Стражилово

695

СТРАЖИЛОВО

696

СРПСКА ИЗ ДЕЛА. КАРЛА ОАСА „БЕЛИЕ1 Она два својства, која смо истакли и код заостатака чешке енике, епска простота, спојепа с песничком елеганцијом, још се на мпого развијенијем и савршепијем ступњу указује у српским јуначким песмама, које су без сумње најдрагоценији производи словенске еиике, ироизводи, који у истипу имају књижевне и песничке вредносги. Чист епски тон, јасна предочљивост, мирна иепрекидност причања влада у њима, без лирских израстица, а то их тако чини сличшша току грчког епа, као можда ниједног новијег народа епику. Али се пи ту није могао развити једипствен велики еп и гато палазимо, само су поједине епске песме, створови духа у народног епског песника, без унутрагање свезе и без организације, која спољагање стоји у свези. 11о која тих песама приказује ио један догађај, као Косовску битку, тај најзнаменитији момент српске јуначке скаске, око које се, као око јунака Краљевића Марка, обрћу силне поједине песме, а није их, као поједине делове Ахилејске или Одисејске скаске, скуиила и уткала тваралачка рука; друге показују мању радњу на врсту епизоде, као »Женидба Максима Црнојевића,« која је по свом обиму налик на један спев Омирског епа, и саморана остала без икаквог већег средигата. Главни је јунак међу срнски јунаци Краљевић Марко, кога смо баш мало час сноменули, који служи за средиште силним несмама, што су у разна — и свакако једно од другог далека — времена постале, сведочећи, да је народ дуго у срцу и на устих носио тог свог љубимца-јунака. Поједине се црте могу однети натраг у доба народне независности, у другима већ јунак стоји у турској служби, под коју се народ његов савио доцније, ни онда не заборавивгаи своје вере, кад му је већ самосталност пропала, али уплевши и њу у нове од„Ни ћајЂагзат, ћи 8агаог 1оуасвкат, Јппепоппап 8/аг те^ ћакуап еуе А 1шб1а тш1 ћај1аг8ак е1ипк: 8 те§ а1а(;1ат зоћзе ћо(;1окШ те& Ма е^узгегге ћо(;огка1ш кег^езг, ]?о1огка1п1 8 81ГП1 те§ а теПеШ 1з1еп 1а1ја ћо^у пет јо* је1еп(> ег, . Е^Јчкипкпек е1е1еге уеаг уаг, Уа^у аг еп, "уа§-у а ке е1е(;ес1ге! •' Вила кличе за њим: зато му тужи коњ, што се мора растати од свог господара. Тога

Е П И К А. ЕПИ СВЕТСКЕ КЊЕЖЕВНОСТИ". иогааје своје судбине. У току столећа уткале се нове скаске у старе и стара се традиција прилагодила иовим учинцима. Лик јунаков међутим није се променуо у схватању народном. Његова је нарав задржала своју необузданост, весели безбрижни а уз то племенити свој карактер, који иодсећа иа Ираклија, Рустема, на те велике ликове аријских праскаски. Сто и гаездесет година јагае крилатог свог змајевног коња, Шарца. којег поји из купе, гато и њему самом служи место пехара. — Доживљаји његови с вилом,*) која му је час иосестрима, час душманка, опомињу сасвим на дух хиндуских епа. Вила једаред забраии Милогау, нобратиму Маркову, да не сме певати у шумској једној долини. Марко пак баш тамо хоће да слугаа побратову песму. Милога пре послугаа жељу свога побратима и поглавара (не знамо, како то мисли Оас. У.), него забрану вилину, те кад Марко крај песме задрема, и сама вила, као шумски одјек. запева, мамећи иевача, што је иогазио забрану, па га на свршетку песме у срце згоди стрелом. Марко се иробуди и нађе мртва свога побратима, скочи па коња па пође V нотеру за злом вилом, која хоће-испред њега да се попне у облаке, али се јунак за њом баци буздоваиом, сруши је и само јој се нод тим условом емилује животу, ако ће васкрснути и исцелити Милогаа. Вила онда склопи савез са силним делијом. Маркова смрт, у нозној му старости, кад му је најпосле куцнуо час, подсећа на смрт јунака Рустема. Јагае по шумској самоћи, по путу стеновиту. Верни му коњ, који с њим осећа, и слути његову судбу, тужно језди даље а сваки час стане посртати и сузе ронити. Јунак примети јаде свога коња па му вели овако: *) Ту Сас вели: Ка1ап(3ја1 а УИа пеуи ^апс1егге1 вЛ.; незнано му је дакле, као што се види , да је реч вила арре11а1}1Уат. „Давор', Шаро, давор 1 добро моје! Ево има сто и дшсет љета, Како сам се с тобом састануо, Још ми нигда посрнуо ниси, А данас ми поче посртати, Носртати и сузе ронити: Нека Бог вна, добро бити неће, Хоће једном бити према глави, Јали мојој, јали према твојој." | неће бити, одговара он, док је меии иа раме, них главе. Вила одговара: