Стражилово

729

СТРАЖИЛОВО

/ с5и

подрооније описана у

Седма је песма сасвим епска. Војводе уводе турску војску ; страшна је то силесија а страшан је и султапов шатор; али се сложе Оппереб 4аг1 агегђек Кпеге, БагАг, ТађогЉап К оззоуо тегбјеп. Аз21а1аћо2 иНе(;е ХЈгака* ттЛ 8 јЈрји 1еуеп(;бке(;. Здравицу сам напија, по реду напија војводама и јунацима свога табора, напослетку и Милошу Обилићу, једном своме зету, коме прориче, да ће бити издајица (као Христос Јуди) и да ће прећи Турчину. Али Милош скочи на ноге лагапе па се куне, да неће он битп из194еп уегје Вгапкоу1са Уикок те§;! Е1аги1ка Коззоубп јраја);, Е1уегеМе Љепкб); егегје1;! АЉо2о4(; о 8 апуја 18, к1 згиНе, А+когои а Јајја, 1уа(16ка! Витка је још једаред и још па већ издалека виче: „Нагсг-1оуатг61, јег, зе^Љ 1е, игпбт, Нот1окот', јег, ћМе^ У122е1 аг (;а8 <1, Ез &с8кепс1ј Ље р1гов 1)огга1 еп§:ет! Ка§;у 8е1зек, ћајћ, е1уеуек егбте!;!" Царица опере вернога слугу од крви, заложи га јелом и пићем, затим га пита па до„Но1 уе«2е(;(; е1 а сИсзб Кпег Багаг? Но1 уевгек!; е1 аг бге§; Ји§ Во§;(1ап? Но1 уезиеК; е1 ћбз кПепсг Дуегет ? Но1 уе82е(;(; е1 ОћШ(;у МПоз ћап, Нбз уејет? Но1 а У1(;6г Згкгаћт ћап? 8 тК; т{уе1(; а таа убт, Вгапкоутз Уик?-' Моз(; а 82о1§;а уе§1§; е1бого1ја: Но1 уезге(;(; е1 а сИсзб Кпег Вагаг, 0(;ћ (;бтег<1ек 1апсза б882е(;6гуе Озз2е(;бгуе 8ок (;огок з згегћ 1апсба, Тоћћ а вгегће т^1з, (;бгбк6пе1 . . и тако даље пад свију јунака. Како је Милош свој завет одржао, како је насрнуО (?) на турског султана и згубио га, али је Вук Бранко-

)

да не кажу цару истину, да се не ои поплашно надмоћне силе. У осмој несми: Славу слави српски кнез-Лазаре У Крушевцу месту скровитоме, Сву господу за соФру сједао, Сву господу и господичиће. дајица, него Вук Бранковић, који тамо седи цару уз колено, други зет царев. Девета песма, опис битке одиста даје Милошу за право; није он био невера него Вук Бранковић, други зет кнежев, који издаде свог таста и са својих дванаест хиљада пређе Турцима. Бог убио Вука Бранковића! Он издаде таста на Косову; И одведе дванаест хиљада, Проклет био и ко га родио! Проклето му племе и кољено! десето.ј песми. Слуга се враћа с боја

„Скин 1 ме, госпо, са коња витеза, Умиј мене студеном водицом, И залиј ме црвенијем вином: Тешке су ме ране освојиле." чује жалосни крај страшне битке. Али не може доста да се напита: „Ђе погибе славни кнеже ЈГазо? Ђе погибе стари Југ Богдане ? Ђе погибе девет Југовића? Ђе погибе Милош војевода? То9 погибе Вуче Бранковићу? Ђе погибе Бановић Страхиња?" Тада слуга поче казивати: Ђе погибе славни кнез Лазаре, Ту су млога копља изломљена, Изломљена и турска и српска, Али више српска него турска." вић издао своју отаџбину и са дванаест својих хил,ада прешао непријатељу. (Свршиће се.)

КАКО СВЕ ПР0ЛАЗИ НА ОВОМЕ СВЕТУ.

ОД М. ПЕТРОВИЋА.

рећаш ли се, читаоче, какве си велике про, мене нашао, кад си после много година доа шао опет у место, у ком си некад живео и које си добро познавао. Рецимо да су улице оне исте и да куће стоје исто онако као некад, али све остало, што видиш, некако је друкчије. Онај ред младих, витих дудова, што си их оставио, једва можеш да познаш у оним маторим, незграпним дрвима, што се пружају сада улицом. У порти је, добро се ономињеш, стојао велик, гр-

дан орах. У дебелом његовом хладу провео си многе пријатне часове. Сада га нема више и на месту, на ком се гордо нодизао снажни Голијат, видиш само слабачку траву. Једва си нашао човека, који се сетио стара ораха. Почео је да трули, рече ти, те га посекоше и које погореше, које столару продаше. Еако је само могао трунути онакав див од ораха, уздахнуо си чисто невероватно. Али шта би тек са људима? Та ово су сада сасвим други него они, што си их некад на тим истим