Стражилово

601

602

Еачић слави у неколико пјесама и »силене | ловиће, Еатиће, Еосариће, Пакотиће и т. д., и гласовите јунаке турске,« ђе спомиње Пе- I што свједочи, да ни у фра-Андрији није крв ризовиће, Ораповиће, Бојчиће, Бабиће, Топа- ; вода била. л. Тоиаповић. (Наставиће се.)

\ VI /4Г/

р5

ОЦЕБЕ И ПРВКАЗИ.

П КЈЕСШК 8УЕОРСША ШША Ш та1а ћгуа^вка епс1к1орес1лја, ОћгаДјији 1 )г. 1уап 2осћ I ЈовГр Мс,пс1п ш 8гхДјс1оуапјс Г ргмропгос- тпо^Гћ кпјјистика. 1Ј ОвГеки 1885. Т гв кот 1 пак1а(1от Ога§и1Гпа Еаићпега.

Натпис поменутој књизи сам нам показује знамеиитију појаву у данашњој хрватској литературИ. У последњс време јавља се доста рада у лексикографском нољу хрватском. Осим речника за пој дине потребе и великог академског речника, за који је главна заслуга покојнога нашег Даничића, ево нам се јавља п хрватска мала ендиклонедија. Пов је појав то, а угледало се на страну литературу, н. пр. немачку, у ко.јој су више дела ове врсте, иознатах са натпиписом „конверзациони лексикон." — Ако немамо опсежних такових речника у данаптњој српској или хрватској литератури, а оно ево имаћемо у мањем опсегу оно, што доиста мозке добро доћи и послужити свакому, који је рад да се упозна са свеопћим знањем, кад га на то наведе прилика и потреба му се укаже. Досада дакле морадосмо се служити немачким или другог ког народа конверзационим речником, а одсада моћи ћемо и ево поменутим делом, што је добро дошло онима, који не разумеју" странога језика,. али још боље онима, којима велики опсежни речници не долазе тако лако до руке, било због тога, што је таково дело скупо или због чега другог. Осећајући ту нотребу у хрватској књизи, латише се тога труда и носла иоменута г.г. обрађивачи речника, уз накладу Драгутина Лаубнера. Но осим такових узрока, зашто се подухватише овакога посла, још је један понајважнији, као што се и сами овако изјаснише: „Познато је, да се шмачке књиге ове врсти, у којих се аутори на наше хрватске одпошаје не обазиру, што више о њих криво извјешИују, своје хвале, иаше грде, међу интелигенцијом нашега народа јако шире, те свакако народну свијест убијају, па зато умољавамо све родољубе..." Нећемо овде да испитујемо, у којој мери чине то немачки такови речници, али доиста нешто од тога јесте махне. Не можемо ни о овом хрватском речнику више и потпуније рећи, је ли се он уклоиио

од такових хотимичних погрешака, Јер је ово дело тек у свом почетку; изишло је тек 8 свешчића до иочетних слова Ђе, те не можемо унапред рећи, колико и како се освртало на иепристрасност, на својину овога или ог-пга народа и племена. Покушаћемо ипак, да кажемо коју и о досадањем раду ове врсте, који је угледао света у штампаних досада 8 свешчића. Упоредивши све, што је у слову /1 са материјалом, који је у немачком таковом речнику, видимо да је овај дакако служио обрасцем при оваковој књижевној радњи. Кад је пак цел хрватској енциклоиедији, да се зове малом, онда је мање узето од свачега, што је у таквом великом немачком речнику. Скраћене су иојединости, али су сви важнији моменти споменути. Имамо од свачега, што треба да је у таквом речнику, кратак и леп преглед. Ма да има досада доста места, која се једно за другим спомињу како су у немачком, н. пр. Мајеровом таковом делу, тако исто и у овом приручном речнику, ииак зато на место оног, што је за Немца и његов језик сходно, испуњује се оним, што је за нас. Г.г. обрађивачи тога дела нишу у Ј. свесци при крају у огласу: „Унапред знадемо, да ће се делу нашему са разних страна којешта нриговарати: овому ће ово, оному оно мањкати или сувишно бити. Иу то није крај толикога садржаја и тако малена нростора нити друкчије могуће, ако хоћемо, да буду све струке једнолико обрађено. Вриједност дјрла показатн ће се тек онда, кад буде готово, кад се буде могло казати: ево огледала наображене Харватске, ево мале књижнице, из које се може сватко нодучити по прилици о 60.000 нредмета свега људскога знања те си о њих усвојити нраве темељне нојмове." Изричу даље, да ће савесно радити, да ће се на словенске, а особито на хрватске одиошаје савесно обазирати, те зато моле номоћи и суделовања, да би тим могао бити овај речник тачним огледалом народа. Овакове нлемените жеље и мисли остварују се у неколико, јер је ово књижевно дело тек у свом почетку. Досад нам је у рукама само слово А и иочетак слова В. Зато и не можемо унапред знати