Стражилово

947

СТРАЖШ10В0

948

вачко друштво у Новом Саду јотп дуго постоји и што боље напредује ! (Заједнички саетанак после 10 година) славили су о Духовима они ученици срп. вел. новосадске гимназије, који су 1875. ноложмли овде испит зрелости, а данас су л>уди, који већ заузимају у друштву свој положај. Што се опда заверили, ове су године одржали у Новом Саду. Састали се и оживили спомен. на гимназијски живот и испричали свој живот за то десет година. Неки се за то време ни видили нису, па се једва п иознали. Први дан Духова били су у цркви, други дан на Стражилову на Бранкову вису, а трећи на гробу свог упокојенога друга Мите Радонића. Заиста лепа слога, па јогп кад кажемо, да су ожењени донгли са н,елом својом породицом, то је још веће хвале вредно, да одржаше реч. Тако треба иеговати љубав, нгго се у ђачким скамијама заснује, на ћемо и у јавном животу чвршће држати један уз другог. Ђачке успомене су толико јаке, да ће заједницу само ојачати!

КЊИЖЕВНЕ Н0В00ТИ, — Наш цењепи сарадиик Паита Поповик рад је да као засебну књигу изда своју дивну приповетку са села иод насловом „Живио Радаја!", која је у нашем листу угледала света па позивље на претплату. Позив његов гласи овако: У „Стражилову" изашла је у бројевима од 17 -26. моја цриповетка под наеЛовом „Живио Радаја!" Ту сам прииоветку наменио био за Коњевићеву библијотеку за народ. Слушао сам толико пута, а и читао сам ионегде, да с ове стране Саве нико не уме тако згодно иисати за прост иарод као ја, те сам држао да би било упутио, да и ја што напишем за Коњевићеву библијотеку, и ту сам исту приповетку иоелао био Матици Српекој, да је уврсти у ту библијотеку. Али смо се и ја и Матица у томе нреварили, те приноветка та не доспе онамо, куда јој је намењеио било. Има једна латинска пословица, која каже, да и књиге имају своју срећу и несрећу као и људи. Тако моје књиге код Матице немају среће. Прииоветку моју: „Какав је ко, онако му и бива" одбила је Матица, а кад сам је наштампао, допала се на све стране, и учено друштво у Београду наградило је исту са 21. дукатомиз Коларчевог Фонда, а српско мииистарство иросвете откупило је за премије деци 1000 ексемплара. Тако и сад стижу ми гласови са толико страна, да нрииоветка „Живио Радаја" и самој високоумној господи па још и члановима књижевног одељења Матице Српске особито се допада, а, што ми је најмилије, трговци, занатлије — иаори језгро народа — казују за исту, да само таква може бити. За доказ томе навешћу нешто из писма Илије Милинковог, занатлије из Меленаца, који вели, да је „Стражилову" украс приповетка „Живио Радаја", па ме позива, да и ја пгго нанипгем за Коњевићеву библијотеку те каже: „Ја пратим ваш рад већ од неколико година, ал и р авна в ам међу онима, који пишу за народ, нисам нашао. Ја ^

сам мајстор човек, али ви сте прави мајстор прииоветке из сриског народног живота." Па нека нреучени мужеви наши насмеју се на ово, и казују и доказују, да није тако, то ништа не чини, ја и не пишем за велику господу, него за мале људе, најдаље до попа и учител>а, у више крајеве ја не узлећем, ма да би моја „Барјактар Бојана" могла иристати и за крал>еве дворе. Није у реду, истина, сам себе хвалити, али није у реду ни своју свећу иод рукњак мећати, доста што је и други поклапају. Ја не продајем мачка у џаку. Дао сам ириповетку своју најпре у перијодичном листу штамиати, а сад сам наумио, да је у засебној књизи прештампам. Нека дакле свако, па и критичари од заната, узму је на еито и решето до рока за уписивање, који одређујем до краја сентембра ове године, те ћу радо нрема пријатељским примедбама што изменути или иоиравити. Ја држим, да ће иста приповетка бити врло згодиа за премије у свакидашњим а особито у недељним народним школама, па зато има свако из иарода право да о њој своју реч каже, да би тако могла изаћи права књига за народ, а не само по оном, што се на корице сличним књигама меће.. Надам се по томе, да ће и еам митрополитско-школски савет препоручити је оиштинама школеким, и да ће министарство нросвете у Србији опет бар 1000 примерака откупити, а добро би било, да и Матица потражи пута, како би и оиа могла припомоћи, да иста што дубље у народ продре, те тиме да докаже, да немам право, што држим, да је друго иешто узрок, што је није иримила у Коњевићеву библијотеку, а не што би иста изнела више од 5 табака; јер сад се види, да неће више бити. Књигу ову наумио сам штампати у 5000 екеемплара (и „Какав је ко" — штампана је у толико, а „Барјактар Бојана" и у више , а ако одзив ијоле добар буде, штампаћу ј'е у 10.000. Да је среће, књиге за народ требало би да се штамнају у 50—100.000 комада. Цена ће књизи бити 30 новчића. Молим дакле еве оие иријател»е народие, који верују, да су иопуларно написане књиге прека потреба за народ, да сваки нрионе да у свом друштву накуни што више претплатника. Претилата или бар трећина унапред нека се шаље мени под адресом: РапН РороУ1Си, Бас8-Ре^гоуо-8е1о ^Нип^агча . Награду ћу скупл>ачима одредити према броју претплатника. У Петровом-Селу, на Петров дан 1880. 12 ан та Н о ио н п 1». иарох. — 132. свеска иа р о д н е б и б л и ј о т е к е Б р а ћ е Ј о в ановића доноси одабране ириповетке Мавра Јокај и ј е, нревод с мађарског. У тој еу свесци приповетке „Н ечиста сила" и „Боливар", а започета је и прииеветка „У старом дворцу". — У Београду је из краљевске српске државне штампарије изашао неки дан ирви део економне расправе М а т е Р адосављевића иод насловом: „Е волуција срлске задруге." У првом том делу расправља писац ток економног развитка и постанак задруге.

САДРЖАЈ: У шуми. Иесме Л>. Г1. Ненадовића. — Народно славље. Ђачки сномен из Фрушке Горе. [Наставак.] — Нобратим невера. Новела В. М. Миљковика. [Наставак.Ј — Ирина. Новела Сватоплука Чеха. Превео II. Падејски. [Наставак.] —Изгубљена земља. Излет у спреску шумадију. (С Француског.) [Свршетак.ј — Ктижевност. Оцене и прикази. 1)1е зегћхзсћеп Јјупа^еп Сгпојеу1с Оцена Александра Сандића. I. — Листићи: Месечни преглед нериодичне српске и хрватске књижевности. — Гласник. — Кшижевне новости. „СТРАЖИЛОВО" излази сваког четвртка на читавом табаку. Цена му је 5 Фор. а. вр. на целу годину, 2 Фор. 50 новч. на но године, 1 Фор. 25 новч. на четврт године. За Србију и Црну Гору 14 динара или 6 Фор. на годину. — Рукописи се шаљу уредништву а претилата администрацији „Стражилова" у Нови Сад. СРПСКА 1ПТАМПАРИЈА ДРА СВЕТОБАРА МИЛЕТИћА У Н САДУ.