Стражилово

603

ОТРАЖИЛОВО

604

и казати, колико се обрађивачи освртали на поменуту мисао и главни посао. I Го овом, што је досада на свет изишло, види се, да су доиста несловенски моменти заменути словенским у овом речнику. Освртало се на историјски део, како политични, тако и кљижевни. Осим тога није пропуштеио уметнути и такове личности историјске, које су у свези са историјом српскога или хрватскога народа. У иојединости се не можемо унуштати нити на то мислимо, јер овим смо ради само у опште поменуто кљижевно дело приказати, а шат буде прилике, која ће се указати тек онда, када оно буде превалило барем своју половину, моћи ће се и у појединости упустити, јер ће их се и наћи ; у слову иак А има их и мало. Тако би се дало приметити, да се могло рећи која у слову А о Арсенију IV. патријарху српском, који је дошао са знаменитим бројем Срба у Аустро-Угарске крајеве. Могло се као важна личност споменути и име Димитрија Анастасијевића Сабова, који је у два маха оставио 20.000 фор., да се тим оснује вел. гимназија у Ср. Карловцима. Ји>д неких српских књижевника додато је уз име и презиме реч: Србин, српски писац, негде пак не. Не знамо, је ли ово хотимично или не ; значи ли то, што неки српски књижевник нема додатка, да је Србин, или не значи? Ми не сумњамо у добре намере г.г. обрађивача овога речника, јер их као непристрасне људе познајемо. Колико су ово неколике мане, толико опет у похвалу иде онима, који ово обрађују, што се у српским стварима досада држали овога обећања. Да богме да се ни оно не уписује у грех, јер њима најпосле толико нису ни нознате наше ствари. Мислимо, да би многе ствари из овог речника могле испасти, ма да их има у другим књижевним делима те врсте код страних. Овде би се дало много таквих речи и тумачења им напоменути. 0 Африци и Америци мислимо, да је много речено, ма да се и дваиут више говори о њој у немачком конверзационом речнику, Немачке глаголе ваљало је напустити, особито, ако се у нашем народу не чују. Споменимо немачке речи аБ^геЊеп и аћ1;аке111 ; које се додуше спомињу н. пр. у Мајеровом речнику а и значе нешто, у овом пак мислимо да немају места, јер не знамо, у ком крају би ове речи у нашем народу служиле као технични термини. Међу тим Вуков и Даничићев речник пружиће нам доста глагола, који се јако употребљују али многи не зна, шта те речи значе. Не би дакле штетно било и такове речи изводити и у ову народну књигу .сместити. Ове скромне примедбе напоменусмо у лепој жељи, да „приручни речник свеопћега знања" буде доиста згодно удешен за онога, кому је, како је у

објави речено, намењен. Зато би се могло много штошта изоставити, што неће бити од нотребе многому, а и већини чланова нашега народа, а по гдешта још додати оном лепом градиву, које је већ у то дело смештено. Мислимо, да би тим много мање изишло ово дело, него што изгледа, да ће изићи. На то нас побуђују пуних шест свешчића слова А, које саразмерно много више материјала изискује за друга слова. Тим би дело и мање било, а и лакше би до руке долазило оному, којему је намењено. Нећемо да упоређујемо овде вредности немачких такових књијксвних дела, јер ово хоће да буде „мала хрватска енциклопедија". Хвале вредна је радња оних, који ово дело обрађују, задатак је велик, труд је голем, зато и треба помоћи многих сарадника. Хвале вредан је и онај, који се примио издавања овога дела. Мислимо, да је оваково дело заслужило, да га издаје друштво, које се сгара за просветни напредак, било то Матица Хрватска или Академија југословенска. Не знамо, је ли и у колико је у том покушавано. Много ће леиоти и савршености овога дела допринети илустрација, о којој се спомиње, да ће се и за њу побринути. Код нас Срба покушало се у овој врсти делом: „политични речник", који је написао Владимир Јовановић — но остало је недовршено. Толико засада о „приручном речнику свеопћега знања или малој хрватској енциклопедији." У Карловцих 1886. Ђорђе Магарашевић. 0 7Л1А КII, ргбс1ауао рго!'. <1г. ТоБтауег и ћгуа^кот пагау081оупот (1ги/1,уи и Хадтећи Лпе 26. огијка 1886. 'Ааџте}) 1886. Хак1а<1ош ршсоуот. Ћвкага „КагоЛтћ Жоутаћ." Цена 10 новч.

Крајем прошле године основало се у Загребу, након дугог напрезања и подстрекавања на то професора универзитетског С. Брусине, „хрватско наравословно друштво," коме је међу осталим и то од највећих задаћа, да шири и популарише природне науке у хрватском народу. Ради тога држаће друштво и јавна понуларна предавања. У предавањима тим износиће се ствари из свију природних наука а удешаваће се за ширу публику. Предавање „0 ггаки" од Лобмајера већ је тако популарно јавно предавање. Лобмајер је лечник и професор хигијене на загребачком свеучилишту и као такав издао је досад већ више расправа, које захватају у народну хигијену. Од њега имамо. „Тко је јает, опај 1 81апј1", „Ке8(;о о ћгаш", „СЈт зе куап м-ак око па-8,,, „Вас! 1 ос1тог" и „0 2гаки". Све ове књижице пуне су поуке за свакога и писане су за народ, коме доиста треба рећи, у чем