Стражилово

726

СРПСКА ЕПИКА. ИЗ ДЕЛА КАРЛ& ОАОА „ВЕЛИКИ ЕПИ СБЕТОКЕ КЊИЖЕВНОСТИ",

(Наставак.)

ј Оло скаски, потпуниЈе од осталих, ма ■да такођер и оно не стоји у свези без празнине, сачињавају косовске песме а највећа је засдуга Вука Караџића, што се те песме .покуииле са уста народних. Међутим је он сматрао свој задатак за довршен тиме што је песме, на броју једаиаест, покупио, те је другима поверио, да међу њима нађу свезу -— да их скупе у ред по времену. Тај је посао са највише успеха извршио Мицкијевић, у предавањима својим, што је држао године 1836. У најновије време саставио је Стојан Новаковић тих једанаест песама у оном реду, који се већ може узети да је коначно одређен. Али по нашем мњењу требало би тих једанаест песама допупити са дванаестом (управо -првом), која говори о женидби кнеза Лазара, косовског јунака и у којој несрећа, што ће наступити и српску независност под турско иго савити, већ унапред баца своју сенку. Ова уводиа песма, која носи наслов: Женидба кнеза Лазара*), приказује, како *) Мађароки од Ђ. Радића, у књизи, што је г. 1881. у Сомбору изашла под пасловом: Тагкава§;ок, Еа<Нс8 (Јубг§:у уегве!. Но^у е?Љ ћаПа ћа1а1тав Кпег Јз^уап, Тивиијбће пупИ а јоћћ кег^уе], Наготегег агапук уе*1 к1 оппап Ев к1Уе11 е§-у а1та! 8г1п-агапућ61, Аг а1таћап ћагот (Јга&акб уоИ;: Егге1 је^уге а вгер МШсга! е1. У другој песми већ Лазар седи на кнежевском престолу, с л.убом својом, са лепом Милицом. Нокупи на службу божју, после службе на част, државне прваке, памеснике својих ио„Л'јпС8 1(16 тоз! 1етр1отерј6езге; Ме& уап 1гуа ге§1 кбпууеткћеп, Но^у а уе^ге! ^уазг 1(161 јопек, Огага^ипкћа уа<1 1огбк ћа(1 и* ће, ЕИо^аЦа ттЛеп 1етр1отипка1, ЕН6§1а1ја те§ вгепк Еауп1С2а1 18. А уаеаћо1 а§уи! 6п(;е1 аппак, А 1:а1аћ61 61а1 гак 1оуапак, вгепк-еДепуН агапу-кагрегесгге 01уа8г1а1ја, ћ61§уе1 кагага." Лазар захваљује Обилићу на беседи те се спрема на бој. У трећој песми долази султан Мурат са великом војском на Косово па оданде пише књигу кнезу Лазару ; ипгге од њега кључеве градова и годишњи данак. Лазар па то на

цар Стјепан крај своје совре седи и пије вино, а верна му слуга, на двор му примљени племић младић Лаза Грбљановић, јадује. На царево питање: Шта му је, што .јадује? одговара младић, да је господар његов све сво.је верне слуге већ поженио, само још њега пије. Стјепан обећа, да ће му наћи л>убу вереницу; и уједно — вели —■ себи добра иријатеља. Па позове на двор старога Југа Богдана, што је поникао од кнежевске крви, са деветоро његових јуначних синова. Гозбу справи њима у почаст па кад се већ Југ и деветоро његових синова добро подпапили, шане цар Стјепан младоме Лазару, да понуди госте из великог златног пехара. Југ иопије папита: какву награду да даде Лазару за добро то пиће. На то цар Стјепан запроси у Југа ћерку његову Милицу за жену верном свом слузи Лазару. Плане на то девет Југовића, синови Богданови, да они, кнежевска крв, неће дати сестре своје за слугу. Али стари Југ прочита из свете књиге, да ће Лазар бити наследник Стјепану и да ће велике бојеве бити за слободу српску; и па то Милицу обећа Лазару. Кад то зачу силан цар Стјепане Он се мапш руком у џепове Те извади хиљаду дуката, И извади од злата јабуку, У јабуци три камена драга, Обиљежје Милици дјевојци. крајина н заветује се пред њима да ће од блага, које . је од Неманића њему остало, зидати дати храмове. Али међу господом најглавнији, јуначина Милош Обилић говори против те намере: „Време није, нити може бити ; Узми, кнеже, књиге цароставне, Настало је пошљедње вријеме, Хоће Турп,и царство преузетп, Обориће наше зудужбине, Обориће цркву Раваницу Слијеваће у топе ђулове, Слијеваће на ате ратове, Са цркве ће бисер разнизати, Кадунама разнизат 1 ђердане." оружје позове све српске поданике и наређује на Косово поље; ко онамо не дође, не родило му вино ни шеница У четвртој се песми спрема Лазар на бо.ј; љуба му Милица јадикује и тужи, што ће она саморана остати на дому, ако јој господар и