Стражилово

6!М)

ОТРАЖИЛОВО

700

8 Ј:е^ууегеуе1 1§у у%е^уе Магко: Оуо те11б1 уе44е 11п1а-сзирга1, Тагво1уа1)61 рарјгозк, 1гаИап(; 8 1суе1(.Н ј^-у 1гћа а к1га1у&: г Ваг1а јб &1 ХЈгт1па ће§:у6ге, Киб У12ећег, а зи<1аг &пубк ког*, 8 ЈМ 1а1а1ја ћба кЈга1уД Магко*, Ти<1ја те^, ћо^у Магко ћа1уа &кв21к; Нагот 4изги 4ез1;6п, (зе!е реп22е1; МИуеп репгге!? 4182<;а 821п-агапупуа1; 8 е§;ујк кизги!; аппак аДја Магко, А к1 1ев1;е(; П1еп<1бп е1азза ; Ма81к (лЧзги); 1;етр1отокга ћа&уја, НагтасИкја!; ћепакпак 8 уакокпак, КрМизи1 ћас1<1 јагјак а лгИа§:о1; 8 ћоз (1а1окћа' МагкоС ет1е§езбек." Ц|еуе1е(; ћо§-у 1#у те §11 '(;а Магко, РеИеуе аг!; а ^епуо^а а^га, Но§у аг 11(;г 61 коппуеп ои те^аваак. Па зготовивши себи лежипгге мирно легие пода дрво на траву и умре. Многи, који с.у ту- 1 да иролазили, видили су га тамо где лежи, али 82еп(; УШткЗаг ^бпуез (;етр1отаћо1, Е2зајаз8а1, е§:у гГји (1еакка1 туда нанесе иут, опази спаваћива Марка, затим на дрвету књигу и тако се дозна смрт јунакова. Дуго је мисли мислио проигуман Васа, како би и где би сарапио Марка; пајпосле га метне на гаМегге пуи§821к ћбб к1га1уГ1 Магко, Е11епбе§;е ке1т ћо§-у пе шегјем. «Није могуће — вели Каријер — кратким изводима иојма дати о духу и начину приказивања срнских јуначких несама; јер баш иредочиа нодробност, лагани тихани ход, — а то им је најизврсиије својство — с једне стране •

Када Ма ]1Ко сактиса оружје, Онда тр',ке дивит од појаса А из џепа књиге без јазије, Књигу пише Краљевићу Марко: „Когођ до!)е Урвином планином, Међу јеле студеном бунару, 'Ге затече онђе дели-Марка, Иека знаде да је мртав Марко; Код Марка су три ћемера блага. Каква блага ? Све жута дуката, Један ћу му ћемер халалити, Што ће моје т'јело укопати, Други ћемер нек се цркг.о красе, Трећи ћемер кљасту и слијепу Нек слијепи по евијету ходе, Нек левају и спомињу Марка." Када Марко књигу накитио, Књигу врже на јелову грану. Откуда је с нута на погледу. мислећи, да само спава, бојали се, да му се приближе, да се не би пробудио на њихово зло. Најпосле светогорца игумаиа Шсу Од бијеле цркве Вилиндара Са својијем ђаком Исаијом лијуи одвезе га морем у Вилиндар цркву; онде га лепо ноложи и очати над њим, «што самртну треба», и најпосле га насред цркве укоиа, али му «никакве биљеге не врже», да не дозна нико Да се Марку за гроб не разнаде, Да се њему дупшани не свете. радњу с корака па корак даље води, с друге онет стране у предочној живој слици истиче човека, морал и ирироду око човека : све би се то могло нресудити само из њихове целине». (Н.аставиће се.)

^т/1ПЛ/1 (ТХХј

ЊЕКОЛИКЕ ПРИМЈЕДБЕна „Неправилности у | с)>п. говору и писању" у ,, Голубу" од 1885. год. * I 1'ијеч, што се повела о неправилностима у српском језику у „Голубу", у листу, који највећма чита ј срнска младеж, корисна је јако, те писду онијех редака могу срдачну хвалу на томе изрећи, јер што млад човјек научи у дјетињству, остаје му у памети кроз цио живот. То дјело је хвале вриједно, али рад бих исказати оно, што је истинитије, нб тто је туј разложио Н. Т. Кашиковић. Правило „1. сав, сва, све — лијепо. Но за чудо мије, што каже: „ сав (славенски: вес) гласи и: вас. И то је сасвим добро." А ја вељу:

в а о с т, а) ст.-слов. није вее, нб ввсб ; а што каже,- да>|(Ј; и то сасвим добро", гријеши: јер бо је вас од сав; боље (само у мушком роду 1. падеж), будући'јс-н" у санскриту било напријед в (у[к) [виђи Даничића], а у нашем народу у Херцеговини, у којој сам сеја родио, говори се и сад вас, а врло мало сав, а сва, све кроз дуго вријеме прешло је метатезом у овај облик, у коме га ми говоримо. У најстаријим снисима српско-словенскијем иа до најкашњих налазимо свуда скоро непремјештене гласове, н. пр. уговор Кулина бана с дубровачким послаником кнезом Крвашем 29. августа 1181). године стоји: „ и кћстл.п. г||д!|ДМ1. д !(|;(И 1 нг .удм !> . . . онда: ,. . . . г.с/,1. т .ссгд ^ћлогд мрпммсгдд , (Мопцшеп1а 8ег1лса IV. По-