да извојује себи одликовање, како српски глумац још није доживио, а било да га је већ постигао; било то пред гледаоцима, где број интелигенције иревазилази остале, било иначе. Прави уметник и не уме друкчије. Вујићка, чим се крене, чим говори, показује, да је права уметница. Миљковић (војвода Блињи) такођер би заслужио потпуно признање, када би сваки призор са једпаким маром изводио. Он је и данас врсна снага наше позорипше дружине; а до њега стоји, да постане сгубом и поносом српске позорнице. На руци му је диван дар, интелигенција и врло симиатична његова прилика. Ленка Хаџићева (Атенајида) је изврсна, к д уме, уз вал>ану иначе својз г игру. да заокругли глас свој, као што јо умела у оном призору, где ликује над Кларом. Барон ПреФон и Октав требају окретније ириказиваче. Гужићка (Маркиза Болијеова) била је и грациозна аристократкиња и нежна мати. Добриновић (Мулине) умео је својим начином зачинити иначе скроз и скроз озбиљне ситуације својом (и ако не у с.уштини то бар према осталим карактерима у овом комаду) комичном улогом. Од осталих С. Бркићева као Сизана била је најбоља. — На каси је иало (осим претилате) 33 Фор. — 4. У суботу 19. априла (1. маја даде нам се прилика. да видимо и опет дело Мите Поповића, и то : Наше сељане, и да чујемо музику Ј. Пачуа. Видесмо и чусмо и — пренеразисмо се. То зар наши сељани ! Тако зар језгро, тако зар срце српског народа да нам се представи ? После „Стевана" не могосмо се надати не знам чему, али, збил>а, ни оваком — моиструму. .Тесмо л' ми у позоришту, или у вурштлпратеру ? Ко никад иије видео позориште па први пут види тамо његове сел>ане, тај ће толико имати мњења о позоришту као о циркусу, где Ханс и Кредла крече и цмачу се,. а пајаци члове на глави и праве глупе своје гримасе ; и ако му стомак тако што не може да свари, зазираће од позоришта као Маргита од МеФиста, да не кажем горе шта. Да господа, која имају одлучна гласа на дивану, где се води реч о томе, да л' да се који комад даје на нашој позорници, нису и сама гледала то недоношче, ми бисмо зажалили на њих, да можда хоће нас да вуку за нос; али овако како да им захвалимоУ Ако је, за бога, и — обзира, превршило је меру! А песме ? Ивер није далеко од кладе. Та, зар Србин уз гајдаша онако подвикује? Зар кличе, као кад деца

певају „Пусти, пужо, рогове!" или Падај, падај, кишице!" Као да Србин Бачванин и сам нема леиших попевака, а да и не споменемо севдалијских дивних мелодија! Или ми, с оироиггењем, ПЈзовинцијалци не знамо, шта је позориште, или, боже опрости, не познајемо наших сељана ?! Али се уверисмо, да неко може бити ваљан лиричар, а до зла бога лош драматичар; други ко оиет ваљан свирач, а јадаи комиозитор иесама. Геците на овај извештај, даје рабијатан, реците, што вам драго, али пардон — нашим сељанима! Наш свет ма у ком месгу лети у позориигге, кад чита наслов из свог народиог живота или из своје историје. То је мамило оба вечера и наше гледаоце на „Стевана" па и на „Наше сељане" а особито кад чита да је с певањем. Ал... рекох, што рекох, бапг за љубав нагиих сељаиа и наигег народног позоришта. — На каси је иало осим иретплате) до 60 Фор. (Хрватско земаљско позориште у Загребу.) Трећи дан Ускрса певао је познатрг нам невач С т е в а н Д е с к аш е в први пут велику оперну партију и то Фауста у Гунодовој „Маргити". Критика се није подједнако изразила о успеху Дескагггевљевом. Тако „Оћгог" најстрожије осу!)ује већ и покушај управе, да Дескашеву повери тенорске иартије у серијозној оиери, гга вели: „Фауст г. Дескагиева ие поднаша критике, јер иити је глас г. Дескашева од оног правог тембра, који се за оперну тенорску ггартију изискује, обсег пак његовог гласа није никакав, дочим се којекаквими Фалсети не да надомјенити помањкајућа висина." „ УЧепас" не излази сасвим с бојом на среду. Он овако реФерише о том: „Фауста је покушао певати г. Дескашев, који је досад певао само у оперети. Мучно пам је већ иза овог првог иокушаја изрећи савјестан суд о г. Дескашеву као оперном певачу; зато волимо почекати репризу Фауста. За сад радо јављамо, да је већ последњи пут имао г. Дескашев вигне сретних момената те је с тога и сгекао признање опћинства." Извесгилац нак „Србобрана" под шиФром Б—а сасвим отворено ггризнаје , да га је „Дескашев као Фауст управ изненадио, и доказао, да се његов глас у толико развио, да је дорастао и за велике опере; изузимајући две три иогрешке" — вели исти рецензент — „које се могу и првим светским певачима догодити, који су скроз музикални, отпевао је Дескашев Фауста уирав красно. У трећем је чину" — каже се даље у тој оцени „надмапгио сам себе. Гоманцу пред двором Маргитиним иевао је уирав заносно. Високо 0 па с, којејепуним гласом као из пупгке избацио, поздравило је опћинство бурним аплаузом." Саопштавајући разна та мњења о даровитом младом Србину певачу, којега смо пре две године нриликом изложбе женских радова овде на беседи слушали певати и то баш ту каватину — не романцу, као нгго известилац „Србобрана" ггогрешно вели — из трећег чина Гунодове „Маргите", не можемо а да ие приметимо известиоцу „Србобрана", да нема право, гпто уздиже „као из пушке избачено" високо ђ и с. Не узевши у обзир, да у каватини тој високо 1> и не окурира, ако је транспонована за певача, онда опет нема високога с, већ је то рђава сведоџба за укус и уметничко схватање певачево, кад у изливу најнежгшјих осећаја „избацује као из пупгке." У таквој је прилици Фалсет — дабогме не „којекакав", као што се „Оћиог" тужи, него фиии и извежбан свакако пре на свом месту, него „пуни глас," који импонује известиоцу „Србобрана". (Чешко вародно позориште у Прагу). У прошли петак ириређена је била свечана иредстава у славу четрдесеТгодишњем јубилеју К а р л а Ш и ма н о в с к о г, трагичног јунака. Давао се „Хамлет" са слављеииком у насловној улози. Шимановски је један од најзаслужнијих чланова чешког народног позоришта.