Стражилово

СТРАЖИЛОВО

историју српског покрета 1848—49 год., па тшсмо Милована Видаковића Јовапу Петровићу, ковачу у Земуну, од 1833., саопштио Ђ. Рајковић, и песма од Калоперовића: „Резигнација"; а у 12. бр. приповетка (и нашега сарадника) М. Ј. Илијћа: „Чудни гост", па ђачка успомена Ф. Радића о војводи Мићу Љубибратићу у Спљету, те писмо Максима Прице од 1846. и Калоперовићева песма: „Наши друмови". Уредништво се тужи, да има свега само 316 претплатника, што је дакако, и сувише мало, да се лист одржи, те позива на што бољи одзив читалаца — претплатника. Босанска вила, прешла је фектично са својим 10. бр. с Божидара Никашиновића, досада власника и уредника, на Николу Шумоњу, учитеља у срп. прав. осн. школи у Сарајеву, а Никашиновић је донекле само још номинални и Формални уредник. Шумоња је и досад био понајвреднији и ионајврснији сарадник око листа, па колико га познајемо, биће и вољан и кадар, да поради, те да се „Б. В." још бољом покаже. Поздрављамо младога сатрудбеника и сада колегу! Обећава нам се уједно, да ће лисг одселе и уредније изилазити. Желити би било, да нестане преиона, што су сметале тому досад. Ево је збиља 11. број и дошао набрзо за 10. Садржај 10. и 11. бр. : Песма: „Хормузан" (по Рикерту) превео Јован Радивојевић-Вачић • и „Пехар бесмрћа", спјевао Горазд, превео =? — Међу приповеткама свршена је: „Патница" од Ђ. Јовановића, а започиње: „Поплава" од Емила Золе. — Од поуке су чланци: „0 васпитању", од Бјелинскога, с руског иревео Сава Манојловић; а у 11. бр. написао поп Миле Поиадић: „Кључ и његова околина." Од народних умотворина песма: „Омер и Анђелија" прибележио Васа М. Ђуковић; .Скадарка дјевојка" прибележио Ј. Д. и „Шехерли песме по Босни и Херцеговини," из збирке В. Вукасовића; „Де : вет пуштеница" , прибележила Зорка Кршићева,; неколико прибележио Н. Ж. Херцеговац, и „Див", прибележио II. С. Иванчевић; народних пословица из збирке II. Мирковића има од 281.—326. Осим тога листак и „Разно". По извештају о претплатницима има их досад 365, већином по Босни. Позориште Добили смо уједаред три броја: 57. за април 58. за мај и 59. за јуни. У 57. је прештампана из „Стармалог" песма 3. Ј. Ј. ,,Мити и Драгињи ириликом јубилеја двадесетиетгодишњег глумомања им"; даље јеу том броју прештамиана из „Браника" бр. 41. „Прослава двадесетиетгодишњег глумовања Димитрија Ружића и Драгиње Ружићке." (Ни под песмом а ни под извештајем не стоји, да је прештампано и одакле). У истом броју довршена је оцена шаљиве игре Милана Шевића Максимовића „На позорници и у животу", и М. С(ави)ћ реФерује о иредстави алегорије „Сабље Краљевића Марка", која је била приређена за децу (опет прештампано из „Браника", али се не каже; дакле је мал те не цео број прештампан). У 58. има цртица „СуФлер" од С. даље кратак извештај о бављењу позоришне дружине у Карловцих, па онда опет прештампавања из „Београдског дневника", и иокојних „Новости" о приказима у Београдском позоришту; има даље реФерат о Доцијевој „Сечијевој Мари" на будимпештанском мађарском народном позоришту. — У 59 је из нашег листа прештампана беседа ноштованог нашег сарадника А. Сандића, коју је говорио на парастосу покојном Суботићу (ни ту, разуме се, не стоји, да је прештампана та беседа; то иде прилично „^егтНћНсћ"); даље је у том броју саопштен извештај управног одбора о годишњем раду, који је у име одбора скупштини поднео начеоник Лаза Станојевић (Свршиће се). Најпосле је још укратко извештај о бављењу позоришне дружнне у В. Бечкереку. Невен има у 11. броју овај садржај: 1) песму „Тоша ће да се купа" (са насловном сликом); 2) две сличице под

заједничким насловом „Ко је богат, а које сиромах? (доћи ће још и даље таквих сличица). 3) песмицу под иасловом „Милка" од Даринке из Петриње; 4 шалу са шест слика под пасловом „Два Енглеза и тигар," коју је у стихове сложио О—н.; 5) -ТаФонтенову басну„Два псета и мртав магарац" у иреводу Љ. ^Готића. (Ипак је дакле чика Јова одустао од „Фабуле", јер ето пушта сарадника, да ЛаФОнтенову &1)1е означи басном. в. 19. број наигег листа у „месечном прегледу" аД ,.Невен"); 6) причицу „Верна браћа", коју је (уз мало прииомоћи) превела Пава Руварчева; 7) народну несму „ Д е в о ј к а и ц а р о д С т ам б о л а"; 8; Овејана зрнца. 9 Разнолије (шест малих смесица, од којих је друга, под насловом „Из Јапанске", била саоиштена и у нашем листу, у броју 22.; „Невен" јој као извор означава Н(ови) Б(еоградски) Д(невник) а ми смо под њу потписали свој извор: 1(11из1зг1Г^е 2(еИ}ип^). На претпоследњој страни јавља „Невен" млађаним својим читаоцима смрт чесгитога младића Александра (Бранка) Константиновића, који је свој „Споменак" њима био наменио. Напослетку има „Даштањ а" и саопштена су решења и имена малих решилаца и решилица. — У 12. су броју ове песмице: „Рад" од Београђанина Милана Влад. Ђорђевића; „Наша сигра" од Црнка; „Мала Смиља" од Суботичанина Јов. Манојловића (са сликом); „Добро јутро!" превео (одакле?) Суботичанин М. Л. Т.; „Пријатељство" од Гојка из Будимпеште и „Плашљив Божа" од Милољуба из Ср. Карловаца. Даље су у том броју настављене и довршене сличице: „Ко је богат, а ко је сиромах?"; III.— VII., а потписан је под њих браца Радован. * На челу броју томе је слика „Јапанска носила за живе људе" са текстом; има даље чланчић .,Спасоносно одело" (са сликом), па „Карло. Љне" (са сликом); затим приповетка браца-Веље „Први растанак и састанак с родител>ском кућом" и најпосле чланак „Нешто о кумству код Срба" (свршиће се). У 6. броју Голуба изашле су ове песме: „Материне сузе" од Црнка; „Погле... од Србобранца; „Ветар" од В. Руиића; „Соколица" од Л!уке Пиштељића са Цетиња; „Ружице" (настављене из 2. броја од ове године): „VI. Киша", „VII. У шумици", од Ивана М. Поповића; „Полудела" од Милана из Сомбора; „Матери" од браца-ЈГазе, јоцг из године 1882. У нрози су ови саставци: „Ко је изумео громобран?" од К. Б. (о Чеху Прокопију Дивишу, с којим је по немачкој „Сгаг1зеп1аи1)е" српске читаоце у „Јавору" године 1878. упозиао Андрија М. Матић); „Бегање миша" (ваљда мишева! међутим у приповетци беже пацов и), које је на (!) талијански испричао Фјоренца а из талијанског дечијег листа „СНогпа1е рег 1 "ћат1шп" извадио и (прилично рогобатно) на (!) нашки испричао Ника; Из књиге књига, од Атанасија Николића, V. VI. (настављено из 5. броја . „Зло за зло", причица, коју је с талијанског иревео Дубровчанин Шпиро Кириак, петошколац гимназисга; „Зарезници" (са шест слика: обрубљеног пливача, гробара, кокице, штампара, златне маре и лешњикове иипе) од П. Ђ.; „Љу тица и Сретен", причица II. Мирковића из Бихаћа, од год. 1883. Међу „сваштицама" је на крају „Мало објашњења" нашем сараднику Ратку Миљановићу од стране уредништва „Голуба" на „ГБеколике примједбе", које је Миљановић у 21. броју нашег листа приметио на „Неправилности у српском говору и писању", што изађоше у „Голубу" лањске године. Пре свега напомиње уредништво, да је Миљановић погрешно адресовао своје примедбе, јер је Кашиковић најмањи део оних неправилности изнео, па затим прелази на саму ствар и разјашњава и брани своје становиште, које је заступало иишући о „неиравилностима". Српче наставља у 18. броју низ прича Андерсенових у