Стражилово

739

СТРАЖИЛОВО

740

хрватско-српских дела, словеначких, и најпосле бугарских. Уза свеску ту додан је највећи и најпотпунији систематски каталог хрватских књига и музикалија, које се могу добити у крвижари Хартмановој у Загребу. — „Летопис ц. кр. геолошког државног завода" у Бечу донео је у својој прној овогодишњој свесци од проФесора велике школе у Београду Јо в. М. Жујовића веома важан рад под насловом ,,Сгео1о^18сће ХЈ"ђегз1сћ1: с1ез Ксш§;ге1сће5 ^егћ!егг к (Геолошки преглед краљевине Србије) са геолошком картом. Чланак тај, који обухвата 56 великих страна, изашао је заједно са картом и као сепаратан отисак. г— 28. јунија п. р. о. г. биће триста година, како је умр'о оснивач новословеначке књиге, књижеани Колумб словеначки, II р и м о ж Т р у б а р. „Љубљански звон" доноси у спомен томе литерарну расправу Андрије Фекоње „О почетцима словеначке књижевности" а на челу шестом броју тога листа има легенда Гораздона, посвећена Трубару, под насловом „Т»Ј оу 1 8Уе*зп1к."

0 М Е 0 И Ц Е. (Ото Герике ) Дана 11. маја по новом календару навршило се управо две сготине година, како је умрво Герике, који се поред осталог свог посла много бавио и физиком , те пронашао и ваздушни шмрк. Ото Герике живио је баш у оно доба, које се може с пуним правом назвати добом великих проналазака на пољу астрономском, Физикалном и математичном. У седамнаестом столећу испитао је Кеплер пут планета око сунца те кретање планета свео под три, у астрономији и физици добро позната закона; Галилеји је поставио законе о падању тела и за .шеталицу; 1Бутн је дошао до закона о међусобном привлачењу небесних тела и о привлачењу земљином, даље је развио теорију светлоети; у том веку је пронађен и термометар; Торичели је направио први барометар, а Паскал је показао, како се барометром даде мерити висина над земљииом површином. 0 т о Герике родио се у Магдебургу 20. новембра 1602. годиџе; од петиаест година већ пошао је на универзитет у Љшском а слушао је философију . Доцније је прешао у Јену и одао се правним а у ЈГајдену математичним, лриродним и техничним наукама, затим је десет месеци путовао по Француској и Енглеској. У свити Густава АдолФа служио је као инжинир; за Магдебург стекао је великих заслуга, зато су га 1676. г. изабрали за градоначелника а 1678. дошао је у мир. Кад се јунија месеца . 1681. појавила куга у Магдебургу пређе он сину у Хамбург и ту умре 11. маја 1686. Поред својих многих званичних послова бавио се ипак много природиим наукама, тако је много време утрошио испитујући празан простор те је удесио и многе справе, да покаже да ваздуха има, те баш тим истраживањем и иепитивањем дошао је до ваздушног шмрка. Пронашао га је око 1650. годиие. Његов први шмрк, дабогме, да није био тако савршен, као што је данае; већ сам он је нешто га усавршио. Кад је године 1654. био као посланик на сабору у Регенсбургу, молили су га познаници и пријатељи, да покаже ту пред господом своје

опите из Физике. Већ на крају сабора приволи се те пред самим царем Фердинандом III., пред архиепископом из Мајнца, пред епископом из Вирцбурга и пред многим другим светом покаже своје неке опите, међу којима је најзнаменитији онај> што доказује, да ваздух притискује. Герике је наиме направио две дебеле шупље полукугле у промеру 54 центиметра, и притисак на њих морао је бити око 4730 килограма. Кад ихјесаставио и ваздух из њих шмрком извукао, нису могла двадесет и четир коња развући их; да их развуку, треба педесет коња. Тако је велик ваздушни притисак! Епископ вирцбуршки је зажелио, да набави таке справе, но како није имао људи, који ће му направити то, купи их од Герика. Епископ их донесе у Вирцбург те су проФесори неке опите понављали а Шот их је и описао 1657. године; на то је Енглез Роберт Бојило 1659. поправио их. Како је Герике доказао, да је ваздух доиста тежак и еластичан, то је тиме ударио темељ целој аеромеханици. Његово дело, које о опитима оваким говори, носи име: ОМотз с1е Сгиегшке Ехрештеп1:а поуа ^ уосап^иг, Ма^ећиг^са (1е уасио вра^о". Атб^ег(1. 1672 244 р јРо1. Герике је пронашао и манометар, да се мери релативна густоћа ваздуха. Како су овом справом пробали да и време предскажу, то се зато служили и човечуљком једним: стаклену цев, која је горе била затворена, мећали су у алкохол или у живу; по овој течности пливала је мала дрвена луткица. Кад је ваздух притискивао јаче, течност се дизала, иначе спуштала, лутка је прстом указивала на скалу у цеви а по томе су прорицали време. Ото Герике направио је и прву електричну машину. Хумболт вели у „Космосу" : „Он је чуо први шушањ, он је видио први искру електрицитета, који је он направио." Његова електрична машина била је врло проста: око осовине окретао је цилиндар од сумпора једном руком а другом је иритиснуо парче сукна на цилиндар; тако се трво цил?шдар о сукно а трењем електрицитет будио. За спомен Герику подигли су му попрсје из карарског мрамора године 1831., као на дан двестагодишњице пропасти Магдебуршке, у плавој дворани општинске куће у Магдебургу. (По немачком.) С. М. (Како у Јапану зову на ручак ^.Стил, којим у Јапану имућније класе становништва позивљу на ручак, изгледао би нама Јевропљапима и сувише чудан. Тамо је то већ највеће васпитање, да човек све, што има, према госту што већма смањи, па позив такав гласи отприлике овако : Молим да опростшл увреду, што ти је наносим молећи те, да ми прексутра будеш гост. Мален мој прљави дом истина није достојан части, да тебе дочека, и ми смо прост неизображен свет те ће ти можда јело наше једва пријати, али ипак се надам, да ћеш се снизити те —- у шест часова к иама доћи. Странац који први пут добије овакав позив, мало се смишља' да ли да му се одзове : оде ли онда из радозналости одиста онамо, то нађе чисту и укусно намештену кућу, љубазне и предусретљпве домаће и ручак са најмање десет до петнаест јела, све најбољих јела, што их баш у то тоба године има. Претераној скромности домаћиновој крива је једино превелика учтивост. I 2.

САДРЖАЈ: Живио Радаја! Прииоветка са села. Срочио Ианта Поповић. (Наставак.) — Свеједно! . . Песма. Од М. — Ирина. Новела Сватоплука Чеха. Превео II. Падејски. Наставак.) — Мехмед-бег. Балада. Од Јосипа Берсе. — Српска епика. Из дела Карла Саса „велики епи светске књижевности". (Наставак.) — Како све пролази на овоме свету. Од М. Петровића. — Љстићи. Књижевне новости. — Смесице. „СТРАЖШ10В0" излази сваког четвртка на читавом табаку. Цена му је 5 Фор. а. вр. на целу годину, 2 Фор. 50 новч. на по године, 1 Фор. 25 новч. на четврт године. За Србију и Црну Гору 14 динара или 6 Фор. на годину. — Рукописи се шаљу уредништву а претплата администрацији „Стражилова" у Нови Сад. СРПСКА ШТАМПАРИЈА ДРА СВЕТОЗАРА МИЛЕТИВА У Н. САДУ.