Стражилово

737

СТРАЖИЛОВО

738

октобра године 1793. та гробница, лешине, што их у њој нађоше, побацаше у две велике јаме, које су насули кречом, а металне им скриње претопише. Чисто се човеку кожа јежи, кад чита у Ламартиновој историји Жирондиста опис тога догађаја. Пијана паришка светина извлачила је уз кикот и вику балзамисана тела, раскидано месо, гњиле кости, празне лобање некадањих краљева, краљица и принчева. Пипин, оснивач куће Каролинга и отац Карла великог, био је само прегрш сива пепела, који је ветар за један тренут развејао. Залуду дакле беше све отимање зубу времена и гордо сепарисање и после смрти од осталога света. Најпосле је ипак дошао час, кад се измешали са простачким пепелом! Нриродне науке научиле су нас, шта бива са материјом за живота и шта се догађа ш њом после смрти. Сазнали смо како се живот у природи одр-

жава преооражаЈем материје и како ни смрт шце ништа друго, него спрема за нов живот. Али иризнајмо, да тиме није решена нити загонетка живота, нити је подигнута копрена, која покрива тајну смрти. Најглавније ствари остале су ипак неразјашњене. Ту је дух, који живи и преко тела, којег су дела трајна својина целога човештва, те прелазе из векова у векове с једних поколења на друга живећи животом, који је сасвим различан од телеснога и којег суштину ни један „створен дух" док/чио није. У сфере те мозке се полетити само на крилима фантазије, а трезвен испиталац, који не сме себе да повери тој лакој водиљи, нема пута тамо, него ће радије признати, да поред свег огромног напретка у наукама и у познању има ипак још врло много ствари, којима узроке не знамо и које с тога не можемо себи ни да разјаснимо.

I г,Ж

КЊИЖЕВНЕ Н0В00ТИ. — У Београду је из штампарије наггредне странке изашла ово дана расправа Стојана Новаковића под насловом „Сдужба логотета (или великог логотега) у старој српској држави." Прилог к тумачењу Ду шановог законика. Познати научник расправља у тој расправи најпре питање, шта је био логотет у Византинаца, па онда према томе и с помоћу наших извора исгражује, шта је могао бити у нас. — У 129. свесци Народне библијотеке браће Јовановића настављен је Живот Герасима Зелића, архим а н д р и т а. — ПроФесор Гаврило Витковић написао је монограФију слике „Састанак Милоша Обреновића са Рушић-пашом, с оне стране Дрине код Бјелине 1815. Та је слика својина књижара Ђермекова и Матића у Земуну и Митровици па је брзотиском штамггарије истих књижара штампана и поменута монограФија. — Књижара браће М. Поповића издала је ово дана књижицу под насловом .Дечија забава" У ту је књижицу прештампано шеснаест народних приповедака из Вукове збирке. На књижици нигде не стоји, да су нриповетке из Вукове збирке, зашто, то не знамо; исто нам је тако чудно, рекли бисмо баш спорно право на прештампавање. Па се ни избор према намени за децу не може безусловно одобрити. Има у Вуковој допуњеној збирци куд и камо згоднијих приповедака, него што су ове овде покупљене. — Књижина је на лошој хартији штампана код Фукса а цена јој је 30 новчића. — Као што Ма&агт јавља, држао је пре кратког времена Ђорђе Брандес у Варшави више предавања о пољској књижевности, која на неке појаве духовне радње у Пољака нову светлост бацају. Ма^агт је намеран о тим предавањима донети подробнији извештај. — Код Вилхелма Фридриха у Љпском изашао је неки дан „Мим Парид", реалистично-историјски роман из доба Домицијанова, од Вилхелма Валота. Ново

то дело Валотово, вели критика, одликује се тиме, што са реалистично-неодољивом снагом црта живот старог света; тај Парид, вели се даље, спада неоспорно међу најбоље карактерне приказе у светској књижевности те ће Валот себи тим најновијим својим романом зацело осигурати часно место у литератури романа. — Од истог је писца даље у истој наклади изашао и историјски роман из доба цара Нерона под насловом „Октавија" даље и роман из старог Мисира „ Влагајница краљева." — Већ је друга година, како у наклади .Давослава Хартмана у Загребу у тромесечним свескама излази ,,Кгоаизсће Неуие. ВепсМо и!зег 80С1а1е ип(1 Шегаггзсће УегћаНпгззе (1ег зис181аУ18сћеп Уо1кег. и Првој свесци еа ову годину садржај је ово: 1. „Васкрс хрватске књижевности услед илиризма", од проФесора Ивана Милчетића. 2. Словенци у свом књижевном одношају спрам Хрвата, од А. Фекоње. 3. 0 политичним и књижевним приликама у уједињеној Бугарс1$ој, од проФесора А. Безеншека. 4. Својта и имаовина Срба у краљевини Србији, од проФесора В. Карића 5. Вук СтеФановић-Караџић и његове заслуге за српски језик, од проФесора Армина Павића (из „Рада југославенске академије, књиге 1ЈХХУП. 1885.) 6. Устав краљевина Хрватске, Славоније и Далмације, правноисторијска скица од С. 7. Борба Хрвата с Монголима и Татарима, историјско-критична студија од Ивана Кукуљевића-Сакцинског. 8. Постанак аустријске народне имне, од Фр. Ш. Кухача. 9. 0 посганку југославенских орнамент-мотива, од проФесора дра Ј. Кршњавија. 10. Нов музикалан мајдан (Кухачеве „Југославенске народне попјевке"), од дра А. ЕгерсдорФера. Затим долазе три некролога: др. ЈХеополд Гајтлер, Фра Иван ДеспоТ и др. Јован Суботић, па онда извепггаји о седницама југославенске академије знаности, хрватског археолошког друштва и освртај на рад „Матице Хрватске". Пред крај су силне занимљиве белешке о књижевности и уметности а завршује се свеска са библиограФијом и то најпре немачких, енглеских, Француских, талијанских и т. д. дела о југославенским земљама, даље